Балдуин IV Јерусалимски

Балдуин IV Јерусалимски
Балдуин IV Јерусалимски
Лични подаци
Датум рођења	1161.
Место рођења	Јерусалим, Јерусалимска краљевина
Датум смрти	16. март 1185.(1185-03-16) (23/24 год.)
Место смрти	Јерусалим, Јерусалимска краљевина
Гроб	Храм Васкрсења Христовог
Породица
Родитељи	Амалрик I Јерусалимски Агнеса од Куртенеа
Династија	Анжујска династија
Јерусалимски краљ
Период	11. јул 1174—1185.
Претходник	Амалрик I Јерусалимски
Наследник	Балдуин V Јерусалимски

Балдуин IV Јерусалимски (1161 − 16. март 1185) био је јерусалимски краљ од 1174. године до своје смрти.

Биографија

Балдуин је једини син краља Амалрика Јерусалимског. Још у младости је почео да оболева од непознате болести. Прве симптоме уочио је Виљем од Тира, његов старалац. У деветој години је откривено да се ради о лепри. То је знао и краљ Амалрик па је још за живота покушавао да пронађе мужеве за своје две ћерке: Сибилу и Изабелу. У томе га је спречила смрт од дизентерије (11. јул 1174. године). До Балдуиновог пунолетства регент Краљевине био је Ремон III од Триполија. Крајем 1176. године предао је Балудину власт. На Балдуина је велики утицај вршила његова мајка Агнеса од Куртенеа.

Балдуин је мирно прихватио своју болест и покушавао да својој сестри Сибили нађе мужа како би спречио сукобе око престола. Један од кандидата, Вилијам од Монферата, био је са Сибилом у браку 8 месеци након чега је умро од маларије. Ипак, Сибила је остала трудна.

Године 1177. Саладин напада крсташе код Аскалона. Балдуин му полази у сусрет. Битка се одиграла код Монт Жисара 25. новембра. Балдуин је тешко поразио муслимане и натерао их у бег. Ова победа га је охрабрила да остане на престолу. У наредне две године Балдуин организује походе против Саладина. У бици код Банијаса погинуо је Хамфри од Торона, краљев најбољи ратник. Након вишегодишње борбе склопљен је мир (1180. година). Већ тада, Балдуин због губе није могао да контролише руке.

Године 1180. Балдуин улази у сукоб са Ремоном III од Триполија и Боемундом III од Антиохије. Из неког непознатог разлога, Балдуин крсташким баронима није дозволио да посете Цркву Светог Гроба. Исте године се Сибила Јерусалимска удаје за Гаја Лизињана, брата Агнесиног љубавника Амалрика од Лизињана. Своју другу сестру Балдуин је оженио Хамфријем IV од Торона.

Године 1176. из заробљеништва излази Рене од Шатијона и враћа се у своје господство. Три године касније Жерар од Ришфоа постаје велики мајстор Темплара. Обојица ће својим поступцима изазвати раскидање мира између крсташа и муслимана. Године 1181. Рене од Шатијона напада муслимански караван и задобија огромну количину плена. Саладин шаље ултимативни захтев Балудину да од Ренеа одузме украдени плен. Балдуин шаље захтев Ренеу, али овај то одбија. Саладин окупља војску и објављује крсташима рат. У борбама 1182. године крсташи су имали више успеха.

Следеће године Балдуин предаје власт Гају Лизињану. Болест га је толико измучила да више није био способан да се сам креће. За себе је задржао једино Јерусалим. У биткама против муслимана 1183. године Балдуина су морали да носе у носиљкама. Крсташи су тешко страдали под Тавором. Кривица је бачена на Гаја због чега му Балдуин одузима регентска права, а право наслеђа преноси на Сибилиног сина Балдуина. Гај организује заверу против Балдуина. Сазнавши за то, Балудин окупља војску за напад на Гаја, али га је у томе спречила смрт.

Породично стабло

16. Geoffrey II, Count of Gâtinais

8. Фулк IV Анжујски

17. Ерменгарда Анжујска, војвоткиња Бургундије

4. Фулк I Јерусалимски

18. Симон де Монфорт

9. Бертрада од Монфорта

19. Agnes, Countess of Evreux

2. Амалрик I Јерусалимски

20. Иго I Ретел

10. Балдуин II Јерусалимски

21. Melisende of Montlhéry

5. Мелисенда Јерусалимска

22. Габријел од Мелитене

11. Морфија од Мелитене

1. Балдуин IV Јерусалимски

24. Joscelin I, Lord of Courtenay

12. Жосцелин I од Едесе

25. Isabella (or Elizabeth), daughter of Guy I of Montlhéry

6. Жосцелин I од Едесе

26. Constantine I, Prince of Armenia

13. Beatrice

3. Агнеса од Куртенеа

7. Beatrice

Види још

• Јерусалимски краљеви

Литература

• Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.