Пређи на садржај

Алениа G.222

С Википедије, слободне енциклопедије
Алениа G.222

Aвион Алениа G.222
Aвион Алениа G.222

Општи подаци
Намена Тактички транспортни авион
Посада 4
Број путника 44
Порекло  Италија
Произвођач Leonardo
Пробни лет 14.07.1970.
Уведен у употребу 21.04.1978.
Повучен из употребе 12.2012.
Статус неактиван
Први оператер  Италија АМ
Број примерака 111
Димензије
Дужина 22,70 m
Висина 8,14 m
Распон крила 28,70 m
Површина крила 82,00 m²
Маса
Празан 15.700 kg
Нормална полетна 28.000 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Турбоелисни мотор 2 × General Electric T64-GE-P4D turboprop
Снага ТЕМ-а 2 x 2.535 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 487 km/h
Долет 1.200 km
Плафон лета 7.600 m
Брзина пењања 520 m/min
Портал Ваздухопловство

Алениа G.222 (раније Фиат G.222) је италијански двомоторни турбоелисни транспортни авион.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Цртеж авиона Alenia G.222 у 3 пројекције
Мотор General Electric T64 авиона Alenia G.222
Кокпит авиона Alenia G.222
Aвион Alenia G.222 бочни изглед
Товарни простор авиона Alenia G.222
Aвион C27j Spartan бочни изглед

Настао је на основу захтева НАТО-а с почетка шездесетих година прошлог века за тактички транспортни авион са СТОЛ (скраћено узлетање и слетање) карактеристикама. Пројекат је водила италијанска компанија Фиат, која је предложила неколико решења. Најједноставнији од ових предлога привукао је пажњу италијанских оружаних снага и они су 1968. наручили 2 прототипа G.222 без кабине и товарног простора под притиском.

Први од ових прототипова је први пут полетео у јулу 1970. Верзије трупа без притиска имају одличне карактеристике полетања са кратком писти и способне су да раде са травнатих и неасфалтираних површина. Авион има товарна врата и интегрисану утоварну рампу која се налази у задњем делу трупа. Висина машине је подесива на тлу, за боље карактеристике руковања приликом утовара или истовара.

У његову производњу била је укључена већина италијанских произвођача авиона и авио компонената. Производња G.222 је подијељена на различите компаније: конструкција трупа је изведена у Напуљу, средишњи пресек крила је произвео Piaggio , панеле крила је направио Macchi, репне површине је израдио SIAI-Marchetti, гондоле мотора ИАМ, а мотори Т64 су били по лиценци произвођача Alfa Ромео и Фиат. Oд 1990. године производња авиона G.222 је била под контролом конзорцијума компанија Алениа Аеронаутица. Први произведени авион је први пут полетео крајем 1975. године, а испоруке су почеле 1976. године.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Авион Алениа G.222 је типичан транспортни авион са високим крилима, два турбоелисна мотора и утоварном рампом за утовар терета. Теретни простор је пројектован тако да се у њега могу сместити стандардне палете, до максималне тежине терета 9.000 kg., ваздушни систем за операције спасавања и платформу за падобранце са стране[1].

Труп авиона је округлог попречног пресека, монокок потпуно металне конструкције. Има пространи товарни простор и врата на крају трупа са утоварном рампом. Са стране трупа има бочна врата и округле прозоре. На поду товарног простора уграђене су ролнице за лакши пренос и манупулацију терета при утовару и истовару као и систем за везивање и причвршчавање терета у теретној кабини (135 тачака причвршћивања). На бочним странама се налазе клупе за смештај падобранаца за време лета. На кљуну авиона се налази кабина за два пилота и остале чланове посаде[2].

Погонска група се састоји од два крилна мотора турбо проп са трокраким металним елисама променљивог корака. У серијски произведене авионе су уграђивани General Electric T64-GE-P4D turboprop мотори снаге 2.535 kW. За авионе који су прављени за Либијску Џамахирију уграђивани су Rolls-Royce-Tyne-Turboprops мотори.

Крила су једноделна, металне конструклције са четири рамењаче и оплатом од ал-лима. Трапезног су облика са гондолама испод за смештај мотора. Крила су опремљена елеронима и закрилцима конструкције као и крило. Кроз крила су провучене све неопходне инсталације а између рамењача од трупа до мотора су смештени самозаптивни резервоари за гориво. Авион је опремљен системом за пуњење горивом у лету.

Репне површине су класичне: један велики вертикални стабилизатор са кормилом правца, два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубине. Сви елементи репа су металне конструкције са облогом од ал-лима. Реп овог авиона је доста издигнут у односу на труп, како не би сметао задњим вратима трупа са утоварном рампом.

Стајни трап је система трицикл: једна (управљачка) нога испод кљуна авиона са удвојеним точковима и на средини трупа се налазе четири ноге са великим точковима који су у стању да приме сво оптерећење потпуно оптерећеног авиона и све неравнине полетно слетних стаза које користи овај авион при слетању и полетању. Точкови су опремљени кочницама а ноге стајног трапа уљним амортизерима. У току лета предња нога се увлачила у труп авиона а главне ноге су смештане у бисаге са стране трупа тако да је на тај начин повећан размах између точкова што је добро за стабилност авиона при слетању и полетању а и приликом кретања по неравном тлу. Друга корист је што точкови не умањују запремину товарног простора.

  • G.222TCM - почетна ознака, два прототипа за италијанско ваздухопловство(АМ).
  • G.222A - стандардна транспортна верзија за (АМ).
  • G.222RM - радио/радарски калибрациони авион.
  • G.222SAA - ватрогасац опремљен за избацивање воде или хемикалија за успоравање пожара (4 ком за АМ).
  • G.222T - верзија коју покреће Роллс-Роице Тине за либијско ваздухопловство. Понекад се означава као G.222L.
  • G.222VS - "специјална верзија" ECM верзија - (2 ком. за АМ). Понекад се означава као G.222GE.
  • C-27A Spartan - десет G.222 продато Ваздухопловствu Сједињених Држава (USAF). Ово је (1995) модернизовани авион са моторима Rolls-Royce AE 2100 и шестокраким ("вентилатор") елисама од композитних материјала, дигитализованом авиоником, повећаном носивошћу од 11.500 kg./60 војника /46 падобранаца. Повећана му је максимална брзина на 602 km/h и долет на 5.926 km[3].
  • C-27J Spartan - Погледајте Алениа C-27J Spartan.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион G.222 је један од ретких транспортних авиона који могу да изводи лупинге и друге невероватне маневре, као што је лет брзином од 90 km/h са отвореним вратима за терет. Ако је празан, авиону је потребно да се заустави само 300 m након слетања. Све су то биле "звездице" које су омогућавале лакшу одлуку купаца за овај авион.

Укупно је произведено 111 примерака ових авиона. Први наручени авион испоручен је у Дубаи. Величина наруџбе италијанског ратног ваздухопловства укључивала је 46 јединица у различитим верзијама, а још 5 је наручило италијанско Министарство цивилне одбране. Авион је направио веома добар комерцијалан успех. Извезен је у 12 земаља. У неким земљама још увек лети. Авион је нашао и војну и цивилну примену.

Земље које су користиле авион

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]