Ведовица
Ведовица | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Нови Град |
Становништво | |
— 2013. | 65 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 56′ 54″ С; 16° 23′ 17″ И / 44.9483° С; 16.3881° И |
Временска зона | UTC 1 (CET), љети UTC 2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 79226 Рудице |
Позивни број | 052 |
Ведовица је насељено мјесто у општини Нови Град, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 65 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Налази се на 180-330 метара надморске висине, површине 2,1 км², удаљено око 15 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Мала Новска Рујишка. Разбијеног је типа, а засеоци су: Благојевићи, Карани, Марчете, Ољаче и Рађеновићи. Кроз атар, који се простире на побрђима Новске планине и Подгрмеча, протиче Ведовачки поток.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Ведовица (Водовица) је 1879, имала 11 домаћинстава и 81 становника (православци); 1895. - 108 становника; 1921. - 103; 1948. - 153; 1971. - 106; 1991. - 61; 2013. - 19 домаћинстава и 65 становника (Срби). Бројније породице су: Благојевић, Зец, Каран, Мандић - славе Никољдан; Глиштра, Кривокућа, Марчета, Милошевић - Јовањдан; Дробац, Рађеновић, Ољача - Ђурђевдан, Према предању, први становници дошли су током 17. и 18. вијека из Старе Србије и Херцеговине, преко Далмације и Лике. Прво су дошле породице Благојевић, Дробац и Каран, а крајем 18. вијека породице Глиштра, Мандић и Рађеновић. Породице Зец, Марчета и Ољача, које су прогнане из Републике Хрватске, населиле су се 1995. године. Солунски добровољци били су Миле Рађеновић и Марко Каран, који је био и шпански борац. Према подацима СУБНОР-а, током Другог свјетског рата страдало је девет бораца НОВЈ и пет цивила, а спомен - комплекс погинулим из више мјеста налази се у селу Велика Рујишка. Током Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995, погинуо је један борац ВРС. Становништво се углавном бави пољопривредом. Ђаци похађају основну школу у селу Мала Новска Рујишка и у Новом Граду. У атару постоје два гробља и црква. Село је добило електричну енергију, телефонске прикључке и локални водовод 1972, а 2012. почели су радови на прикључењу села на градски водовод Крупе на Уни.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 61 | 75 | 106 | 140 |
остали и непознато | 1 | |||
Укупно | 61 | 75 | 106 | 141 |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 153 | |
1953. | 145 | |
1961. | 141 | |
1971. | 106 | |
1981. | 75 | |
1991. | 61 |
Вјерски објекти
[уреди | уреди извор]Црква Светог пророка Илије у Ведовици изграђена је на мјесту гдје је била црква брвнара из 1881. године. Темељ нове цркве освештан је 6. августа 1938, а црква 4. јула 1939. Обновљену цркву поново је освештао, 26. септембра 2009, епископ бањалучки Јефрем (Милутиновић).[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 59. ISBN 978-99976-42-04-2.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 60. ISBN 978-99976-42-04-2.