Азот-субоксид
Изглед
(преусмерено са Азотни оксид)
Називи | |
---|---|
Други називи
Азот (I)-оксид
| |
Идентификација | |
ECHA InfoCard | 100.030.017 |
Е-бројеви | E942 (glazing agents, ...) |
MeSH | Nitrous oxide |
Својства | |
N2O | |
Моларна маса | 44,0128 g/mol |
Агрегатно стање | безбојан гас |
Густина | 1222,8 kg m-3 (течност) 1.8 kg m-3 (гас) |
Тачка топљења | -90.86°C (182.29 K) |
Тачка кључања | -88.48°C (184.67 K) |
Структура | |
Облик молекула (орбитале и хибридизација) | линеаран |
Диполни момент | 0.166D |
Термохемија | |
Стандардна енталпија
стварања (ΔfH |
82.05 |
Фармакологија | |
Начини употребе | Инхалација |
Фармакокинетика: | |
0,004% | |
5 минута | |
респирација | |
Опасности | |
R-ознаке | R8 |
S-ознаке | S38 |
NFPA 704 | |
Сродна једињења | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
Референце инфокутије | |
Азот-субоксид (Нитро, НОС) је хемијско једињење.
Опште карактеристике
[уреди | уреди извор]- Молекулска формула му је .
- Познатији је као „гас смејавац“, јер изазива такву реакцију код човека.
Особине
[уреди | уреди извор]- Азотсубоксид је безбојан, нетоксичан и незапаљив гас благо сладуњавог укуса, тежи од ваздуха 1,5 пута.
- На обичној температури је врло стабилан, али на повишеним температурама има јако оксидационо дејство, јер се на температурама изнад 400 °C разлаже на кисеоник и азот.[1][2]
Примена
[уреди | уреди извор]- Основна примена азот-субоксида је у медицини као анестетика, јер је најмање токсичан од свих познатих општих анестетика.
- Обично се примењује у облицима комбиноване инхалационе анестезије.
- Поред основне примене у медицини, азот-субоксид се користи и као потисни гас (пропелант) за аеросол паковања у прехрамбеној индустрији (шлаг, сируп, концентрат кафе) као и за фармацеутске и козметичке препарате.
- Има примену и у ауто-тркама. Код аутомобила са мотором са унутрашњим сагоревањем азот-субоксид се користи као средство за повећање перформанси мотора. Он сам по себи није запаљив, али се на високим температурама лако распада и тако у мотор уноси више кисеоника, чиме омогућава боље и брже сагоревање горива. Међутим, поред тога што помаже, он и одмаже, јер коришћење азот-субоксида у обичним моторима може довести до њиховог уништења. Само добро ојачани и модификовани (фризирани) мотори могу поднети снагу коју им даје азот-субоксид.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Азот-субоксид на Викимедијиној остави