Piran (molekul)
Appearance
| |||
| |||
Nazivi | |||
---|---|---|---|
IUPAC naziv
2H-Piran, 4H-Piran
| |||
Drugi nazivi
2H-Oksin, 4H-Oksin
| |||
Identifikacija | |||
3D model (Jmol)
|
| ||
| |||
Svojstva | |||
C5H6O | |||
Molarna masa | 82,10 g·mol−1 | ||
Srodna jedinjenja | |||
Srodna jedinjenja
|
Dihidropiran Tetrahidropiran | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
verifikuj (šta je ?) | |||
Reference infokutije | |||
U hemija, piran, ili oksin, je šestoatomski heterociklični, nearomatični prsten, koji se sastoji od pet atoma ugljenika i jednog atoma kiseonika i koji sadrži dve dvostruke veze. Molekulska formula je C5H6O. Postoje dva izomera pirana, koji se razlikuju po lokaciji dvostrukih veza. U 2H-piranu, zasićeni ugljenik je u poziciji 2, dok je u 4H-piranu, u poziciji 4.
4H-Piran je prvi put izolovan i okarakterisan 1962. putem pirolize 2-acetoksi-3,4-dihidro-2H-pirana.[3] Utvrđeno je da je suviše nestabilan, posebno u prisustvu vazduha. 4H-piran se lako disproporcioniše do korespondirajućeg dihidropirana i pirilijum jona, koji se lako hidrolizuju u vodenom rastvoru.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Masamune, S.; Castellucci, N. T. (1962). „γ-Pyran”. Journal of the American Chemical Society. 84 (12): 2452—2453. doi:10.1021/ja00871a037.