Јереванска опера

Јереванска опера

Јереванско оперско позориште
Локација	Улица Таманијан 36 Јереван Јерменија
Макс. број гледалаца	2.600
Конструкција
Отворено	20. јануар 1933.. (1933.-01-20)
Реновирано/обновљено	1953, 2002.
1939.
Архитекта	Александар Таманијан
Веб-сајт
opera.am

Јерменско национално академско оперско и балетско позориште Александар Спендиарјан (јерм. Ալեքսանդր Սպենդիարյանի անվան օպերայի և բալետի ազգային ակադեմիական թատրոն; Aleksandr Spendiaryani anvan ōperayi yev baleti azgayin akademiakan t'atron) у Јеревану је званично отворено 20. јануара 1933. године опером Алмаст Александра Спендиарјана. Зграду опере дизајнирао је јерменски архитекта Александар Таманијан. Састоји се од две концертне хале: концертне хале Арам Хачатуријан са 1.400 седишта и Националног оперског и балетског позоришта Александар Спендиарјан са 1.200 седишта.

Историја

Оперско позориште основано је 28. новембра 1930. године, током прославе десетогодишњице Совјетске Јерменије. Дана 20. јануара 1933. године, зграда је званично отворена. Убрзо након оснивања позоришта, основана је и балетска трупа. Лабудово језеро Петра Иљича Чајковског био је први балетски перформанс изведен 1935. године.

На основу Таманијановог дизајна и под надзором његовог сина, дворана је завршена 1939. године и названа је по Александру Спендиарјану. Обимни грађевински радови настављени су до 1953. године, када је коначно завршена цела зграда и када је добила данашњи изглед.

Отварање позоришта довело је до повећаног стварања нових националних оперских и балетских дела, а први јерменски балет било је дело Срећа Арама Хачатуријана. На основу овог балета Хачатуријан је убрзо створио и дело Гајане које је извођено широм света. Поред њега, бројни други јерменски композитори су писали опере и балете, а велики број њих је радио и у самом позоришту: певачи Гохар Гаспарјан, Татевик Сазандарјан, Михран Јеркат, Павел Литицијан, Хајкануш Даниелјан, Нар Ховханисјан, Гегам Григорјан, Анахит Мекитаријан; диригенти Константин Сарајев, Мишел Тавризјан, Арам Катанјан, Јури Давтјан; балет-мајстори А. Петросјан, М. Чмскјан, Вануш Канамирјан, Вилен Галстјан; сликари Мартинос Сарјан, Минас Аветисјан и други.

Од 1935. године се у Јереванској опери изводи јединствена јерменска опера Ануш Армена Тигранијана, која представља велики корак у јерменској оперској историји, а и дан-данас се често налази на репертоару.

Од када је отворена, у Јереванској опери је приказано више од 200 различитих опера и балета јерменских, руских и западноевропских композитора. Позоришна трупа наступала је у преко 20 земаља света, између осталих, у Русији, Шпанији, Либану, Сједињеним Државама, Грчкој и Немачкој. Године 1956. добила је статус Националног академског оперског и балетског позоришта.

Личности

• Аркадиј Бурџаљан — један од оснивача позоришта, а у периоду 1933—1938. године и главни позоришни режисер
• Романос Меликјан — први уметнички директор оперског позоришта
• Константин Орбељан — уметнички директор позоришта од 2016. године

Диригенти

• Георгиј Будагјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Константин Сараџев — народни уметник Совјетске Јерменије
• Рубен Степањан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Михаил Тавризијан — народни уметник СССР-а (у периоду 1938—1957. године главни диригент)
• Сурен Чарекјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Оган Дурјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Јаков Тер-Воскањан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Испир Хараџањан (1908—1997) — почасни уметник Совјетске Јерменије

Режисери

• Аркадиј Бурџаљан (1933—1940) — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Леван Калантар (1936—1940) — народни уметник Совјетске Јерменије
• Армен Гулакјан (1935—1960) — народни уметник Совјетске Јерменије
• Вартан Аџемјан (1938—1971) — народни уметник СССР-а
• Мелкумјан Гоарине (1941—1971)
• Вардањан Вавик (1955—1957)
• Џарбашјан Рафаел (с 1957) — народни уметник Јерменије
• Капланян Грачья Мкртичевич (1960—1964) — народни уметник СССР-а
• Афејан Погос (1965—1966)
• Ваган Багратуни (1967—1974), главни режисер, народни уметник РСФСР
• Багратуни Ваган (1968—1990)
• Левоњан Тигран (1971—1996) — народни уметник Јерменије
• Евгениј Чанга (1961—1967) — балет-мајстор, почасни уметник Совјетске Јерменије

Уметници

• Мартирос Сарјан — народни уметник СССР-а
• Михаил Арутчјан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Семен Алаџалов — почасни уметник Совјетске Јерменије

Балет-мајстори

• Љубовја Воинова-Шикањан — народни уметник Совјетске Јерменије
• Русудана Тавризиан
• Саркис Саркисјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Георгиј Георгиан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Заре Мурадјан — почасни уметник Совјетске Јерменије
• Арутјун Неркарарјан — почасни уметник Совјетске Јерменије

Солисти

• Рашид Бејбутов (1938—1941) — народни уметник СССР-а

Галерија

• 
• 
• 
• 
• 

Литература

• Юрий Сосудин. Незабываемые певцы. Litres. стр. 479. ISBN 9785040671496. Приступљено 5. 9. 2017. 
• Елизавета Дмитриевна Уварова (2004). Эстрада России, XX век: энциклопедия. ОЛМА Медиа Групп. стр. 874. ISBN 9785224044627. Приступљено 24. 6. 2018. 
• Театр оперы и балета Армении. Сборник статей. Москва. 1939. 
• Шавердян А. (1959). Очерки по истории армянской музыки XIX и XX вв. Москва. 
• Тигранов Г. (1956). Армянский музыкальный театр. 1. Јереван. 
• Тигранов Г. (1960). Армянский музыкальный театр. 2. Јереван. 
• Барсамян А. (1959). «Алмаст» А. Спендиарова. Москва. 
• Тигранов Г. (1960). Балеты А. Хачатуряна. Москва. 

Спољашње везе

• Ministry of Culture of the Republic of Armenia
• Армянский академический театр в железе — панно «7 чудес Армении»