Ангиотензин
Изглед
(преусмерено са Ангиотензиноген)
Ангиотензин је протеин који се под утицајем ензима ренина даје ангиотензин I, чије се протеинско тијело састоји од 10 аминокиселина.[1]
Ангиотензин се производи у јетри, а циркулише у крвној плазми човјека. Он је битан фактор код регулације крвног притиска, јер је директни чинилац система ренин-ангиотензин-алдостерон (RAAS).[2]
Код човјека, ангиотензин се састоји из 485 аминокиселина. Његов ген лежи на дугом краку хромозома 1.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- de, M. Gasparo; Catt, KJ; Inagami, T; et al. (2000). „International union of pharmacology. XXIII. The angiotensin II receptors”. Parmacol Rev. 52 (3): 415—472. PMID 10977869.
- Brenner & Rector's The Kidney, 7th ed., Saunders, 2004.
- Mosby's Medical Dictionary, 3rd Ed., CV Mosby Company, 1990.
- Review of Medical Physiology, 20th Ed., William F. Ganong, McGraw-Hill, 2001.
- Clinical Physiology of Acid-Base and Electrolyte Disorders, 5th ed., Burton David Rose & Theodore W. Post McGraw-Hill, 2001
- Lees KR, MacFadyen RJ, Doig JK, Reid JL (1993). „Role of angiotensin in the extravascular system”. Journal of human hypertension. 7 Suppl 2: S7—12. PMID 8230088.
- Weir MR, Dzau VJ (2000). „The renin-angiotensin-aldosterone system: a specific target for hypertension management”. Am. J. Hypertens. 12 (12 Pt 3): 205S—213S. PMID 10619573. doi:10.1016/S0895-7061(99)00103-X.
- Berry, C.; Touyz, R; Dominiczak, AF (2002). „Angiotensin receptors: signaling, vascular pathophysiology, and interactions with ceramide”. Am. J. Physiol. Heart Circ. Physiol. 281 (6): H2337—65. PMID 11709400.
- Sernia, C. (2002). „A critical appraisal of the intrinsic pancreatic angiotensin-generating system”. JOP. 2 (1): 50—5. PMID 11862023.
- Varagic J, Frohlich ED (2003). „Local cardiac renin-angiotensin system: hypertension and cardiac failure”. J. Mol. Cell. Cardiol. 34 (11): 1435—42. PMID 12431442. doi:10.1006/jmcc.2002.2075.
- Wolf, G. (2006). „Role of reactive oxygen species in angiotensin II-mediated renal growth, differentiation, and apoptosis”. Antioxid. Redox Signal. 7 (9-10): 1337—45. PMID 16115039. doi:10.1089/ars.2005.7.1337.
- Cazaubon S, Deshayes F, Couraud PO, Nahmias C (2006). „[Endothelin-1, angiotensin II and cancer]”. Med Sci (Paris). 22 (4): 416—22. PMID 16597412.
- Ariza AC, Bobadilla NA, Halhali A (2007). „[Endothelin 1 and angiotensin II in preeeclampsia]”. Rev. Invest. Clin. 59 (1): 48—56. PMID 17569300.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Редослијед база у молекулу ангиотензиногена
- http://www.ncbi.nlm.nih.gov/UniGene/clust.cgi?ORG=Hs&CID=19383
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |