Пређи на садржај

Војислав Симић

С Википедије, слободне енциклопедије
Војислав Симић
Лични подаци
НадимакБубиша
Датум рођења(1924-03-18)18. март 1924. (100 год.)
Место рођењаБеоград, Краљевина СХС
ОбразовањеФакултет музичке уметности у Београду
Занимањедиригент
Композиторски рад
Период1953—1985
Правацџез
Утицаји одДјук Елингтон
Награде Орден заслуга за народ
Орден рада

Војислав Симић — Бубиша (Београд, 18. март 1924) српски је музичар, композитор и диригент. Некадашњи председник Удружења композитора Србије и Удружења џез музичара Србије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 18. марта 1924. године, у самом центру Београда у Косовској улици. Школовао се у родном граду. Завршио је Другу мушку гимназију, а затим и Факултет музичких уметности. Након завршетка Другог светског рата основао је први биг бенд у Србији - џез оркестар „Динамо“. 1953. године постављен је за диригента Џез оркестра Радио телевизије Београд, на чијем челу је био све до 1985. године. Са овим оркестром, Симић је пропутовао целу Европу. 1960. године на џез фестивалу у Жуан ле Пену, у Француској, овај оркестар освојио је прву награду у категорији биг бендова. Џез оркестар Радио телевизије Београд сарађивао је са многим значајним музичарима и бендовима, не само из тадашње Југославије, него и шире. Ела Фицџералд, Квинси Џоунс, Дјук Елингтон, нека су од њих. Као гост диригент Симић се годинама појављивао у Позоришту на Теразијама и другим позориштима бивше Југославије. Често је био гост диригент Симфонијског оркестра ЈНА. Од 1986. до 1992. водио је сениорски хор КУД „Бранко Крсмановић“. Компоновао је музику различитих жанрова: дечју, хорску, забавну, џез и симфонијску музику. Један је од зачетника етно-џеза у српској музици. Аутор је музике за велики број телевизијских серија, играних и документарних филмова. Са Кикијем Лесендрићем радио је и музику за филм Бићемо прваци света.[1][2][3]

У деветој деценији живота опробао се и као публициста. Године 2005. је објавио књигу „Сусрети и сећања“, а убрзо затим и „Весело путовање“ (2006). Следе „Сентиментално путовање“ (2010) и „Неиспричане приче“ (2014).[4]

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитник је великог броја награда и признања. Нека од њих су:

Дела

[уреди | уреди извор]

Музика за ТВ серије

[уреди | уреди извор]

Музика за филмове

[уреди | уреди извор]

Позоришне представе

[уреди | уреди извор]
  • Стаклена менажерија
  • Добри човек из Сечуана
  • Злочин и казна
  • Мачка на усијаном лименом крову
  • Плачи, вољена земљо

Џез музика

[уреди | уреди извор]
  • Игра под Шар планином (џез фантазија)
  • Песма са југа (џез свита)[8]

Дечја музика

[уреди | уреди извор]
  • ЛП Песма о Снешку Белићу[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Нови Сад, џез фестивал Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015)Приступљено 29.3.2015.
  2. ^ Војислав Симић прославио 90. рођенданПриступљено 29.3.2015.
  3. ^ Промоција књиге „Неиспричане приче“ Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2015)Приступљено 6.4.2015.
  4. ^ Сентиментално путовањеПриступљено 6.4.2015.
  5. ^ D., S. (12. 12. 2017). „Priznanja istaknutim umetnicima”. Novosti. Приступљено 5. 11. 2019. 
  6. ^ N., V. (21. 3. 2018). „Bubiši nagrada za životno delo”. Novosti. Приступљено 5. 11. 2019. 
  7. ^ „Sabor narodne muzike, nove pesme za antologiju””. rts. 3. 11. 2019. Приступљено 5. 11. 2019. 
  8. ^ Дела Војислава Симића на сајту Удружења композитора СрбијеПриступљено 29.3.2015.
  9. ^ Песма о Снешку Белићу, DiscogsПриступљено 29.3.2015.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војислав_Симић&oldid=28906640”