Пређи на садржај

Јован Мијатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јован Мијатовић
Мијатовић у дресу Црвене звезде
Лични подаци
Надимак Бекам[1]
Датум рођења (2005-07-11)11. јул 2005.(19 год.)[2]
Место рођења Београд, Србија и Црна Гора[1]
Висина 1,80 m[2]
Позиција нападач[3][4][5]
Клупске информације
Тренутни клуб
Њујорк Сити
Број 7
Јуниорска каријера
Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2022—2023. Црвена звезда 26 (9)
2022. Графичар 8 (5)
2023. Графичар 5 (0)
2024— Њујорк Сити 6 (0)
2024— Њујорк Сити II 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2019. Србија до 15 6 (1)
2021. Србија до 16 1 (0)
2022. Србија до 17 8 (1)
2022—2024. Србија до 19 19 (5)
* Датум актуелизовања: 9. јун 2024.
** Датум актуелизовања: 9. јун 2024.

Јован Мијатовић (Београд, 11. јула 2005) српски је фудбалер који тренутно наступа за Њујорк Сити.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Мијатовић је прошао млађе селекције Црвене звезде. Почетком пролећа 2021. доживео је тежу повреду чашице колена због чега је у наредном периоду одсуствовао са терена.[3] Са кадетском екипом учествовао је у освајању титуле за сезону 2021/22,[6] док је повремено играо и за омладински састав.[7] На почетку такмичарске 2022/23. Мијатовић је наступао за Графичар, где је на осам утакмица у Првој лиги Србије постигао пет погодака.[8] На крају летњег прелазног рока исте године враћен је у матични клуб и прикључен првом тиму са статусом бонус фудбалера.[а] Задужио је дрес са бројем 9 који је претходно носио Милан Павков.[4] После опоравка од вируса корона, званично је промовисан у првотимца током октобра месеца.[1] Дебитовао је на сусрету 4. кола Лиге Европе за такмичарску 2022/23, против Ференцвароша.[10] Тада је на терену заменио Гелора Кангу у 81. минуту утакмице.[11] Тиме је постао пети најмлађи дебитант у клупској историји на европским сусретима.[12] Прву наступ у Суперлиги Србије Мијатовић је забележио у 17. колу такмичарске 2022/23.[13] Тада је на терену провео читав сусрет са Колубаром и био асистент код првог поготка на утакмици који је постигао Александар Пешић.[14] На 169. вечитом дербију Мијатовић је у игру ушао у 88. минуту, заменивши на терену повређеног Немању Милуновића.[15] Први погодак у дресу Црвене звезде Мијатовић је постигао за коначних 0 : 2 на гостовању Вождовцу, 8. маја 2023.[16] С клубом је, по окончању своје прве сезоне у сениорском фудбалу, освојио дуплу круну.[17] Током летњих припрема 2023. године променио је број дреса и преузео 22 који је претходно носио Вељко Николић.[18][19] Мијатовић је током августа исте године поново уступљен Графичару,[20] по Правилнику о сарадњи фудбалских клубова.[б] Неколико дана након тога постигао је свој први погодак за Црвену звезду у такмичарској 2023/24, на гостовању Младости у Лучанима.[22] Свој први хет-трик у професионалној каријери постигао је 16. децембра 2023, на гостовању суботичком Спартаку.[23] Тиме је постао најмлађи троструки стрелац на првенственим сусретима у историји Црвене звезде.[24] Четири дана касније је одиграо 171. вечити дерби и на терену провео читав сусрет у ком је његов тим поражен резултатом 2 : 1 на стадиону Партизана. Два пута је погађао противничку мрежу, али су оба поготка поништена због недозвољене позиције.[25] Јесењи део сезоне у Суперлиги Србије завршио је на 4. месту листе стрелаца с осам погодака, иза Матеуса Салдање, Борисава Бурмаза и Милоша Луковића.[26]

Њујорк Сити

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2024. остварио је инострани трансфер у Њујорк Сити. Максимално обештећење, према писању медија, процењено је на 10 милиона и 500 хиљада евра, укључујући бонусе. Црвена звезда је задржала право на 15 одсто вредности наредног трансфера играча.[27] Мијатовић је 19. дана истог месеца представљен у новом клубу, с којим је потписао петогодишњи уговор, задуживши дрес с бројем 7.[28] Дебитовао је на отварању МЛС лиге, заменивши на терену Хулијана Фернандеза након нешто више од једног часа игре, у поразу од екипе Шарлота минималним резултатом.[29]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Мијатовић је током 2019. године наступао за репрезентацију Србије узраста до 15 година старости. Постигао је погодак на отварању турнира Трофеј Црна Гора у Подгорици, против одговарајуће екипе Словеније.[30] Дебитовао је и за селекцију до 16. година на пријатељском сусрету са вршњацима из Румуније у марту 2021.[31] Убрзо након тога је доживео повреду која га је одвојила од терена на дужи период.[3] Тако се кадетској екипи прикључио годину дана касније, наступивши на пријатељском сусрету са Босном и Херцеговином.[32] Учествовао је на Првенству Европе за кадете,[33] где је селекција Србије под вођством Радована Кривокапића остварила треће место.[34] Селектор омладинске репрезентације, Јован Дамјановић, упутио је позив Мијатовићу за Меморијални турнир „Стеван Ћеле Вилотић” у септембру 2022.[35] Током квалификационог циклуса за Европско првенство, Мијатовић је погодио у победи над Сан Марином у новембру исте године.[36] На првом од два пријатељска сусрета с вршњацима из Италије, у октобру 2023, Мијатовић је заменио Стефана Симина на полувремену, при резултату 1 : 1.[37] До краја је био двоструки стрелац и асистент. Најпре је погодио непосредно по уласку у игру, док је други погодак постигао у завршници утакмице за коначних 5 : 4.[38] У реваншу на терену ФСС-а у Старој Пазови, такође је био стрелац у поразу Србије, на утакмици која је завршена резултатом 1 : 3.[39] Омладинска екипа Србије је крајем марта 2024. освојила бод у завршној фази квалификација и остала без пласмана на Европско првенство.[40]

Начин игре

[уреди | уреди извор]

Мијатовић је фудбалер који може да одигра на свим позицијама у нападу.[41] Кроз млађе узрасте Црвене звезде углавном је наступао на крилу или иза шпица.[4] У кадетском узрасту доживео је повреду колена због које је неколико месеци провео ван терена.[3] Преласком у Графичар, ефикасно је отпочео такмичарску 2022/23. у Првој лиги Србије и у првих осам кола уписао пет погодака под вођтсвом тренера Марка Неђића.[8] У том периоду био је описиван као фудбалер који је значајно порастао и физички ојачао. Убрзо након тога, повучен је у матични клуб и прикључен првом тиму као једна од опција у најистуренијем делу терена.[5] Задужио је дрес с бројем 9.[42] Међу сениорима је дебитовао као полушпиц, а на свом првом наступу у Суперлиги Србије забележио је асистенцију Александру Пешићу, најистуренијем фудбалеру у поставци тренера Милоша Милојевића.[14] Мијатовић је рекао да му највише одговара формација 4-4-2.[43] Селектор Радован Кривокапић му је у кадетској, а затим и омладинској репрезентацији, поверио улогу извођача аута на противничкој половини те је на тај начин директно гађао саиграче у шеснаестерцу.[44] Мијатовић је током октобра 2023. у континуитету погађао у различитим такмичењима, укључујући омладинску репрезентацију, омладински састав Црвене звезде у УЕФА Лиги младих односно први тим тог клуба у домаћим оквирима.[45][46] Више пута током јесењег дела такмичарске 2023/24. био је стрелац победоносних погодака.[47][48]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Мијатовић је током лета 2023. уместо броја 9 задужио дрес с бројем 22
Ажурирано 9. јуна 2024.[49]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија   Гол   Гол   Гол   Гол   Гол
Графичар (позајмица) 2022/23.[50] Прва лига Србије 8 5 8 5
2023/24.[51] 5 0 5 0
Укупно 13 5 13 5
Црвена звезда 2022/23.[52] Суперлига Србије 12 1 3 0 2[в] 0 17 1
2023/24.[54] 14 8 1 1 4[г] 0 19 9
Укупно 26 9 4 1 6 0 36 10
Њујорк Сити 2024.[55] МЛС 6 0 0 0 6 0
Њујорк Сити II 2024.[56] МЛС Некст про 0 0 2 0 2 0
Каријера 45 15 6 1 6 0 57 16

Утакмице у дресу репрезентације

[уреди | уреди извор]

Трофеји, награде, признања и рекорди

[уреди | уреди извор]
Црвена звезда

Појединачно

[уреди | уреди извор]
  • Најмлађи стрелац хет-трика за Црвену звезду у државном првенству[24]
  • Играч кола у Суперлиги Србије
  1. Суперлига Србије за сезону 2023/24, 19. коло[93]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Обавезан „бонус играч” је у пропозицијама такмичења за сезону 2022/23. у Супер и Првој лиги Србије дефинисан као држављанин Републике Србије рођен 1. 1. 2001. и касније.[9]
  2. ^ Према Правилнику о сарадњи фудбалских клубова, подразумева право наступа младог фудбалера за уговорени клуб у Првој лиги Србије паралелно с матичним клубом, чланом Суперлиге. Младим играчем сматра се могући члан репрезентације Србије до 21 године или инострани фудбалер тог узраста. Максималан број таквих играча матичног клуба је ограничен на 10, до 5 у истом уговореном клубу. У другом клубу дозвољено је искључиво наступање за први тим, не и за млађе категорије. Иако колоквијално назван двојном регистрацијом, раније постојећом, по овом Правилнику фудбалери су регистровани само за матични клуб.[21]
  3. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге Европе.[53]
  4. ^ Све утакмице одигране су у оквиру Лиге шампиона.[53]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Zvezda promovisala novu devetku: Rođeni Beograđanin, ubijao u Grafičaru”. mozzartsport.com. 11. 10. 2022. Приступљено 14. 10. 2022. 
  2. ^ а б „Јован Мијатовић”. ФК Црвена звезда, званична презентација. Приступљено 14. 10. 2022. 
  3. ^ а б в г „Иза југа Маракане - Опоравак Звездиних бисера”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 4. 2021. Приступљено 16. 9. 2022. 
  4. ^ а б в Džodić, Ivan (16. 9. 2022). „Zvezda nagradila talenta: Mijatović prekomandovan u prvi tim, zadužio devetku”. mozzartsport.com. Приступљено 16. 9. 2022. 
  5. ^ а б „Mijatovićevih pet minuta: Mnogo sam se odricao da bih stigao do ovog nivoa”. mozzartsport.com. 27. 10. 2022. Приступљено 28. 10. 2022. 
  6. ^ Ljubisavljević, Miloš (21. 5. 2022). „Kadeti Zvezde prvaci Srbije, crveno-beli overili titulu”. Нова С. Приступљено 16. 9. 2022. 
  7. ^ „Омладинци шампиони Србије!”. СД Црвена звезда. 15. 5. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  8. ^ а б „Upoznajte Bekama iz Grafičara video”. Б92. 23. 8. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  9. ^ Фудбал 6 2022, стр. 91, 122.
  10. ^ „Милојевић повео 23 играча у Мађарску, на списку и Мијатовић”. Спортски журнал. 12. 9. 2022. Приступљено 16. 10. 2022. 
  11. ^ „Ференцварош - Црвена звезда 2:1 (1:0)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 13. 10. 2022. Приступљено 14. 10. 2022. 
  12. ^ Marković, Mirko (16. 10. 2022). „Debi se pamti | Zvezdin tinejdžer dospeo na peto mesto klupske liste”. maxbetsport.rs. Приступљено 16. 10. 2022. 
  13. ^ „Колубара - Црвена звезда 0:2 (0:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 30. 10. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  14. ^ а б „Милојевић: Награда младима за рад на тренинзима”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 30. 10. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  15. ^ „Победа у 169. вечитом дербију”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 3. 3. 2023. Приступљено 3. 3. 2023. 
  16. ^ „Вождовац - Црвена звезда 0:2 (0:1)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 8. 5. 2023. Приступљено 8. 5. 2023. 
  17. ^ а б „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  18. ^ Ljubisavljević, Miloš (26. 6. 2023). „Zvezda dobija novu „devetku“, svi se iznenadili kad su videli mladog špica u drugom dresu”. Нова С. Приступљено 15. 7. 2023. 
  19. ^ Komnenić, Blažo (26. 6. 2023). „Ostao bez “devetke”, pa poslao poruku Baraku Baharu (video)”. meridianbetsport.rs. Приступљено 23. 8. 2023. 
  20. ^ Džodić, Ivan (11. 8. 2023). „Zvezdini biseri zvanično na dvojnoj registraciji, Prucevu se nije svidela ideja da igra za OFK Beograd”. mozzartsport.com. Приступљено 23. 8. 2023. 
  21. ^ Фудбал 14 2023, стр. 9—12.
  22. ^ Пековић, Александар (13. 8. 2023). „Мијатовић као Брзи Гонзалес”. Спортски журнал. Приступљено 23. 8. 2023. 
  23. ^ Đ, D; T, M. (16. 12. 2023). „Het-trik Mijatovića – Zvezda ubedljiva pred derbi | Video”. Б92. Приступљено 16. 12. 2023. 
  24. ^ а б Nedeljković, D. (16. 12. 2023). „Jovan Mijatović u Zvezdinoj istoriji, oborio rekord Dejana Stankovića”. mozzartsport.com. Приступљено 17. 12. 2023. 
  25. ^ „Protiv Sitija dve stative, u derbiju dva poništena gola: Maler poterao Jovana Mijatovića (video)”. mozzartsport.com. 20. 12. 2023. Приступљено 22. 12. 2023. 
  26. ^ A, G. (22. 12. 2023). „Zimske ferije do 10. februara: Završen jesenji deo Superlige Srbije u fudbalu”. Данас. Приступљено 28. 12. 2023. 
  27. ^ Nedeljković, D. (1. 2. 2024). „Detalji Mijatovićevog transfera: Zvezda zadržala 15 odsto, maksimalna zarada 10.500.000 evra”. mozzartsport.com. Приступљено 20. 2. 2024. 
  28. ^ „Јован Мијатовић званично представљен у Њујорк ситију”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 19. 2. 2024. Приступљено 20. 2. 2024. 
  29. ^ „Match Recap | Charlotte FC 1-0 New York City FC”. ФК Њујорк Сити, званична презентација (на језику: енглески). 25. 2. 2024. Приступљено 25. 2. 2024. 
  30. ^ а б „Пионири бољи од Северне Македоније у првом колу турнира „Трофеј Црна Гора. Фудбалски савез Србије. 14. 5. 2019. Приступљено 16. 9. 2022. 
  31. ^ „U16 | Директан пренос утакмице Србија - Румунија”. Фудбалски савез Србије. 16. 3. 2021. Приступљено 16. 9. 2022. 
  32. ^ а б „U17 | Кадети савладали Босну и Херцеговину у последњем тесту пред завршни круг квалификација за пласман на Првенство Европе (видео)”. Фудбалски савез Србије. 10. 3. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  33. ^ Ljubisavljević, Miloš (31. 5. 2022). „Dekijev sin, novi Mijatović i mladi Zagrepčanin – ko su novi srpski biseri?”. Нова С. Приступљено 16. 9. 2022. 
  34. ^ „Euro U17 | Генерација 2005. понос Србије, Милошевић први стрелац шампионата, селектор Радован Кривокапић: Они су за мене шампиони”. Фудбалски савез Србије. 30. 5. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  35. ^ „U19 | Селектор Јован Дамјановић изабрао омладинце за Меморијални турнир "Стеван Ћеле Вилотић", ривали Финска, Португал и Француска”. Фудбалски савез Србије. 13. 9. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  36. ^ „Poslednji put kad se ovo desilo Orlići su postali prvaci Sveta: Zvezdina deca i štoper Milana overili mesto u elitnoj rundi”. mozzartsport.com. 20. 11. 2022. Приступљено 20. 11. 2022. 
  37. ^ Nedeljković, Darjan (11. 10. 2023). „Ludo, ludo, ludo: Spektakl Srbije i Italije, devet golova i volejčina Jovana Mijatovića o kojoj će se dugo pričati (video)”. mozzartsport.com. Приступљено 12. 10. 2023. 
  38. ^ Đ, D. (11. 10. 2023). „Devet golova, preokret "orlića" i golčina Zvezdinog deteta u spektaklu protiv "azura" | video”. Б92. Приступљено 12. 10. 2023. 
  39. ^ „Mijatović dao i treći gol Italijanima, ali Srbija nije imala rešenje za majstora Pafundija”. mozzartsport.com. 14. 10. 2023. Приступљено 16. 10. 2023. 
  40. ^ В, В. (24. 3. 2024). „Омладинци без пласмана на Европско првенство”. Спортски журнал. Приступљено 9. 6. 2024. 
  41. ^ „Zvezda ima novu "devetku"! Dete kluba ublažilo rane od poraza u Evropi! (foto)”. 24sedam.rs. 16. 9. 2022. Приступљено 20. 11. 2022. 
  42. ^ Ringier. „Devetka Zvezde će imati novog vlasnika”. Sportal.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-10-15. 
  43. ^ Nedeljković, Darjan (29. 6. 2023). „Jovan Mijatović: Barak mi je rekao da ću dobiti minute”. mozzartsport.com. Приступљено 23. 8. 2023. 
  44. ^ @ftbl.serbia: Pod reflektorom на сајту Instagram
  45. ^ Prlina, Dejan (22. 10. 2023). „Ima li kraja seriji? Zvezdin dragulj! Mijatović je paklen! Oktobar – mesec golova (video)”. maxbetsport.rs. Приступљено 8. 11. 2023. 
  46. ^ Dučić, Predrag (22. 10. 2023). „Jovan Mijatović kao Kraso, Olajinka, Endiaje i Bukari - zajedno! Možda je vreme za debi na najvećoj sceni...”. mozzartsport.com. Приступљено 8. 11. 2023. 
  47. ^ Nedeljković, Darjan (11. 11. 2023). „Kada ti potone poslednja lađa, ti ubaci Zvezdino dete! (video)”. mozzartsport.com. Приступљено 11. 11. 2023. 
  48. ^ Tanasić, Stefan (10. 12. 2023). „Nije slučajnost, nego praksa – mali ume da rešava”. mozzartsport.com. Приступљено 10. 12. 2023. 
  49. ^ „J. Mijatovic” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 16. 9. 2022. 
  50. ^ „Mijatović, Jovan — sezona 2022/23.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 16. 9. 2022. 
  51. ^ „Mijatović, Jovan — sezona 2023/24.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 23. 8. 2023. 
  52. ^ „Mijatović, Jovan — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 14. 10. 2022. [мртва веза]
  53. ^ а б „Jovan Mijatovic”. whoscored.com (на језику: енглески). Приступљено 22. 12. 2023. 
  54. ^ „Mijatović, Jovan — sezona 2023/24.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 11. 8. 2023. [мртва веза]
  55. ^ „Jovan Mijatović”. Major League Soccer (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2024. 
  56. ^ „Jovan Mijatović”. MLS Next Pro (на језику: енглески). Приступљено 9. 6. 2024. 
  57. ^ „Пионири убедљиви и против Босне и Херцеговине на турниру „Трофеј Црна Гора. Фудбалски савез Србије. 15. 5. 2019. Приступљено 16. 9. 2022. 
  58. ^ Vukotić, Danilo (17. 5. 2019). „Srbija osvojila „Trofej FSCG. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 16. 9. 2022. 
  59. ^ „Развојни турнир U15 | Србија убедљива против Словеније”. Фудбалски савез Србије. 29. 10. 2019. Приступљено 16. 9. 2022. 
  60. ^ Vukotić, Danilo (31. 10. 2019). „Minimalan poraz od Srbije”. Фудбалски савез Црне Горе. Приступљено 16. 9. 2022. 
  61. ^ „Развојни турнир U15 | Добро издање Србије са две победе и једним минималним поразом”. Фудбалски савез Србије. 2. 11. 2019. Приступљено 16. 9. 2022. 
  62. ^ „U16 | Одлично издање и убедљива победа млађих кадета у провери против Румуније (видео)”. Фудбалски савез Србије. 17. 3. 2021. Приступљено 16. 9. 2022. 
  63. ^ „U17 | Велико срце кадета и важна победа против Турске на путу до пласмана на Првенство Европе”. Фудбалски савез Србије. 23. 3. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  64. ^ „Srbija na pragu plasmana na EP: Remi U17 selekcije sa Slovenijom”. Арена спорт. 26. 3. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  65. ^ „U17 | Велики успех кадета, Србија иде на Првенство Европе!”. Фудбалски савез Србије. 29. 3. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  66. ^ „Euro U17 | Добра Србија на премијери против Белгије заслужила више од ремија”. Фудбалски савез Србије. 17. 5. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  67. ^ „Euro U17 | Велико срце Србије, Кривокапићеви "Орлићи" победили Турску”. Фудбалски савез Србије. 20. 5. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  68. ^ „Euro U17 | Храбро срце кадета, преко Шпаније до пласмана у четвртфинале и највећег успеха у последњих 20 година у овом узрасту”. Фудбалски савез Србије. 23. 5. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  69. ^ „Euro U17 | Холандија до финала са пенал рулета, Кривокапићеви кадети истинско благо и будућност Србије”. Фудбалски савез Србије. 29. 5. 2022. Приступљено 16. 9. 2022. 
  70. ^ „J. Mijatovic”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 16. 9. 2022. 
  71. ^ „U19 "Стеван Ћеле Вилотић" | Финска добра, Србија боља, следи меч са Португалом”. Фудбалски савез Србије. 22. 9. 2022. Приступљено 14. 10. 2022. 
  72. ^ „U19 "Стеван Ћеле Вилотић" | Србији играч мање, Португалу три гола више”. Фудбалски савез Србије. 24. 9. 2022. Приступљено 14. 10. 2022. 
  73. ^ „U19 "Стеван Ћеле Вилотић" | Сјајно издање омладинаца у преокрету против Француске”. Фудбалски савез Србије. 26. 9. 2022. Приступљено 14. 10. 2022. 
  74. ^ „U19 | Омладинци победили Северну Македонију и практично оверили пласман у елит рунду квалификација за Првенство Европе”. Фудбалски савез Србије. 17. 11. 2022. Приступљено 19. 11. 2022. 
  75. ^ „U-19 | Омладинци убедљивом победом против Сан Марина обезбедили пласман у елит рунду, са Норвешком за прво место”. Фудбалски савез Србије. 20. 11. 2022. Приступљено 20. 11. 2022. 
  76. ^ „U-19 | Велика победа омладинаца против Норвешке за прво место у групи!”. Фудбалски савез Србије. 23. 11. 2022. Приступљено 28. 11. 2022. 
  77. ^ „U19| Лековић свирао крај, важна победа Србије против Летоније у првом мечу елит рунде квалификација за одлазак на Првенство Европе”. Фудбалски савез Србије. 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  78. ^ С, С. (25. 3. 2023). „Омладинци поражени од Израела”. Спортски журнал. Приступљено 27. 3. 2023. 
  79. ^ „U19 | Храбро срце омладинаца, али играч мање и кобан финиш коштали их пласмана на Првенство Европе”. Фудбалски савез Србије. 28. 3. 2023. Приступљено 28. 3. 2023. 
  80. ^ „U19 | Сјајно издање омладинаца на премијери Меморијалног турнира "Стеван Ћеле Вилотић", савладана Мађарска”. Фудбалски савез Србије. 7. 9. 2023. Приступљено 8. 9. 2023. 
  81. ^ „U19 | Омладинци убедљиви и у другом мечу меморијала "Стеван Ћеле Вилотић", после Мађарске, савладана и Црна Гора”. Фудбалски савез Србије. 9. 9. 2023. Приступљено 11. 9. 2023. 
  82. ^ „U19 | Омладинци Србије победници 29. Меморијала "Стеван Ћеле Вилотић", Црна Гора друга, Французима само утеха”. Фудбалски савез Србије. 12. 9. 2023. Приступљено 13. 9. 2023. 
  83. ^ „U19 | Спектакуларан меч у Горњем Милановцу, девет голова и победа омладинске репрезентације против Италије, у првој од две провере пред старт у квалификацијама за ЕП”. Фудбалски савез Србије. 11. 10. 2023. Приступљено 12. 10. 2023. 
  84. ^ Радисављевић, Ј. (14. 10. 2023). „Орлићи нису успели да „репризирају” Милановац”. Спортски журнал. Приступљено 16. 10. 2023. 
  85. ^ „U19 | У првом мечу прве рунде квалификација омладинци савладали Андору”. Фудбалски савез Србије. 15. 11. 2023. Приступљено 15. 11. 2023. 
  86. ^ Радисављевић, Ј. (19. 11. 2023). „Квалификације за ЕП омладинаца – Промашајима до ремија у Варни”. Спортски журнал. Приступљено 27. 11. 2023. 
  87. ^ В, В. (21. 11. 2023). „Шкоти бољи од Орлића: Омладинци изборили пласман у елит рунду квалификација за ЕП”. Спортски журнал. Приступљено 27. 11. 2023. 
  88. ^ „U19 | Омладинци на старту другог круга квалификција поражени, Данска казнила промашаје”. Фудбалски савез Србије. 20. 3. 2024. Приступљено 9. 6. 2024. 
  89. ^ „U19| Реми са Грчком за крај квалификација”. Фудбалски савез Србије. 26. 3. 2024. Приступљено 9. 6. 2024. 
  90. ^ „Звезда подигла пехар шампиона Србије”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2024. Приступљено 9. 6. 2024. 
  91. ^ „Златна генерација - Трећа дупла круна у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 25. 5. 2023. Приступљено 29. 5. 2023. 
  92. ^ „Звезда освојила Куп Србије и четврту дуплу круну у низу”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 21. 5. 2024. Приступљено 9. 6. 2024. 
  93. ^ „Najbolji igrač 19. kola Mozzart Bet Superlige: Sjaj Jovana Mijatovića vidi se do Pirineja”. mozzartsport.com. 19. 12. 2023. Приступљено 22. 12. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]