Пређи на садржај

Ваја

Координате: 47° 59′ 58″ С; 22° 10′ 16″ И / 47.9994° С; 22.1711° И / 47.9994; 22.1711
С Википедије, слободне енциклопедије
Ваја
мађ. Vaja
Градска кућа у Ваји
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике северне равнице
ЖупанијаСаболч-Сатмар-Берег
СрезМатесалка
Становништво
Становништво
 — 2015.3,515[1]
 — густина120 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 59′ 58″ С; 22° 10′ 16″ И / 47.9994° С; 22.1711° И / 47.9994; 22.1711
Временска зонаUTC 1 (CET), лети UTC 2 (CEST)
Површина28,61 km2
Ваја на карти Мађарске
Ваја
Ваја
Ваја на карти Мађарске
Поштански број4562
Позивни број( 36) 44
Веб-сајт
http://vaja.hu/

Ваја (мађ. Vaja) је град у жупанији Саболч-Сатмар-Берег, у региону Северне Велике равнице у источној Мађарској.

Географија

[уреди | уреди извор]

Покрива површину од 28,61 km2 (11 sq mi) и има популацију од 3.515 становника (2015).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Његово име потиче од личног имена, вероватно од његовог бившег власника. Први пут се помиње 1272. године, у време када га је мађарски краљ Бела IV поклонио као имовину, име се појавило у облицима Воиа и Ваиа. Године 1312. насеље се већ помиње као власништво породице Вај. Око 1370. године био је у власништву Ласла Ваја, бискупа Варада. Титуш Вај је добио породични грб од краља Жигмунда Луксембуршког за своју оданост и храбра дела.

Године 1412. чланови породице Вај су у Вају преселили кметове Иштвана Чернаводаија, власника суседног Папоса. Ваја је већ 1418. године имао судијско право.

У време еманципације кметова 1848. године у селу је живело већ 1.002 становника. Крајем 1939. године 524 протестанта из села доселило се у Мађарбоју у Барањској жупанији. Породица Вај је остала власник насеља до 1940-их.

Ваја је проглашена градом 01. јула 2009. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Године 2001. 96% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 4% Роми.[2]

У насељу је 2019. године живело 3.683 становника.

Током пописа из 2011. године, 91,4% становника се изјаснило као Мађари, 3% као Роми, а 0,2% као Румуни (8,5% се није изјаснило. Због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 10,4%, реформатори 65,7%, гркокатолици 9,1%, неденоминациони 1,9% (10,7% није одговорило).[3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]