Јевта Савић-Чотрић
Јевта Савић Чотрић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1767. |
| Место рођења | Тршић, Османско царство |
| Датум смрти | 1821. |
| Место смрти | Шабац, Кнежевина Србија |
Јевта Савић Чотрић (Тршић око 1767. — Шабац, 1820. или 1821) био је српски политичар, народни вођа и дипломата из доба Првог и Другог српског устанка. Био је рођак Вука Караџића и уз њега се Вук "почео учити књизи“.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јевта Савић Чотрић био је угледан и уважен човек и пре устанка. Са Антом Богићевићем, с Карађорђевим одобрењем, склопио је познати уговор с Мехмед-капетаном Видајићем.[1]
Године 1807. изабран за члана Правитељствујушчег совјета у Београду. У његовој кући Иван Југовић је отворио Велику школу. Године 1812. постављен је за старешину Кладова и Брзе Паланке. Са Турцима је о миру безуспешно преговарао 1813. године. Са протом Матејом Ненадовићем 1814. године у Бечу је "излазио пред аустријског цара те молио да би се учинила каква год олакшица народу у Србији“.
Вратио се у Србију 1815. и настанио у Шапцу где је и умро 1820. или 1821. године. Сахрањен је у породичној гробници на шабачком гробљу.
Знао је /Јевта/ писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старјешинских писара по Србији, и од самога Карађорђијева првог секретара, Јанићија Димитријевића.
— Вук Караџић [2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Павловић, Марко, протојереј-ставрофор. „Манастир Троноша“, у књизи Манастири Шабачко-ваљевске епархије.
- ^ Добрашиновић, Голуб. „У царству слова“, фељтон о Вуку Караџићу, Вечерње новости, 19. фебруар 2008.
Литература
[уреди | уреди извор]- Аранитовић, Добрило. Подриње у устанцима 1804-1815: енциклопедија, „Заслон“, Шабац 2005.
