Pređi na sadržaj

Vitamin

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Vitamini)
Vitamin
Klasa leka
Boca pilula vitamina B-kompleksa
IzgovorUK: /ˈvɪtəmɪn, ˈvaɪ-/
US: /ˈvaɪtəmɪn/[1]
Na Vikipodacima

Vitamini su organska jedinjenja neophodna telu (u malim količinama) da bi ono moglo da funkcioniše[2]: postoji 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju specifičnu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju. Esencijalne hranjive materije se ne mogu sintetisati u organizmu, bilo u potpunosti, ili u dovoljnoj količini, i zbog toga se moraju unositi putem ishrane. Vitamin C mogu da sintetišu neke vrste, ali mnoge nemaju tu sposobnost, i stoga to nije vitamin u prvog stepena, već se svrstava u drugi. Izraz vitamin ne obuhvaga tri druge grupe esencijalni nutrijenata: minerale, esencijalne masne kiseline i esencijalne aminokiseline.[3] Većina vitamina nisu pojedinačni molekuli, već grupe srodnih molekula koji se nazivaju vitamerima. Na primer, vitamin E sastoji se od četiri tokoferola i četiri tokotrienola. Iako neki izvori navode četrnaest, uključujući holin,[4] glavne zdravstvene organizacije navode trinaest: vitamin A (sve-trans-retinol, sve-trans-retinil-estri, kao i sve-trans-beta-karoten i drugi provitamin A karotenoidi), vitamin B1 (tiamin), vitamin B2 (riboflavin), vitamin B3 (niacin), vitamin B5 (pantotenska kiselina), vitamin B6 (piridoksin), vitamin B7 (biotin), vitamin B9 (folna kiselina ili folat), vitamin B12 (kobalamini), vitamin C (askorbinska kiselina), vitamin D (kalciferoli), vitamin E (tokoferoli i tokotrienoli) i vitamin K (hinoni).[5][6][7]

Vitamini imaju različite biohemijske funkcije. Vitamin A deluje kao regulator ćelijskog i tkivnog rasta i diferencijacije. Vitamin D pruža funkciju sličnu hormonima, regulišući metabolizam minerala u kostima i drugim organima. Vitamini B kompleksa deluju kao kofaktor enzima (koenzimi) ili njihovi prekurzori. Vitamini C i E deluju kao antioksidansi.[8] Nedovoljni kao i prekomerni unos vitamina može potencijalno da uzrokuje klinički značajne bolesti, mada je manje verovatno da prekomerni unos vitamina rastvorljivih u vodi može da prouzrokuje bolest.

Pre 1935. jedini izvor vitamina bila je hrana. Ako bi u hrani bilo nedovoljno vitamina, javljala bi se vitaminska deficijencija i posledične bolesti. Zatim su postale dostupne komercijalno proizvedene tablete kompleksa vitamina B iz kvaščanog ekstrakta i polusintetički vitamin C. Tome je sledila masovna proizvodnja i stavljanje u promet vitaminskih suplemenata tokom 1950-ih, uključujući multivitamine, kako bi se sprečio nedostatak vitamina u opštoj populaciji. Vlade su ovlastile dodavanje vitamina u osnovne namirnice, poput brašna ili mleka, što se naziva obogaćivanje hrane, radi sprečavanja deficijencija.[9] Preporuke za dodavanje folne kiseline tokom trudnoće je namenjena smanjenju rizika od oštećenja neuralne cevi kod novorođenčadi.[10]

Izraz vitamin je reč koju je skovao poljski biohemičar Kazimjež Funk 1912. godine, koji je izolirao kompleks mikrohranjivih sastojaka koji su neophodni za život, a za koje se pretpostavljalo da su amini.[11] Mada je kasnije utvrđeno da ta pretpostavka nije tačna, naziv je zadržan.[12]

Vitamin A (akseroftol i retinol)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin A
Retinol

Prekurzor u sintezi retinala i retinoične kiseline. Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, puteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama.

Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače.

Vitamina A ili beta-karotena ima u namirnicama životinjskog i biljnog porekla. U namirnicama životinjskog porekla (ribi, džigerici, i mlečnim proizvodima) ovaj vitamin a je u obliku retinola i dehidrationola, dok se u namirnicama biljnog porekla nalazi provitamin koji se deli na 4 velike grupe: alfa-karoten, kripto-karoten, beta-karoten, i gama-karoten. Najvažniji provitamin A je beta-karoten.

Vitamin B1 (aneurin, tiamin)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin B1

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neophodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.

Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin B2

Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.

Vitamin B3 (nijacin, nijacinamid)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin B3

Vitamin B3 je neophodan za metabolisanje šećera, masti i proteina, te za stvaranje energije i ćelijsko disanje.

Vitamin B5 (pantotenska kiselina)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin B5

Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hormona, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.

Vitamin B6 (piridoksin, adermin)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin B6

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjskom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.

Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozin)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin B12

Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.

Vitamin C (askorbinska kiselina)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin C

Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 50-60 mg kod zdravih osoba, a kod osoba koje puše, izložene su zagađenjima, stresu, bolestima, hirurškim zahvatima itd. oko 2 g dnevno[13]. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.

Vitamin D (kalciferol)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin D

Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imunski sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.

Vitamin E (tokoferol)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin E

Vitamin E je žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikiju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja, i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina izaziva poremećaj rada mišića i nervnog sistema.

Vitamin F (Linolna, linoleinska i arahidonska kiselina)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin F

Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju taloženja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.

Vitamin H (Biotin)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin H
Biotin

Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.

Vitamin K (filohinon)

[uredi | uredi izvor]
Главни чланак: Vitamin K

Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.

Antivitamini

[uredi | uredi izvor]

Antivitamini su antagonisti (imaju suprotno delovanje) skoro svim vitaminima. Nisu poznati samo za vitamine A i D. Slični su po sastavu vitaminima i mogu se, kada nema dovoljno vitamina, ugraditi u odgovarajuće koenzime. Na taj način se koenzimi ne aktiviraju što remeti normalno odvijanje fizioloških procesa u organizmu. Ako se pravilnom ishranom unosi dovoljna količina vitamina, oni ne dozvoljavaju antivitaminima da se vezuju.

Dobijanje vitamina

[uredi | uredi izvor]

Većina važnih vitamina, kao što su vitamin A, B1, B2, B3, C, D3 i drugi, dobijaju se uglavnom na dva načina:

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jones, Daniel (2011). Roach, Peter; Setter, Jane; Esling, John, ур. Cambridge English Pronouncing Dictionary (18. изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-15255-6. 
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ Maton, Anthea; Jean Hopkins; Charles William McLaughlin; Susan Johnson; Maryanna Quon Warner; David LaHart; Wright, Jill D. (1993). Human Biology and HealthНеопходна слободна регистрација. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-981176-0. OCLC 32308337. 
  4. ^ Publishing, Harvard Health. „Listing of vitamins”. Harvard Health. Приступљено 12. 5. 2020. 
  5. ^ „Vitamins and Minerals”. National Institute on Aging (на језику: енглески). Приступљено 12. 5. 2020. 
  6. ^ Vitamin and mineral requirements in human nutrition 2nd Edition. World Health Organization and Food and Agriculture Organization of the United Nations. 2004. стр. 340—341. ISBN 9241546123. 
  7. ^ Regulation (EC) No 1925/2006 of the European Parliament and of the Council of 20 December 2006 on the addition of vitamins and minerals and of certain other substances to foods. OJ L 404, 30.12.2006, p. 26–38
  8. ^ Bender DA (2003). Nutritional biochemistry of the vitamins. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80388-5. 
  9. ^ „Food Fortification Initiative”. Food Fortification Initiative, Enhancing Grains for Better Lives. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 18. 8. 2018. 
  10. ^ Wilson RD, Wilson RD, Audibert F, Brock JA, Carroll J, Cartier L, et al. (jun 2015). „Pre-conception Folic Acid and Multivitamin Supplementation for the Primary and Secondary Prevention of Neural Tube Defects and Other Folic Acid-Sensitive Congenital Anomalies”. Journal of Obstetrics and Gynaecology Canada. 37 (6): 534—52. PMID 26334606. doi:10.1016/s1701-2163(15)30230-9 Слободан приступ. 
  11. ^ Funk, Casimir (1912). „The etiology of the deficiency diseases. Beri-beri, polyneuritis in birds, epidemic dropsy, scurvy, experimental scurvy in animals, infantile scurvy, ship beri-beri, pellagra”. Journal of State Medicine. 20: 341—368.  The word "vitamine" is coined on p. 342: "It is now known that all these diseases, with the exception of pellagra, can be prevented and cured by the addition of certain preventative substances; the deficient substances, which are of the nature of organic bases, we will call "vitamines"; and we will speak of a beri-beri or scurvy vitamine, which means a substance preventing the special disease."
  12. ^ Combs GF (30. 10. 2007). The Vitamins. Elsevier. ISBN 9780080561301. 
  13. ^ „Витамини. орг”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2008. г. Приступљено 25. 5. 2008. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vitamin&oldid=28493313”