Александар Кавчић
| Александар Кавчић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. септембар 1968. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Пребивалиште | Београд, Остин |
| Образовање | Математичка гимназија Електротехнички факултет Универзитета у Београду |
| Породица | |
| Супружник | Софија Кавчић[1] |
| Научни рад | |
| Поље | електротехника |
| Институција | Универзитет Карнеги Мелон |
| Званични веб-сајт | |
| званични сајт Кавчићеве фондације | |
Александар Кавчић (Београд, 30. септембар 1968) јесте српски електроинжењер, информатичар, научник, професор и филантроп. Оснивач је Фондације „Алек Кавчић”. Тренутно је професор електротехнике на Универзитету Карнеги Мелон у Питсбургу и на Универзитету Хаваји у Манои, а предавао је и у Тексасу, Хонгконгу као и на Харварду. Познат је по свом патенту за читање записа с магнетних меморија који се користи у милијардама рачунара и дискова широм света.[2][3][4][5]
Школовао се у Србији, Индији, Немачкој и Сједињеним Државама. Универзитет у коме ради, Карнеги Мелон, добио је судски процес и богату надокнаду против предузећа Marvell Technology Group због крађе и коришћење њиховог патента, у чијој изради је Кавчић учествовао.[6]
Биографија
[уреди | уреди извор]Почеци и даљи рад
[уреди | уреди извор]Кавчић је рођен 30. септембра 1968. године у Београду. Завршио је Математичку гимназију. Након завршене гимназије, прве четири године студија завршио је на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а дипломирао на факултету у Бохуму, у Немачкој. По завршетку студија, деведесетих година, одмах је желео да докторира. Пријавио се на дванаест америчких универзитета, а прихватило га је десет. Докторат је одбранио на Универзитету Карнеги Мелон, а ментор му је био професор Жозе Моура.[7][8]
Један је од водећих информатичара на свету. Творац је осам патената из информационих технологија које је направио на Универзитетима Харвард и Карнеги Мелон. На том универзитету, четири катедре носе његово име.[9]
Научни је сарадник Математичког института Српске академије наука и уметности. Живи на релацији Остин—Београд.[9]
Фондација „Алек Кавчић”
[уреди | уреди извор]Фондација „Алек Кавчић” основана је у САД 2017. године, а у Србији је почела с радом почетком 2020. године. Основни циљеви ове организација су промоција образовања и науке, а један од непосредних циљева је да се обезбеде бесплатни уџбеници за све ђаке основце у Србији.[4][10]
Издавачка кућа „Клет” је тужила фондацију устврдивши да нема право да промовише бесплатне уџбенике у јавности. Привредни апелациони суд је марта 2024. правоснажно пресудио у корист фондације.[11]
Политика
[уреди | уреди извор]„Мора систем у странци да буде такав да дозвољава појединцу да продре са својим идејама — ако странка није демократски организована, неће појединац моћи да се искаже. Ја сам направио грешку, дошао сам из Америке не схватајући да су све странке у Србији лидерске странке.”
— Александар Кавчић у интервјуу за Би-Би-Си на српском.
На парламентарним изборима у Србији у јуну 2020. године био је кандидат за посланика на листи „Суверенисти — покрет Доста је било”, а Кавчић је представљан као председник Клуба за образовање покрета Доста је било. Листа није успела да прескочи изборни цензус, а Кавчић је одлучио да напусти покрет.[8]
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- The Viterbi algorithm and Markov noise memory, коаутор, 2000.[12]
- Binary intersymbol interference channels: Gallager codes, density evolution, and code performance bounds, коаутор, 2003.
- Equal-diagonal QR decomposition and its application to precoder design for successive-cancellation detection, коаутор, 2005.
- Simulation-based computation of information rates for channels with memory, коаутор, 2006.
- The feasibility of magnetic recording at 10 terabits per square inch on conventional media, коаутор, 2009.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „$16.5M gift for data science and engineering”. engineering.cmu.edu. Архивирано из оригинала 16. 04. 2021. г. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ „Aleksandar Kavčić, Carnegie Mellon University: A Patent As a Life’s Work”. CorD Magazine (на језику: енглески). 1. 3. 2019. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ „Kopaonik Business Forum 2020, March 01-04”. www.kopaonikbusinessforum.rs. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ а б „O nama”. Fondacija Alek Kavčić. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ „Како је професор Кавчић уз помоћ оца Била Гејтса победио „Марвел“ на суду”. РТС. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ „Aleksandar Kavčić u Intervjuu petkom: Ko je čovek koji je u Srbiju doneo besplatne udžbenike”. Danas. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ „Aleksandar Kavčić, Carnegie Mellon University: A Patent As a Life’s Work”. CorD Magazine (на језику: енглески). 2019-03-01. Приступљено 2021-01-25.
- ^ а б „Aleksandar Kavčić”. Istinomer. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ а б „Aleksandar je bio đak Matematičke gimnazije, uspeo je u Americi — a onda odlučio da pomogne svojoj Srbiji”. Blic. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ Kovačević, Antonija. „INTERVJU, ALEKSANDAR KAVČIĆ: Voleo bih da mediji ne pišu o mom bogatstvu, već o planu da sva deca u Srbiji imaju besplatne udžbenike”. Serbian Times. Приступљено 16. 4. 2021.
- ^ Р.Д. „Апелациони суд потврдио да Фондација „Алек Кавчић” има право на промоцију”. Politika Online. Приступљено 2024-03-22.
- ^ „Aleksandar Kavcic”. scholar.google.com. Приступљено 16. 4. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт Фондације „Алек Кавчић”
- Страница Александра Кавчића на званичном сајту Универзитета Карнеги Мелон
- Страница Александра Кавчића на званичном сајту Универзитета Хаваји
- Ко је Александар Кавчић, човек који бесплатним уџбеницима руши монопол странаца, Спутњик Србија, 31. јануар 2021.
- Алек је цар. Не онај, већ овај, Борис Малагурски на Јутјубу, 15. јануар 2021.
- Кавчић жели да свако дете учи из бесплатних уџбеника („Политика”, 2. новембар 2022)
