Бонтон
Бонтон (етикета, етикеција) представља скуп правила о пристојном понашању у друштву. Означава фино понашање и леп начин изражавања добро васпитаних и образованих људи. Ова правила се разликују у различитим друштвеним срединама и подложна су променама.[1] Реч бонтон потиче од француског термина bon ton, што значи добар тон, отмено држање.[2]
Појам бонтона
[уреди | уреди извор]Бонтон означава правила лепог и пристојног понашања у свакодневном животу. Представља смернице понашања за све, увек и свуда. Мишљење да бонтон представља лепо понашање у високом друштву је погрешно. Текуће потребе људи захтевају стално мењање, усавршавање и прилагођавање бонтона. [а] Сврха бонтона није да спутава људе јер је прилагодљив ситуацији и атмосферу чини пријатном. Уважавање правила понашања на неким местима показује да их поштујемо (на пример позоришта, црква и сл.) Основне норме лепог понашања доводе до хармоничних међуљудских односа. Бонтон који би био применљив свуда на свету не постоји, али постоје правила чије поштовање човека дефинише као хумано и разумно биће. Великим делом бонтон се базира на традицији.[3]
Књига о лепом понашању
[уреди | уреди извор]Појам Бонтон се најчешће користи и као назив за књигу о лепом понашању. У таквој књизи најчешће су пописана и објашњена правила понашања у различитим животним ситуацијама и друштвеним контактима, као што су:[4]
- Понашање на јавном месту,
- Понашање у породици, у друштву, у школи, на радном месту,
- Понашање приликом посета и пријема,
- Понашање на путовању,
- Понашање за столом,
- Култура становања,
- Очување животне средине и др...
Историјат
[уреди | уреди извор]Норме друштвеног понашања датирају још од времена настанка првобитне људске заједнице, али је прва књига о овој теми написана у 16. веку. Аутор прве књиге о бонтону је монсињор Делаказа, црквени великодостојник и научник. Ова књига је имала за задатак да разграничи друштвене слојеве: богати су морали да поштују правила лепог понашања, а иста та правила су прост народ осуђивала да такав и остане.[б] Лепи манири нису увек били прихваћени са одобравањем, па је тако, на пример, виљушка сматрана ђаволским инструментом или женским прибором, а њена употреба знаком декаденције. [3]
Бонтон у различитим цивилизацијама
[уреди | уреди извор]У зависности од културе варирају многи манири. Јапанци се, на пример, у знак поштовања дубоко клањају, док се Инуити поздрављају трљањем носа о нос. Припадници једног племена у Јужној Африци плачу од среће кад се виде, а у Пакистану се жене поздрављају љубљењем у образ, руку и плетеницу. Један од манира, који је у нашој култури неприхватљив, а код неких народа представља основу пристојности, је подригивање као похвала домаћици због укусног оброка.
Сврха бонтона
[уреди | уреди извор]Правила лепог понашање имају сврху да омогуће појединцу да се пријатно осећа у друштву, а и да при томе не узнемирава друге. Када у једном друштву правила бонтона преовладају, она постају заштита од неотесаних и непристојних људи. Много књига је написано на тему лепог понашања.[3]
Учење бонтона
[уреди | уреди извор]Основе бонтона уче се и прихватају у најмлађем узрасту, у породици, а усавршавају у школи и у контакту са другим људима. Већина правила која уносе непотребне формалности временом су са правом избачена из употребе, а преостала се прилагођавају савременим условима.[3]
Интернет бонтон
[уреди | уреди извор]Интернет бонтон, технолошки бонтон или нететикеција (енгл. net и фр. etiquette) представља неформалне смернице о прихватљивом понашању на интернету, које су формулисали корисници интернета. То су општеприхваћени стандарди понашања код размене електронске поште, у дискусионим групама, четовима, FTP-у и уопште WWW и друштвеним мрежама насталим у посљедњој деценији.[5][6][7]
Цветни бонтон
[уреди | уреди извор]Занимљив сегмент бонтона је и цветни бонтон. Овај бонтон одређује правила поклањања цвећа у различитим ситуацијама и различитим особама. Када се цвеће поклања у букет треба да буде направљен од непарног броја цветова. Паран број резервисан је за сахране. Када се цвеће не доставља лично, у букет се обавезно оставља порука. Осим тога сваки цвет има своје значење, па и ту треба бити обазрив:[8]
- Божур је симболише срећан брак, као и узвишеност и елеганцију,
- Црвени каранфил или ружа симболише жртвовање, милост и љубав,
- Бели каранфил или ружа симболише чистоту и невиност,
- Ружичасти каранфил симболише љубавну наклоност,
- Хризантема се најчешће користи за сахране и венчања,
- Љиљан симболише узвишеност, чистоту, бескрајну лепоту, срећу или бесмртност,
- Орхидеја симболише егзотичност, префињеност, екстравагантност, романсу, еротику и жељу за интимношћу,
- Ирис (перуника) симболише достојанство, храброст или славу,
- Жута ружа симболише весеље, задовољство, али и неверство и љубомору,
- Наранџаста ружа симболише жудњу и опчињеност,
- Ружа бледо љубичасте боје симболише љубав на први поглед
- Розе ружа симболише захвалност, дивљење, нежност или брижност,
- Беж ружа симболише пријатељство,
- Сунцокрет симболише обожавање и снагу,
- Нарцис симболише самољубивост, неузвраћену љубав, али и нови почетак,
- Лала симболише богатство, раскош, лепоту, али и охолост, чежња, заљубљеност и љубав.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Чињеница, на пример, да је некад било пристојно сркати кафу не значи да и данас треба да чујемо те звуке за столом
- ^ занимљив је податак да је монсињор Делаказа, упркос чињеници да су италијански дворови представљали авангарду по обичајима и лепим манирима у 16. веку, својом књигом морао да опомиње племиће (народ је у то време био неписмен!) да не обављају нужду уза зид (и то унутрашњи!) своје сопствене или туђе куће, да ножем не чачкају зубе за столом и сл.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Школска енциклопедија. Београд: Драганић. 2005. ISBN 978-86-441-0606-7.
- ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.
- ^ а б в г Stamenić 2011, стр. 5-9
- ^ Grabovac 1990
- ^ „Zen and the Art of the Internet—Usenet News”. Приступљено 2007-08-18.
- ^ „Zero to billion”. CNN. 2006-04-26. Приступљено 2010-05-20.
- ^ „A Stinging Office Memo Boomerangs Proprietary e-mail”. New York Times. 2001-04-05. Архивирано из оригинала 2012-09-07. г. Приступљено 2022-10-28.
- ^ Josipović, Selena (12. 11. 2012). „Bonton – pravila lepog ponašanja”. Beleške. Приступљено 6. 3. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета.
- Школска енциклопедија. Београд: Драганић. 2005. ISBN 978-86-441-0606-7.
- Stamenić, Svetlana (2011). BONTON - KNJIGA O LEPOM PONAŠANJU. Beograd: Libretto. ISBN 978-86-83725-32-8. Приступљено 6. 3. 2017.COBISS.SR 186274060
- Grabovac, Milica; Knor, Vladimir (1990). Bonton. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-86-01-01948-5.COBISS.SR 1621510
- Милојковић, Славољуб (2011). Бонтон за децу. Чачак: Легенда. ISBN 978-86-7784-065-5.COBISS.SR 185191692
- Baldrige, Letitia (2003). New Manners for New Times: A Complete Guide to Etiquette. New York: Scribner. стр. 709. ISBN 0-7432-1062-X.
- Brown, Robert E.; Dorothea Johnson (2004). The Power of Handshaking for Peak Performance Worldwide. Herndon, Virginia: Capital Books, Inc. стр. 98. ISBN 1-931868-88-3.
- Bryant, Jo (2008). Debrett's A–Z of Modern Manners. Debrett's Ltd. ISBN 978-1-870520-75-1.
- Business Class: Etiquette Essentials for Success at Work. St. Martin's Press. 2005. стр. 198. ISBN 0-312-33809-0.
- Debrett's Correct Form. Debrett's Ltd. 2006. ISBN 1-870520-88-2.
- Farley, Thomas P. (септембар 2005). Town & Country Modern Manners: The Thinking Person's Guide to Social Graces. Hearst Books. стр. 256. ISBN 1-58816-454-3.
- From Clueless to Class Act: Manners for the Modern Woman. Sterling. 2006. ISBN 9781402739767.
- From Clueless to Class Act: Manners for the Modern Man. Sterling. 2006. ISBN 9781402739750.
- Grace, Elaine (2010). The Must-Have Guide to Posh Nosh Table Manners (EBook). The Britiquette Series. стр. 66.
- Grace, Elaine (2007). The Slightly Rude But Much Needed Guide to Social Grace & Good Manners (EBook). The Britiquette Series. стр. 101.
- Johnson, Dorothea (1997). The Little Book of Etiquette. The Protocol School of Washington. Philadelphia: Running Press. стр. 127. ISBN 978-0-7624-0009-6.
- Loewen, Arley (2003). „Proper Conduct (Adab) Is Everything: The Futuwwat-namah-I Sultani of Husayn Vaiz-I Kashifi”: 544—70. S2CID 163953229. doi:10.1080/021086032000139221.
- Marsh, Peter (1988). Eye to Eye. Tospfield: Salem House Publishers. ISBN 0-88162-371-7.
- Martin, Judith (2005). Miss Manners' Guide to Excruciatingly Correct Behavior, Freshly Updated. W.W. Norton & Co. стр. 858. ISBN 0-393-05874-3.
- Ramsey, Lydia (2007). Manners That Sell: Adding the Polish that Builds Profits. Longfellow Press. стр. 188. ISBN 978-0967001203.
- Qamar-ul Huda (2004). „The Light Beyond Shore In the Theology of Proper Sufi Moral Conduct (Adab)”. Journal of the American Academy of Religion. 72 (2): 461—84. doi:10.1093/jaar/72.2.461.
- Serres, Jean (2010) [1947]. "Manuel Pratique de Protocole", XIe Edition. 3 avenue Pasteur – 92400 Courbevoie, France: Editions de la Bièvre. стр. 478. ISBN 978-2-905955-03-6.
- Serres, Jean (2010) [1947]. Practical Handbook of Protocol. 3 avenue Pasteur – 92400 Courbevoie, France: Editions de la Bièvre. стр. 474. ISBN 978-2905955043.
- Smith, Deborah (2009). Socially Smart in 60 Seconds: Etiquette Do's and Don'ts for Personal and Professional Success. Peguesuse Publishers. ISBN 978-0-7369-2050-6.
- Smith, Jodi R. (2011). The Etiquette Book: A Complete Guide to Modern Manners. Sterling. ISBN 9781402776021. – proper etiquette for men and women
- Tuckerman, Nancy (1995) [1952]. The Amy Vanderbilt Complete Book of Etiquette. Garden City: Doubleday. ISBN 0-385-41342-4. and Emily Post's book Etiquette in Society in Business in Politics and at Home were the U.S. etiquette bibles of the 1950s–1970s era.
- Tyler, Kelly A. (2008). Secrets of Seasoned Professionals: They learned the hard way so you don't have to. Fired Up Publishing. стр. 146. ISBN 978-0-9818298-0-7.
- Brown, P. and Levinson, S. (1987) Politeness: Some Universals in Language Usage. Cambridge: Cambridge University Press.
- Holmes, J. (1995) Women Men and Politeness London: Longman
- Axia, G. (1999) Elogio della cortesia Bologna: Il Mulino
- Mills, S. (2003) Gender and Politeness, Cambridge: Cambridge University Press
- Moumni, Hassan (2005). Politeness in Parliamentary Discourse : A Comparative Pragmatic Study of British and Moroccan MPs’ Speech Acts at Question Time. Unpub. Ph.D. Thesis. Mohammed V University, Rabat, Morocco.
- Watts, R.J. (2003) Politeness. Cambridge: Cambridge University Press.
- Spencer-Oatey, H. (2000) Culturally Speaking, Continuum.
- Kadar, D. and M. Haugh (2013) "Understanding Politeness". Cambridge: Cambridge University Press.
- Lawrence E. Klein (1994). Shaftesbury and the Culture of Politeness: Moral Discourse and Cultural Politics in Early Eighteenth-Century England. Cambridge University Press. ISBN 9780521418065.
- Klein, Lawrence (1984). „The Third Earl of Shaftesbury and the Progress of Politeness”. Eighteenth-Century Studies. 18 (2): 186—214. JSTOR 2738536. doi:10.2307/2738536.
- Post, Emily (1922). Etiquette in Society, in Business, in Politics and at Home. Bartleby.com.
- Pręgowski, Michał Piotr (2009). „Rediscovering the netiquette: the role of propagated values and personal patterns in defining self-identity of the Internet user”. Observatorio: 354—356.
- Null, Christopher "Text Messaging Etiquette: To Text or Not to Text Архивирано 2012-07-18 на сајту Wayback Machine". PC World 2010. Web. 15 December 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Bonton”. 011info. Приступљено 6. 3. 2017.
- House of Protocol @houseofprotocol.com
- Modern Etiquette @modernetiquette.com
- Model Citizenship Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2021) Real-life Examples of Civil Politeness
- Sociolinguistics: Politeness
- Sociolinguistics: Politeness in Spanish
- wiki project in comparative politeness: European Communicative Strategies (ECSTRA) (directed by Joachim Grzega)
- Politeness, BBC Radio 4 discussion with Amanda Vickery, David Wootton & John Mullan (In Our Time, Sep. 30, 2004)