Јужни поларник
66° 34′ 0″ S 0° 0′ 0″ W / 66.56667° Ј; -0.00000° И
Јужни поларник или Антарктички поларни круг је један од пет најважнијих паралела које обележавају мапе Земље. Налази се на географској ширини од 66° 33' 39" јужно од екватора (у 2000. години). За све у оквиру Антарктичког поларног круга постоји бар један пун дан обданице током зимске краткодневице и бар један период од 24 сата ноћи током летње дугодневице. То значи да постоји бар један дан у ком Сунце не залази и бар један дан током ког Сунце не излази. То се дешава због нагиба Земље од 23,5 угаоних степени, па је током летње дугодневице јужна поларна област ван домашаја Сунца, као и обратно, током зимске краткодневице.
Простор јужно од овог круга је познат као антарктичка зона, а непосредно северно од њега је јужна умерена климатска зона. Континент Антарктик ствара копнени масив који поркива велики део простора у оквиру антарктичког поларног круга.
Положај антарктичког круга није фиксан и тренутно се простире на 66°33′49.4″ јужно од екватора.[1] Ова цифра може бити донекле нетачна јер не дозвољава ефекте астрономске нутације, која може бити и до 10″. Његова географска ширина зависи од аксијалног нагиба Земље, који флуктуира у границама већим од 2° током периода од 41.000 година, због плимских сила које су резултат орбите Месеца.[2] Сходно томе, Антарктички круг тренутно плута ка југу брзином од око 14,5 m (48 ft) годишње.
Поноћно Сунце и поларна ноћ
[уреди | уреди извор]Антарктички круг је најсевернија географска ширина на јужној хемисфери[3][4] на којој центар сунца може непрекидно да остане изнад хоризонта двадесет четири сата; као резултат тога, најмање једном годишње на било којој локацији унутар антарктичког круга центар сунца је видљив у локалној поноћи, а најмање једном је центар сунца испод хоризонта у локалном подневу.[5][6]
Директно на Антарктичком кругу ови догађаји се у принципу дешавају тачно једном годишње: на децембарски и јунски солстициј. Међутим, због атмосферске рефракције и фатаморгана, и зато што се сунце појављује као диск, а не тачка, део поноћног сунца може се видети у ноћи јужног летњег солстиција до око 50 минута (′) (90 km (56 mi)) северно од антарктичког круга; слично томе, на дан јужног зимског солстиција, део сунца се може видети до око 50′ јужно од антарктичког круга. То је тачно на нивоу мора; те границе се повећавају са висином изнад нивоа мора, иако у планинским пределима често нема директног погледа на прави хоризонт. Миражи на антарктичком континенту имају тенденцију да буду још спектакуларније него у арктичким регионима, стварајући, на пример, низ привидних залазака и излазака сунца док у стварности сунце остаје испод хоризонта.
Људска насеља
[уреди | уреди извор]Јужно од Антарктичког круга не постоји стална људска популација, али постоји неколико истраживачких станица на Антарктику[7][8] којима управљају различите нације које насељавају тимови научника који се смењују на сезонској основи. У претходним вековима на континенту су успостављене неке полусталне китоловске станице, а неки китоловци би тамо живели по годину дана или више. Најмање троје деце је рођено на Антарктику, додуше у станицама северно од Антарктичког круга.[9]
Географија
[уреди | уреди извор]Обим антарктичког круга је отприлике 16.000 km (9.900 mi).[10] Подручје јужно од круга је око 20.000.000 km2 (7.700.000 sq mi) и покрива отприлике 4% Земљине површине.[11] Већина континента Антарктика налази се унутар Антарктичког круга.
Локације дуж Круга
[уреди | уреди извор]Почевши од почетног меридијана и идући ка истоку, антарктички круг пролази кроз:
Види још
[уреди | уреди извор]- Северни поларник или Арктички поларни круг
- Летња дугодневица
- Зимска краткодневица
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Obliquity of the Ecliptic (Eps Mean)”. Neoprogrammics.com. Приступљено 2014-05-13.
- ^ Berger, A.L. (1976). „Obliquity and Precession for the Last 5000000 Years”. Astronomy and Astrophysics. 51 (1): 127—135. Bibcode:1976A&A....51..127B.
- ^ „Hemisphere Map”. WorldAtlas. Архивирано из оригинала 22. 4. 2021. г. Приступљено 13. 6. 2014.
- ^ Life on Earth: A - G.. 1. ABC-CLIO. 2002. стр. 528. ISBN 9781576072868. Архивирано из оригинала 22. 1. 2023. г. Приступљено 8. 9. 2016.
- ^ Burn, Chris. The Polar Night (PDF). The Aurora Research Institute. Приступљено 28. 9. 2015.
- ^ NB: This refers to the true geometric centre which actually appears higher in the sky because of refraction by the atmosphere.
- ^ Silja Vöneky; Sange Addison-Agyei (мај 2011). „Oxford Public International Law”. Max Planck Encyclopedia of Public International Law.
- ^ „4.0 Antarctica - Past and Present”. Архивирано из оригинала 2020-01-18. г. Приступљено 2018-04-06.
- ^ Cool Antarctica: Who lives in Antarctica? Архивирано јануар 12, 2016 на сајту Wayback Machine
- ^ Nuttall, Mark (2004). Encyclopedia of the Arctic Volumes 1, 2 and 3. Routledge. стр. 115. ISBN 978-1579584368. Приступљено 26. 7. 2016.
- ^ William M. Marsh; Martin M. Kaufman (2012). Physical Geography: Great Systems and Global Environments. Cambridge University Press. стр. 24. ISBN 978-0-521-76428-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Lutgens F.K, Tarbuck E.J. (2007) The Atmosphere, Tenth Edition, page 39, PEARSON, Prentice Hall, NJ.
- IPCC, 2007: Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change (Solomon, S, D. Qin, M. Manning, Z. Chen, M. Marquis, K.B. Averyt, M. Tignor and H.L. Miller (eds.)). Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA, 996 pp.
- NOAA's annually updated Arctic Report Card tracks recent environmental changes.
- National Aeronautics and Space Administration. Arctic Sea Ice Continues to Decline, Arctic Temperatures Continue to Rise In 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2011). Accessed September 6, 2007.
- National Snow and Ice Data Center. All About Sea Ice. Accessed October 19, 2007.
- National Snow and Ice Data Center. Cryospheric Climate Indicators: Sea Ice Index. Accessed September 6, 2007.
- National Snow and Ice Data Center. NSIDC Arctic Climatology and Meteorology Primer Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јануар 2013). Accessed August 19, 2007.
- Przybylak, Rajmund, 2003: The Climate of the Arctic, Kluwer Academic Publishers, Norwell, MA, USA, 270 pp.
- Serreze, Mark C.; Hurst, Ciaran M. (2000). „Representation of Mean Arctic Precipitation from NCEP–NCAR and ERA Reanalyses”. Journal of Climate. 13 (1): 182—201. Bibcode:2000JCli...13..182S. doi:10.1175/1520-0442(2000)013<0182:ROMAPF>2.0.CO;2 .
- Serreze, Mark C. and Roger Graham Barry, (2005). The Arctic Climate System. Cambridge University Press. , New York, 385 pp.
- UNEP (United Nations Environment Programme), 2007: Global Outlook for Ice & Snow Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2007), Chapter 5 Архивирано 2007-06-13 на сајту Library of Congress Web Archives|Web Archives.
- United States Central Intelligence Agency, 1978: Polar Regions Atlas, National Foreign Assessment Center, Washington, DC, 66 pp.
- USSR State Committee on Hydrometeorology and Environment, and The Arctic and Antarctic Research Institute (chief editor A.F. Treshnikov), 1985: Atlas Arktiki (Atlas of the Arctic), Central Administrative Board of Geodesy and Cartography of the Ministerial Council of the USSR, Moscow, 204 pp (in Russian with some English summaries). [Государственный Комитет СССР по Гидрометеорологии и Контролю Природной Среды, и Ордена Ленина Арктический и Антарктический Научно-Исследовательский Институт (главный редактор Трешников А.Ф.), 1985: Атлас Арктики, Главное Управление Геодезии и Картографии при Совете Министров СССР, Москва, 204 стр.]
- Hansen, V.; Lund, E.; Smith-Sivertsen, T. (март 1998). „Self-reported mental distress under the shifting daylight in the high north”. Psychological Medicine. 28 (2): 447—452. PMID 9572101. S2CID 10556073. doi:10.1017/S0033291797006326.
- „ATS - The Antarctic Treaty”. www.ats.aq. Архивирано из оригинала 2011-06-03. г. Приступљено 2016-04-07.
- „Born Freezing: Meet Antarctica's First Citizen - WebEcoist”. webecoist.com. 15. 2. 2011.
- Rudmose Brown, R. N.; Pirie, J. H.; Mossman, R. C. (2002). The Voyage of the Scotia. Edinburgh: Mercat Press. стр. 34–57. ISBN 1-84183-044-5.
- „Voyage of the Scotia 1902–04: The Antarctic”. Glasgow Digital Library. Архивирано из оригинала 2008-03-11. г. Приступљено 2008-06-30.
- Speak, Peter (2003). William Speirs Bruce: Polar Explorer and Scottish Nationalist. Edinburgh: NMS Publishing. стр. 85. ISBN 1-901663-71-X.
- Escude, Carlos; Cisneros, Andres. „Historia General de las Relaciones Exteriores de la Republica Argentina” (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 6. 7. 2012.
- Moneta, Jose Manuel (1954). Cuatro Años en las Orcadas del Sur (9th изд.). Ediciones Peuser.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Map
- Antarctica at the CIA World Factbook (includes section on the population of Antarctica).