Pređi na sadržaj

Rui Patrisio

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rui Patrisio
Patrisio u dresu Portugala na SP 2018.
Lični podaci
Puno ime Rui Pedro dos Santos Patrisio
Datum rođenja (1988-02-15)15. februar 1988.(36 god.)
Mesto rođenja Leirija, Portugalija
Visina 1,90 m
Masa 84 kg
Pozicija golman
Klupske informacije
Trenutni klub
Atalanta
Broj 1
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2006—2018
2018—2021
2021—2024
2024—
Sporting Lisabon
Vulverhempton
Roma
Atalanta
327
112
96
0
(0)
(0)
(0)
(0)
Reprezentativna karijera
2005—2006
2006—2007
2007—2008
2007—2010
2010—
Portugalija do 18
Portugalija do 19
Portugalija do 20
Portugalija do 21
Portugalija
4
10
8
14
108
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)

Rui Pedro dos Santos Patrisio (port. Rui Pedro dos Santos Patrício; Leirija, 15. februar 1988) profesionalni je portugalski fudbalski golman. Igrač je italijanske Atalante i standardni reprezentativac Portugalije.

Igrao je na dva svetska i četiri evropska prvenstva, a na Evropskom prvenstvu 2016. osvojio je titulu kontinentalnog prvaka. Najveći deo profesionalne karijere proveo je kao igrač lisabonskog Sportinga, a nastupao je i za engleski Vulverhempton.

Klupska karijera

[uredi | uredi izvor]

Patrisio je fudbal počeo da trenira veoma rano i prvobitno je igrao na poziciji napadača.[1] Skauti lisabonskog Sportinga primetili su ga još kao dvanaestogodišnjeg dečaka, kada je prešao u fudbalsku akademiju tog kluba.[1] Nakon igranja za sve mlađe klupske selekcije, 19. novembra 2006. debituje za prvi tim Sportinga, i to na prvenstvenoj utakmici protiv ekipe Maritima na kojoj je odbranio i jedan penal.[1] Ujedno je to bio i njegov jedini nastup u debitantskoj sezoni 2006/07.

Kako je početkom naredne sezone tadašnji prvi golman Sportinga Rikardo Pereira napustio klub i prešao u Real Betis, Patrisio je postao prvi golman ekipe. U evropskim takmičenjima debituje 27. novembra 2007. u utakmici grupne faze Lige šampiona protiv Mančester junajteda.

U redovima Sportinga Patrisio je igrao punih 12 sezona, odigravši ukupno 467 utakmica u svim takmičenjima, od čega 327 utakmica u nacionalnom prvenstvu. Sa ekipom je osvojio pet titula, dva nacionalna kupa, dva superkupa i jedan trofej liga kupa, a u dva navrata je proglašava i za najboljeg igrača Sportinga.

Patrisio je bio žrtva napada oko pedesetak najvatrenijih navijača Sportinga, koji su, nezadovoljni trećim mestom kluba u domaćem prvenstvu u toj sezoni, 15. maja 2018. upali na terene za trening i povredili nekoliko igrača i trenera kluba.[2][3][4] Nakon napada Patrisio je bio jedan od devet igrača koji je raskinuo ugovor sa klubom.[4][5]

Nakon toga ,tokom juna 2018. Patrisio je potpisao četvorogodišnji ugovor sa engleskim premijerligašem Vulverhemton vonderersima, a nakon žalbe Sportinga, Vulverhemton je platio 18 miliona evra za transfer.[4][5][6]

Već u prvoj sezoni 2018/19 Patrisio je oborio klupski rekord, jer na 13 utakmica u prvenstvu sačuvao svoju mrežu.[1]

Za tri sezone Patrisio je bio nezamenjiv na golu vulvsa, za tri sezone propustio je samo dve utakmice u prvenstvu.[7][8] U sezoni 2019/20. branio je i u Ligi Evrope, gde je Vulverhempton stigao do četvrtine finala.[7]

2021. godine Patrisio je potpisao trogodišnji ugovor sa Romom, u koju je prešao u transferu vrednom 11,5 miliona evra, bez bonusa.[6]

22. avgusta 2021. zvanično je debitovao za Romu, u prvenstvenoj pobedi protiv Fjorentine (2:1).[9]

Reprezentativna karijera

[uredi | uredi izvor]

Rui Patrisio je igrao za sve mlađe reprezentativne selekcije Portugalije, a prvi poziv za nastup u seniorskom timu imao je 29. januara 2008, na prijateljskoj utakmici protiv Italije, ali nije zaigrao na tom meču. Nešto kasnije iste godine sa reprezentacijom je učestvovao na Evropskom prvenstvu, ali u svojstvu trećeg golmana zbog čega nije nastupio ni na jednoj od utakmica u Austriji i Švajcarskoj.

Zvaničan debi nastup za reprezentaciju Portugala imao je 17. novembra 2010. u prijateljskoj utakmici sa Španijom u kojoj je branio u drugom poluvremenu. Na velikim takmičenjima debituje na Evropskom prvenstvu 2012. gde je branio na svih pet utakmica. Nakon toga igra i na Svetskom prvenstvu 2014. u Brazilu gde je odigrao samo prvu utakmicu sa Nemačkom (poraz od 0:4), a potom je zbog povrede propustio ostatak turnira.

Najveći uspeh u reprezentativnom dresu ostvario je na Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj gde je sa reprezentacijom osvojio zlatnu medalju i prvu titulu evropskog prvaka u istoriji portugalskog fudbala.[6] Četvrtfinalna utakmica protiv Poljske igrana 30. juna bila je ujedno i njegova pedeseta utakmica u nacionalnom dresu. Godinu dana kasnije igrao je na Kupu konfederacija gde su Portugalci osvojili treće mesto.

Igrao je i na Svetskom prvenstvu 2018. u Rusiji gde je nastupio u sve četiri utakmice svog tima (Portugalci su zaustavljeni u osmini finala od selekcije Urugvaja).

Nastupio je na Evropskom prvenstvu 2020. kada je ponovo branio na sve četiri utakmice i kada je Portugal ponovo zaustavljen u osmini finala, ovaj put od selekcije Belgije.[8][10]

Zanimljivosti

[uredi | uredi izvor]

Patrisio je budista.[1]

Uspesi i priznanja

[uredi | uredi izvor]
Portugalija FK Sporting Lisabon
  • Portugalski kup (2): 2007/08, 2014/15.
  • Portugalski liga kup (1): 2017/18.
  • Portugalski superkup (2): 2008, 2015.
Italija FK Roma
 Portugalija

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d „Factfile: Meet new Roma signing Rui Patricio!”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 
  2. ^ „Jesus e jogadores agredidos na Academia”. A Bola. 15. 5. 2018. Arhivirano iz originala 17. 05. 2018. g. Pristupljeno 01. 07. 2018. 
  3. ^ Kiley, Ben (15. 5. 2018). „Sporting Lisbon players attacked at training ground after failing to secure Champions League spot”. Sports Joe. 
  4. ^ a b v „Sporting want £50m for Patricio transfer”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 
  5. ^ a b „Wolves agree £16m fee for Patricio”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 
  6. ^ a b v „Rui Patricio completes Roma move”. www.asroma.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 
  7. ^ a b „Patricio makes Roma switch”. www.wolves.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 
  8. ^ a b „Roma GK Patricio : Mourinho 'one of the greatest'. ESPN.com (na jeziku: engleski). 2021-07-13. Pristupljeno 2021-09-17. 
  9. ^ „Abraham stars as Roma win under Mourinho”. BBC Sport (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 
  10. ^ UEFA.com. „Portugal - UEFA EURO 2020 - Squad”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-09-17. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]