Аљоша Вучковић
Изглед
Аљоша Вучковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. децембар 1946. |
Место рођења | Бузет, НР Хрватска, ФНР Југославија |
Породица | |
Супружник | Едита Вучковић |
Деца | Сара и Леана |
Рад | |
Активни период | 1968—данас |
Битна улога | Повратак отписаних - мајор Гашпар Бољи живот - др Иво Лукшић Вук Караџић - Тома Вучић Перишић Крај династије Обреновић - генерал Лазар Петровић |
Веза до IMDb-а |
Аљоша Вучковић (Бузет, 17. децембар 1946) југословенски и српски је глумац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Вучковић је остварио улоге у више од 70 филмова и ТВ серија, од којих су најпознатије улога Гашпара у ТВ серији „Повратак отписаних“ (1976), др Ива Лукшића у ТВ серији „Бољи живот“ (1987—1991)[2][3] и генерала Лазе Петровића у ТВ серији „Крај династије Обреновић“ (1995).[4]
У сродству је са певачицом Северином Вучковић.[5]
Улоге
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960.-те | |||
1967. | Каја, убит ћу те! | ||
1970.-те | |||
1970. | Село без сељака (серија) | ||
1971. | Романса коњокрадице | Кројач | |
1972. | Први сплитски одред | Припадник одреда - барјактар | |
1973. | Наше приредбе (ТВ серија) | ||
1974. | Ужичка република | Лука | |
1975. | Синови | ||
1975. | Црни петак | Човек на шалтеру | |
1975. | Хитлер из нашег сокака | Винко са Корчуле | |
1975. | Песма (ТВ серија) | ||
1976. | Повратак отписаних | мајор Гашпар | |
1976. | Аранђелов удес | ||
1976. | Посета старе даме | фотограф | |
1976. | Ужичка република | капетан Лука | |
1976. | У бањи једног дана | ||
1977. | Хајдучка времена | хајдук | |
1977. | Марија Магдалена | Карл | |
1977. | Под истрагом | Љуба Манијак | |
1977. | Запамтите (серија) | ||
1978. | Молијер (ТВ) | ||
1978. | Љубав у једанаестој | ||
1978. | Маска | Слуга Жан | |
1978. | Повратак отписаних (ТВ серија) | мајор Гашпар | |
1979. | Слом | Виктор Лебедев | |
1979. | Ујед (ТВ) | Стојан | |
1979. | Сећам се | ||
1979. | Партизанска ескадрила | Борис | |
1979. | Паклени оток | Марин | |
1980.-те | |||
1981. | Краљевски воз | Јохан | |
1980-1981. | Вело мисто | Ферата | |
1980-1981. | Непокорени град | Галеб | |
1981. | Светозар Марковић | Мита Ценић | |
1981. | Шеста брзина | Славко | |
1981. | Почнимо живот из почетка | Банетов друг | |
1982. | Операција Теодор | ||
1982. | Бандисти | Недељко Петронијевић | |
1982. | Сабињанке | Питер Рејли | |
1982. | Киклоп (ТВ филм) | ||
1982. | Приче из радионице | Славко | |
1982. | Докторка на селу | Милинко Михајловић | |
1982. | Живот и прича | ||
1983. | Мртви се не враћају (мини-серија) | ||
1983. | Кореспонденција (ТВ) | Самсудин Самсика Тот, управитељ циркуса | |
1983. | Киклоп (ТВ серија) | ||
1984. | Улични певачи | ||
1984. | Позориште у кући 5 | Тихомир Делач-Тика Фолика | |
1985. | Узми па ће ти се дати | Плавушин швалер | |
1985. | Приче из бечке шуме | ||
1985. | Хајдучки гај | Томо | |
1985. | Ћао инспекторе | командир | |
1986. | Смешне и друге приче | Угљен Видовић, бригадир | |
1986. | Одлазак ратника, повратак маршала | Совјетски официр | |
1986. | Ловац против топа | Женскарош | |
1986. | Сиви дом | Касапин | |
1987. | И то се зове срећа | Гага | |
1988. | Тридесет коња | Трабакулар | |
1987-1988. | Вук Караџић | Тома Вучић-Перишић | |
1987-1988. | Бољи живот | Др Иво Лукшић | |
1989. | Бољи живот | Др Иво Лукшић | |
1989. | Чудо у Шаргану | Анђелко Ћора | |
1989. | Сеобе | ||
1989. | Другарица министарка | ||
1990.-те | |||
1990. | Гала корисница: Атеље 212 кроз векове | ||
1990. | Хајде да се волимо 3 | Возач мерцедеса | |
1990. | Љубав је хлеб са девет кора | ||
1990-1991. | Бољи живот 2 | Др Иво Лукшић | |
1991. | Холивуд или пропаст | ||
1994. | Рођен као ратник | ||
1995. | Театар у Срба | ||
1995. | Крај династије Обреновић | пуковник/генерал Лазар Петровић | |
1995. | Убиство с предумишљајем | руски капетан | |
1996. | Очеви и оци | Барјактаревић | |
1996. | Срећни људи 2 | Феђа Зечевић | |
1997. | Расте трава | Срђан Боројевић | |
1998. | Бекство (ТВ) | Григориј Лукјанович Царнота | |
1998. | Кнегиња из Фоли Бержера | Езен | |
2000.-те | |||
2001. | Отац | Др Естермарк | |
2002. | Наша мала редакција | ||
2002. | Држава мртвих | потпуковник | |
2003. | Професионалац | келнер | |
2003. | Казнени простор 2 | седи господин | |
2004. | Јелена | Вук Деспотовић | |
2004. | Пад у рај | таксиста | |
2004. | Лифт | пилот Милан | |
2006. | Прича о Џипсију Тролману | Оскар - Тролманов тренер | |
2006-2007. | Обични људи | Ивица Кинцл | |
2007. | Заувијек сусједи | Роко | |
2008. | Вратиће се роде | кустос | |
2008. | Добре намјере | Славен | |
2009. | Заувек млад (ТВ серија) | Славиша | |
2009. | Вјерујем у анђеле | Начелник | |
2009. | Мансарда | Завиша | |
2010.-те | |||
2008-2011. | Мој рођак са села | Генерал Шарчевић | |
2011. | Под сретном звијездом | Стјепан Кос | |
2011. | Корак по корак | господин | |
2012. | Војна академија | Хоровођа | |
2013. | На путу за Монтевидео | Роберто | |
2014. | Тражим помиловање или велика тајна | Јосип Броз Тито | |
2015. | Луд, збуњен, нормалан | Златко Фуфић | |
2017. | Немањићи - рађање краљевине | Ранијеро Дандоло | |
2018. | Петак 13. | Ђаво - Гојков отац | |
2018. | Алекси | Алексин отац | |
2019. | Жмурке (ТВ серија) | Деда | |
2020. | Државни службеник | Гроспић | |
2021. | Дођи јуче | Петар Иванковић | |
2022. | Азбука нашег живота | Милош Марковић | |
2022. | Радио Милева | Невен Курјачки | |
2023. | Ургентни центар | Часлав Коњовић | |
2023. | Нобеловац | Затвореник учитељ |
Фестивали
[уреди | уреди извор]Златна тамбурица, Нови Сад:
- Еј, господо тамбураши, '91
- Шта да радим, кад' сам бећар (уз вокалну групу Весељаци), '92
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Čumić, Jovana (2011-10-14). „Аљоша Вучковић | Позориште "Атеље 212"” (на језику: српски). Приступљено 2023-01-16.
- ^ Blic. „Aljoša Vučković”. INFORMER (на језику: српски). Приступљено 2021-01-30.
- ^ „Аљоша Вучковић”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 2021-01-30.
- ^ Aljoša Vučković TMDB
- ^ Аљоша Вучковић, глумац - сплитска веза („Екапија“ 29. децембар 2010)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Аљоша Вучковић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Треба бити достојанствен („Политика”, 24. октобар 2020)