Pređi na sadržaj

Piran (molekul)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Piran (molekul)
2H-pyran
4H-pyran
Nazivi
IUPAC naziv
2H-Piran, 4H-Piran
Drugi nazivi
2H-Oksin, 4H-Oksin
Identifikacija
3D model (Jmol)
  • (2H): C1=CC=CCO1
  • (4H): C1=CCC=CO1
Svojstva
C5H6O
Molarna masa 82,10 g·mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Dihidropiran
Tetrahidropiran
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

U hemija, piran, ili oksin, je šestoatomski heterociklični, nearomatični prsten, koji se sastoji od pet atoma ugljenika i jednog atoma kiseonika i koji sadrži dve dvostruke veze. Molekulska formula je C5H6O. Postoje dva izomera pirana, koji se razlikuju po lokaciji dvostrukih veza. U 2H-piranu, zasićeni ugljenik je u poziciji 2, dok je u 4H-piranu, u poziciji 4.

4H-Piran je prvi put izolovan i okarakterisan 1962. putem pirolize 2-acetoksi-3,4-dihidro-2H-pirana.[3] Utvrđeno je da je suviše nestabilan, posebno u prisustvu vazduha. 4H-piran se lako disproporcioniše do korespondirajućeg dihidropirana i pirilijum jona, koji se lako hidrolizuju u vodenom rastvoru.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Masamune, S.; Castellucci, N. T. (1962). „γ-Pyran”. Journal of the American Chemical Society. 84 (12): 2452—2453. doi:10.1021/ja00871a037. 

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]