Борис Исаковић
| Борис Исаковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. децембар 1966. |
| Место рођења | Нови Сад, СФРЈ |
| Пребивалиште | Нови Сад |
| Држављанство | Србија |
| Занимање | глумац |
| Породица | |
| Супружник | Јасна Ђуричић |
| Рад | |
| Активни период | 1990–данас |
| Битна улога | Фолк (ТВ серија) (Батица), Звезданин отац Quo vadis, Aida? (Генерал Ратко Младић), Породица — Слободан Милошевић |
| Веза до IMDb-а | |
Борис Исаковић (Нови Сад, 14. децембар 1966) српски је глумац и универзитетски професор.
Биографија
[уреди | уреди извор]Прадеда му је у Другом светском рату страдали прота Јеремија Исаковић, чије име носи улица у Аранђеловцу.[1]
Завршио је Академију уметности у Новом Саду, у класи професора Боре Драшковића.[2]
Био је стални члан и првак драме Српског народног позоришта у Новом Саду. Од 2000. године је самостални уметник, а од 2012. године је директор драме Српског народног позоришта.
Остварио бројне улоге у Српском народном позоришту у Новом Саду, али игра и у готово свим позориштима у Београду. Глуми и на филму и телевизији.
Бави се педагошким радом. Професор је глуме на Академији уметности у Новом Саду.
Опробао се и као режисер. У Српском народном позоришту у Новом Саду 2009. године режирао је представу „Лепотица Линејна“ по тексту ирског писца Мартина Мекдоне, у којој је и одиграо улогу Пата Дулија.
У јуну 2010. године, Борис Исаковић је тешко повређен у експлозији бомбе која му је била подметнута под аутомобил. Глумцу су се гелери забили у ноге и стомак, због чега је хитно оперисан.[3]
Године 2020. појавио се у бошњачко-низоземском филму Quo vadis, Aida? у којем глуми генерала Ратка Младића.[4]
О његовом раду и животу је написана књига „Борис Исаковић – Прича о Глумцу и Глуми” у издању Удружења драмских уметника Србије.[5][6]
У браку је са глумицом Јасном Ђуричић.
Улоге
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1990. | Секс - партијски непријатељ бр. 1 | Омладинац |
| 1994. | Вуковар, једна прича | Тома |
| 1995. | Све ће то народ позлатити | Српски војник |
| 1995. | Наслеђе | |
| 1999. | Нож | |
| 2001. | Апсолутних сто | инспектор |
| 2002. | Заједничко путовање | Вук Стефановић Караџић |
| 2003. | Најбоље године | Марко Ристић |
| 2004. | Дремано око | |
| 2004. | Кад порастем бићу Кенгур | Ћелави |
| 2004. | Мемо | |
| 2003. | М(ј)ешовити брак | Драгољуб |
| 2006. | Не скрећи са стазе | |
| 2007. | Мера за меру | |
| 2007. | Клопка | Мома |
| 2007. | Љубав, навика, паника | Урошевић |
| 2007. | Успаванка за дечака | шеф |
| 2007. | Наша мала клиника | Милоје Томић |
| 2009. | Обични људи (Ordinary People) | наредник |
| 2009. | Јесен у мојој улици | Недеља |
| 2009. | Хитна помоћ | Надин отац |
| 2010. | Бели, бели свет | Бели |
| 2011. | Сестре | Инспектор Марко Филиповић |
| 2011. | Како су ме украли Немци | Средоје Четник |
| 2013. | For Those Who Can Tell No Tales | полицијски инспектор |
| 2013. | Кругови | Тодор |
| 2013. | Одумирање | Страхиња |
| 2012−2014. | Фолк | Миленко Анђелковић |
| 2014. | Једнаки | |
| 2014. | Небо изнад нас | Слоба |
| 2014. | Бранио сам Младу Босну | Тужилац Фрањо Свара |
| 2014. | Травелатор | Дебели |
| 2015. | The Paradise Suite | Ивица |
| 2015. | Последњи пантери (ТВ серија) | Драган Тошић |
| 2015. | Бранио сам "Младу Босну" (ТВ серија) | Тужилац Фрањо Свара |
| 2016. | Сви северни градови | |
| 2016. | Добра жена | Влада |
| 2017. | Мушкарци не плачу | Мики |
| 2017. | Изгредници | Александров отац |
| 2016−2017. | Сумњива лица | Живота Цвијовић |
| 2017. | Реквијем за госпођу Ј. | Ђорђе |
| 2018. | Јутро ће променити све | професор Вујошевић |
| 2018. | Ти имаш ноћ | Слобо |
| 2018−2019. | Ургентни центар | др Илић |
| 2019. | Жмурке | други пијанац |
| 2019. | Ујка - нови хоризонти | пуковник Бјелобаба |
| 2019. | Група | |
| 2019. | Сенке над Балканом | Милан Стојадиновић |
| 2019. | Прошлог Божића | Иван Андрић |
| 2020. | Отац | Васиљевић |
| 2020. | Зора | Андрија |
| 2020. | Мочвара | Васа Марјанов |
| 2020. | Куда идеш, Аида? | Генерал Ратко Младић |
| 2020. | Кости | Бранко Газдић Газда |
| 2021. | Породица | Слободан Милошевић |
| 2021. | Време зла | Светозар Вујковић |
| 2021. | Per niente al mondo | |
| 2021. | Адвокадо | Свештеник Ђорђе Тртица |
| 2022. | Хероји радничке класе | професор |
| 2022. | Да ли сте видели ову жену? | Зоран |
| 2022. | Празник рада | Саво |
| 2022. | Игра | Радован |
| 2023. | Пад (ТВ серија) | адвокат Ратко Вукчевић |
| 2023. | Изгубљена земља | наставник |
| 2023. | Посета (серија) | Илија |
| 2023. | Знам како дишеш | Саша |
| 2024. | Кожа (ТВ серија) | Сејдо |
| 2024. | Свему дође крај | Динко Хорват |
| 2024. | Мајка Мара | Борис |
| 2024. | Пред буку | наратор |
| 2024. | Aпсолутних сто (серија) | |
| 2025. | Звечарке (филм) |
Одабране улоге у позоришту
[уреди | уреди извор]- Алексеј, Николај Кољада: „Мурлин Мурло“, режија Радослав Миленковић;
- Петар, Стеван Сремац: „Поп Ћира и поп Спира“, режија Милан Караџић;
- Брик, Тенеси Вилијамс: „Мачка на усијаном лименом крову“, режија Љубослав Мајера;
- Анђело, Вилијам Шекспир: „Мера за меру“, режија Дејан Мијач;
- Ђорђе, Небојша Ромчевић: „Лаки комад“, режија Егон Савин;
- Волујар, А. Силађи:"Пепо илити Побуна анђела";
- Максим Црнојевић, Лаза Костић: „Максим Црнојевић“, режија Никита Миливојевић (Народно позориште, Београд);
- отац, Душан Јовановић: „Ослобођење Скопља“, режија Жанко Томић;
- Сергеј Павлович Војницев, Мајкл Фрејн: „Дивљи мед“, режија Дејан Мијач (Атеље 212);
- др Марко Бикар, лекар, Ђорђе Лебовић: „Раванград“, режија Дејан Мијач;
- Леоне Глембај, Мирослав Крлежа: „Господа Глембајеви“, режија Егон Савин;
- Сава Текелија, Петар Грујичић: „Текелија“, режија Душан Петровић;
- диригент, Теренс Мекнили: „Стендалов синдром“, режија Стефан Саблић;
- редитељ, Луц Хибнер: „Грета, страница 89", режија Борис Лијешевић;
- Милан, Биљана Србљановић: „Скакавци“, режија Дејан Мијач (Југословенско драмско позориште);
- Страхиња, сељак, Душан Спасојевић: „Одумирање“, режија Егон Савин (Атеље 212);
- Он, Маја Пелевић: „Ја или неко други“, режија Кокан Младеновић;
- Дробац, Љубомир Симовић: „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Томи Јанежич (Атеље 212);
- Иларион Руварац, Вида Огњеновић: „Је ли било кнежеве вечере?", режија Вида Огњеновић;
- тренер, Милена Марковић: „Шума блиста“, режија Томи Јанежич (Атеље 212);
- Оргон, Молијер: „Тартиф“, режија Егон Савин (Југословенско драмско позориште);
- Пато Дули, Мартин Мекдона: „Лепотица Линејна“, сопствена режија;
- Кремен, Вилијем Шекспир: „Како вам драго“, режија Слободан Унковски (Југословенско драмско позориште)
Награде
[уреди | уреди извор]- За улогу Алексеја у представи Мурлин Мурло Николаја Кољаде награђен на Гардош фесту 1995 , добио Награду " Предраг Томановић " 1997, и награду на Фестивалу у Бањалуци 1998
- За улогу ЂОРЂЕ у представи Лаки комад Небојше Ромчевића добио је Годишњу награду СНП ;
- За улогу Брика у представи Мачка на усијаном лименом крову Тесенија Вилијамса добио је Награду на Сусрету војвођанских позоришта у Сремској Митровици, априла 1998 ;
- За улогу АНЂЕЛА у представи Мера за меру Вилијама Шекспира добио : Годишњу награда 1999. за Дан СНП ; Награда на Сусрету војвођанских позоришта 1999 , Награда " Предраг Пеђа Томановић " 2000.
- Стеријина награда за улогу у представи МАКСИМА Максим Црнојевић Л. Костића у режији Н. Миливојевића , 2000. у извођењу Народног позоришта у Београду по .
- Стеријина награда 2007. за улогу Мужа у представи Наход Симеон Милене Марковић, режија Томи Јанежич, продукција СНП и Стеријино позорје, и за улогу Страхиње у представи Одумирање Душана Спасојевића, режија Егон Савин , Позориште Атеље 212.
- Награда за најбољу мушку улогу на 12. југословенском позоришном фестивалу у Ужицу 2007. за представе Ја или неко други и Одумирање
- Годишња награда Српског народног позоришта 2008. године за улоге у представама Ја или неко други , Наход Симеон и Зверињак .
- Награда " Раша Плаовић " за улогу Оргона у представи Тартиф Југословенског драмског позоришта у режији Егона Савина 2008. године
- Награда " Вељко Маричић " за улогу Оргона у представи Тартиф Југословенског драмског позоришта у режији Егона Савина на 16. међународном фестивалу малих сцена у Ријеци 2009.
- Октобарска награда Новог Сада, 2009. године
- Награда за партнерску игру на Фестивалу глумца у Никшићу 2010. за представу Грета, страница 89 Луца Хибнера у режији Бориса Лијешевића
- Награда „Срце Сарајева“ за главног глумца, 2021.[7]
- Награда Добричин прстен, 2022.[8]
Галерија
[уреди | уреди извор]- Грета, страница 89 (драма Луца Хибнера), редитељ Борис Лијешевић; глумци: Јасна Ђуричић и Борис Исаковић, СНП, Нови Сад, сезона 2005/2006.
-
-
-
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Глумац Борис Исаковић: Кључ помирења на Балкану је код ратних ветерана”. BBC News на српском (на језику: српски). 2023-01-20. Приступљено 2023-01-20.
- ^ „БОРИС ИСАКОВИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 18. 07. 2019.
- ^ Blic Online | Boris Isaković: Ovo je greška
- ^ „Quo vadis, Aida? - Full Cast & Crew”. International Movie Database (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-09.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Прича о глумцу и глуми Бориса Исаковића”. Politika Online. Приступљено 2024-03-26.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Монографија о глумцу Борису Исаковићу”. Politika Online. Приступљено 2024-11-07.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Срца Сарајева РТС-овим серијама”. www.rts.rs. Приступљено 2021-08-17.
- ^ „Борис Исаковић дoбитник највишег глумачког признања – „Добричиног прстена“”. RTS. 16. 12. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Борис Исаковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Борис Исаковић на сајту PORT.rs
- Биографија на сајту Српског народног позоришта Архивирано на сајту Wayback Machine (5. октобар 2015)
- Диригент осумњичен за покушај убиства глумца („Политика“, 24. август 2010)
- „Борис Исаковић: Глумац између Новог Сада и Београда”. Радио-телевизија Војводине. 20. 11. 2008. Приступљено 14. 7. 2019.
- Глумац Борис Исаковић у Интервјуу петком: Кључ помирења на Балкану је код ратних ветерана (Б92, 20. јануар 2023)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
