Бранко Миљуш (уметник)
Бранко Миљуш | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. март 1936. |
Место рођења | Горња Драготиња код Приједора, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 29. фебруар 2012.75 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Бранко Миљуш (Горња Драготиња[1] код Приједора 22. март 1936 — Београд 29. фебруар 2012)[2] био је српски графичар и сликар. Бавио се мозаиком, витражом, илустрацијом, графичким дизајном и педагошким радом.
Биографија
[уреди | уреди извор]Са породицом је две године живио на железничкој станици Горња Драготиња, након чега се сели за Приједор.[1] Почетком Другог светског рата у Приједор су са тенковима стигли Немци, а по њиховом одласку у град су дошле усташе.[1] Усташе су њега, сестру и мајку из Приједора одвеле у Дубицу, гдје је био припремљен транспорт за Јасеновац.[1] У Дубици је рањен шрапнелом у ногу.[1] Транспорт је умјесто у Јасеновац отишао у Гарешницу између Загреба и Бјеловара.[1] У Гарешници су привремено смјештени код једне породице, а затим су ступили у контакт са његовим најстаријом братом Миланом.[1] Милан је преко веза обезбједио аусвајсе са којима им је обезбјеђен пролаз у Србију, након чега долазе у Београд.[1] У Београду му је учитељ био Миладин Зарић, човек који је 20. октобра 1944. године спасао Стари савски мост од рушења.[3]
Миљуш је завршио сликарски одсек на Академији ликовних уметности у Београду 1958. у класи професора Недељка Гвозденовића и магистраске студије графике код професора Бошка Карановића 1961. Специјализовао је графику у атељеу Џонија Фридландера у Паризу.
Био је сликар, графичар, мозаичар и витражиста. Бавио се илустрацијом и графичким дизајном и педагошким радом.
Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, Академији лепих уметности у Београду, Академији уметности у Бањој Луци и гостујуци професор на неколико факултета у Србији.
Умро је у Београду Београду 29. фебруар 2012. године и сахрањен је 3. марта 2012. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Бранко Миљуш је добитник 22 престижне награде, међу којима су најзначајније:
- награда на првом Октобарском салону,
- „Политикине“ награде,
- награде на међународној излозби "Bianco e nero" у Лугану...
- освојио је и Велики печат Галерије „Графички колектив“,
- прву награду за сликарство на излозби "Ex tempore" у Пирану,
- награду "Piter Ludvig" у Бечу,
- награде за животно дело „Златни беочуг“ и
- Седмојулске награде Републике Србије.
Изложбе
[уреди | уреди извор]Имао је 40 самосталних изложби и неколико стотина колективних изложби у земљи и иностранству.
Одабране самосталне изложбе
[уреди | уреди извор]- 2008. Галерија Хаос, Београд
- 2005. Народни музеј, Пожаревац
- 2003. Галерија 107, Земун
- 2002. Лазарева, Ковин
- 2001. Градска галерија, Зрењанин
- 1999. Галерија Прогрес, Београд
- 1996. Национална галерија, Хараре, Зимбабве
- 1993. Музеј савремене уметности, Београд
Одабране међународне изложбе
[уреди | уреди извор]- 2005. Cremona art and the printing press
- 1999. Међународна изложба графике, Љубљана, Словенија
- 1998. Међународна изложба графике: БГД 98, Београд
- 1989. Међународна изложба графике, Варна, Бугарска
- 1986. Међународна изложба Tonozancanario vico arte 86, Фиренца, Италија
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Режисер Симо Брдар је 2008. снимио документарни филм „Градина“, у коме Бранко Миљуш говори о свом раном животу који је обиљежио његов рад.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 516 страна.
- Slijepčević, Ljiljana (2006). Ponovo pred delima Branka Miljuša (на језику: (језик: српски)). Beograd: Galerija ARTE.
- Petrović, Aleksandar Saša; Slijepčević, Ljiljana (1993). Branko Miljuš: grafike i crteži 1955 - 1993 (на језику: (језик: српски)). Beograd: Muzej savremene umetnosti. стр. 175 strana. ISBN 978-86-7101-122-8.
- Miljuš, Branko (1981). Branko Miljuš: izložba grafika - Katalog (на језику: (језик: српски)). Beograd: Muzej primenjene umetnosti. стр. 16 strana.