Пређи на садржај

Ана Павловна

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Павловна
Лични подаци
Пуно имеАна Павловна
Датум рођења(1795-01-18)18. јануар 1795.
Место рођењаСанкт Петербург, Руско царство
Датум смрти1. март 1865.(1865-03-01) (70 год.)
Место смртиХаг, Холандија
ГробДелфт
Породица
СупружникВилем II
РодитељиПавле I
Марија Фјодоровна
ДинастијаРоманов
краљица Холандије
Период1840-1849

Ана Павловна (рус. А́нна Па́вловна, рођена 18. јануара 1795. у Санкт Петербургу, умрла 1. марта 1865. у Хагу) била је руска принцеза, ћерка цара Павла I и краљица Холандије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у Санкт Петербургу као осмо дете и шеста ћерка цара Русије Павла I Петровича и Марије Фјодоровне. Одрасла је у Царском селу, летњој резиденцији Романових. Детињство је провела са својом млађом браћом, Николом и Михаилом. Имала је врло широко образовање, укључујући језике и математику, а нарочито је била добра у рукотворинама и сликарству. 1809. године цар Наполеон I се заинтересовао за брак са Аном. Ипак њена мајка је успела да одужи слање одговора довољно дуго да то интересовање престане и да ожени Марију Лујза, ћерку аустријског цара.[1]

Брак

[уреди | уреди извор]
Слика Анине краљевске породице

21. фебруара 1816. године удаје се за принца, а касније и краља Холандије Вилема II.[2] Овај брак је предложио њен брат Александар I, као симбол савеза створен након Бечког конгреса. Како је раније одлучено да ни један члан Романових не може бити присиљен да уђе у брак, Вилијам је позван у Русију пре венчања, како би се Ана упознала са њим. Договорено је и да деца принца Вилијама буду подигнута као протестанти, али да Ана остане у православљу. Александар Пушкин је написао специјалну песму поводом овог венчања "Принц од оранжа".[1] Након свадбе још годину дана су младенци остали у Русији, а након тога отишли у принчеву отаџбину. Ана је била шокирана због разлика између Русије и њене нове земље, посебно када је реч о класном систему, што је било много мање изражено у Холандији, и тешко се прилагођавала томе. Живели су у Бриселу све док их белгијска револуција није приморала да оду 1830. године. Ана је Брисел волела много више од севера, јер ју је подсећала на своју родну земљу. Основала је школу где су сиромашне жене и девојке образоване у шивењу (1832) и болница за војне рањене у белгијској револуцији (1830).

Њен брак је био буран. Од самог почетка, Ана је себе сматрала супериорном од Вилема. 1829. године украдено је неколико комада њеног накита, а она је сумњала на супружника, јер је тада био у дуговима и дружио са сумњивим људима. Вилемова прељуба створила је сукобе између њих, због чега су живели одвојено до 1843. године. Ипак, Ана је наставила да гаји несмањену љубав према Вилему. Ана је такође деловала као посредник између њеног супруга и њеног свекра и покушала да ублажи тензије између њих током политичких сукоба. Иначе, она није била политички активна, упркос њеним снажним политичким уверењима. Као особа, описана је као интелигентна, осетљива, одана својој породици и са насилним темпераментом. Током свог боравка у Холандији студира је холандски језик, историју и културу и основала више од педесет сиротишта.

Краљица Холандије

[уреди | уреди извор]
Ана Павловна као краљица, 1845)

Дана 7. октобра 1840. године, по смрти њеног свекра, Вилема I, постала је краљевска супруга Холандије.[2] Она је постала 343. дама краљевског поретка краљице Марије Луисе 1. фебруара 1842. године. Као краљица, Ана су описали као достојанствену, арогантну и далеко од јавности. Ана се често дописивала са својом мајком и браћом у Русији. Волела је да дели успомене на Русију па је и основала је руски дечији хор. Говорило се да је остала Руска војвоткиња више него што је икада постала Краљица Холандије. Као краљица она је напустила палату и живела у дискрецији.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фредерик IV од Данске
 
 
 
 
 
 
 
8. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хидвиг Софија од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
4. Петар III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Петар I
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Катарина I
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Џон Луис I
 
 
 
 
 
 
 
10. Кристијан Аугуст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Кристина Елонора
 
 
 
 
 
 
 
5. Катарина II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Кристијан Аугуст
 
 
 
 
 
 
 
11. Јохана Елизабета од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Албертина Фредерика
 
 
 
 
 
 
 
1. Ана Павловна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик Чарлс
 
 
 
 
 
 
 
12. Карл Александар, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Елеонора Џулиан
 
 
 
 
 
 
 
6. Фридрих II Еуген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Анселм Франц
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Аугуста од Турна и Таксиса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Лудовика
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип Вилијам
 
 
 
 
 
 
 
14. Фредерик Вилхем
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Џоана Шарлот
 
 
 
 
 
 
 
7. Фредерика Доротеја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија Доротеја Пруска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б (језик: руски)„Grand Duchess Anna Pavlovna”. pushkareva. Архивирано из оригинала 15. 09. 2017. г. Приступљено 12. 11. 2017. 
  2. ^ а б (холандски)„Anna Paulowna (1795-1865)”. resources.huygens.knaw.nl. Приступљено 12. 11. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ана Павловна на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Павловна&oldid=27455067”