У поплави у Џакарти, главном граду Индонезије, погинуло више од 300 особа, а 300.000 становника остало без дома. Власти страхују од појаве инфективних болести.
12. фебруар — Бивши члан Фракције црвене армије Бригит Монхаупт пуштена је из затвора пре времена, готово 30 година након терористичке кампање "Немачке јесени" 1977.
14. фебруар — Народна скупштина Републике Србије усвојила резолуцију којом одбија понуђени план Мартија Ахтисарија за будуће решење статуса Косова и Метохије. Иначе, на тој конститутивној седници српског парламента, потврђени су мандати свим посланицима али није изабрано руководство парламента. Седница прекинута на неодређено време.
Курбанкули Бердимухамедов је изабран за председника Туркменистана освојивши 89,23% гласова. Међународна заједница је резултате описала као фалсификоване.
16. фебруар — Суд у БиХ осудио Гојка Јанковића (ВРС) на 34 године затвора за злочин против човечности у Фочи.
18. фебруар — Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс је одржала састанке са палестинским председником и израелским премијером са циљем оживљавања мировног процеса на Блиском истоку
19. фебруар — Командант руских ракетних снага генерал Николај Соловцов је запретио Пољској и Чешкој да би могле постати евентуалне мете. Претњу је изрекао након што су премијери те две земље одобрили да САД код њих инсталишу ракетни штит.
Тзв. ОВК преузела одговорност за бомбашки напад на возила УНМИК претходне ноћи у Приштини.
Министарство вера Србије протестовало због уџбеника из ликовне културе за четврти разред који приказује „ученички колаж” са приказом „светог Вируса”, измењеном иконом св. Василија.
26. фебруар — Међународни суд правде у Хагу по тужби БиХ против СРЈ пресудио да Србија није починила нити саучествовала у геноциду. Неће бити ратне одштете. Суд је Србију прогласио одговорном за „не чињење свега што је било у њеној моћи да спречи геноцид“, нити је гонила наводне починиоце.
26. март — Уједињене нације објавиле Ахтисаријев план за Косово који је предат генералном секретару УН, Бан Ки Муну, а који предвиђа међународно надзирану независност за покрајину.
29. март — Европски парламент усвојио резолуцију којом оцењује да је Ахтисаријев план најбоље решење за Косово.
11. мај — Србија преузела председавање Комитетом министара Савета Европе. Истога дана, лидери ДС, ДСС и Г17 плус (Тадић, Коштуница и Млађан Динкић) постигли споразум о формирању нове Владе.
24. јул — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о неопходности праведног решавања питања Аутономне покрајине Косово и Метохија, заснованог на међународном праву.
27. јул — Никола Радосављевић (39), хицима из ловачке пушке, у селу Јабуковац код Неготина усмртио девет особа а две ранио. Након злочина покушао самоубиство, али је спречен и ухапшен.
17. септембар — У најконтроверзнијој изјави у вези иранске нуклеарне кризе до сада, француски министар спољних послова, Бернар Кушнер позвао јавност да се припреми и за најгоре- тј. рат са Ираном.
7. октобар — За време Антифашистичког скупа у Новом Саду, припадници неонацистичке групе Национални Строј. каменовали су демонстранте. Жандармерија је свих 54 неонациста, међу њима и словачке држављане похапсила.
У Новом Пазару у току вечерњег програма извршен деструктивни напад на две телевизијске станице. Починиоци су још непознати, али се почетком наредне недеље спекулише о Вехабијама са једне или полицији са друге стране. Ситуација у Србији је због овога наредне недеље напета.
12. октобар — Русија још једном позвала САД да прекину са пројектом ракетног штита, те је запретила да ће се повући из споразума о нуклеарном разоружању.
18. октобар — У самоубилачком нападу на колону моторних возила у Карачију у којима је била бивша премијерка Беназир Буто, погинуло је најмање 130 особа, док је 450 повређено.
26. децембар — Скупштина Србије усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета, и уставног поретка. Народним посланицима се обратили председник Републике Борис Тадић и председник Владе Војислав Коштуница, који су још једном поновили поруку Србије да неће пристати на независност Косова.
28. децембар — погинуло 3 укућана Великог Брата, Стеван Зечевић Зека, Зорица Лазић и Елмир Кудузовић, након чега је прекинут тај серијал
2007 на Викимедијиној остави.
