Nemačke lake krstarice klase Kenigsberg

Lake krstarice klase Kenigsberg
Laka krstarica Karlsrue
Korisnik
Početak gradnje:	1926.
Porinuće:	1927—1928.
Završetak gradnje:	1929—1930.
Osnovne katakteristike
Dužina:	174 metara
Širina:	15,20 metara
Gaz:	6,28 metara
Težina:	6756 tona (standardni deplasman) 7700 tona (puni deplasman)
Pogon:	6 kotla VMF, snage 68.200 KS dizel uređaj MAN, snage 1800 KS
Posada:	820 oficira i mornara
Naoružanje:	Topovi: 9 topa 150 mm, 6 topa 88 mm, 8 topa 37 mm Torpeda: 12 × 533 mm Avioni: 2
Maksimalna brzina:	32,1 čvorova
Brodovi klase
Kenigsberg, Keln, Karlsrue

Krstarice klase Kenigsberg su bile prva serija nemačkih lakih krstarica izgrađenih nakon Prvog svetskog rata. Ukupno je izgrađeno 3 broda od kojih su dva potopljena početkom Drugog svetskog rata, tokom invazije na Norvešku.

Istorija

Izrada projekta za krstarice klase Kenigsberg započet je pre nego što će prva nemačka krstarica izgrađena nakon Prvog svetskog rata da uđe u stroj. Razlog za to je - veliki broj nedostataka projekta krstarice Emden. Novi brodovi trebalo je da zamene lake krstrarice: Tetis, Meduza i Arkona, koje su izgubile svaku vrednost kao borbeni brodovi. Osnovni parametri projekta bili su u sklopu Versajskog ograničenja. Zato su nemački konstruktori probali da naprave projekat za najzaštićeniji i jako naoružani rejder i izviđač u ograničenju od 6.000 tona. Rešenje tog problema je pronađeno u bilansu različitih elemenata na brodu. Za glavnu artiljeriju, odabrana je varijanta od 9 topa 150 mm, postavljenih u tri kule (3×3). Na taj način nove nemačke lake krstarice su bile jače ne samo od novih francuskih krstarica Dige Truen nego i od svih britanskih krstarica naoružanih topovima 152 mm, izgrađenih krajem Prvog svetskog rata. Predložena šema rasporeda glavne artiljerije je optimalna za krstaricu izviđač a u manjem stepenu i za rejdera. Dve kule na krmi su omogućavale da se usredsredi maksimalna vatrena moć u zadnjoj polusveri. Tako bi krstarica imala najviše šanse da pobegne od jačeg neprijatelja, a velika brzina bi joj dozvolila da se udalji i zauzme najbolju poziciju za gađanje u susretu sa trgovačkim brodovima. Jako naoružanje i postojanje hidroaviona je kompenzirano sa malom oklopnom zaštitom. Debljina oklopa bokova i palube ostala je ista kao i na krstarici Emden i nemačkim krstaricama sa kraja Prvog svetskog rata. Paluba je imala zaštitu od samo 10 mm na svim mestima osim iznad magacina gde je bila debljine 40 mm. Kod postavljanja pogonskih uređaja, javio se drugi problem, pred kojim su se našli nemački konstruktori. Dizel-motori su se nalazili još uvek u etapi projektovanja i za njihovu izradu je bilo potrebno vreme. Visokoproduktivni kotlovi za vruću vodu su takođe bili u fazi izrade. Zato je uzabrana varijanta sa turbinama za brzu vožnju i dizel-motorima male snage za ekonomičnu vožnju.

Glavna karakteristika novih brodova je bilo maksimalno olakšanje trupa - nešto nekarakteristično za nemačke brodove, koji su se odlikovali pouzdanim i dosta teškim trupom. Konstruktorski poslovi su bili na granici razuma, recimo olakšavanje čak i konstrukcije nadgradnje, nešto što do tada nije urađeno nikad. Elektrozavarivanje je korišćeno prilikom izrade skoro 85% spojeva. Na taj način su uspeli da se drže zadate težine, no trupovi brodova nisu bili bezbedni prilokom plovidbe po lošem vremenu i na okeanima. Progresivno na prvi pogled rešenje, kasnije se pokazalo kao sudbonosno za krstarice.

Krstarice klase Kenigsberg, gledano u celini su imale dobar unutrašnji raspored - recimo pogonski uređaji su bili raspoređeni u 7 različitih odseka. To je garantovalo značajnu sigurnost u borbi, mada, protiv podvodnih eksplozija je nemoguće da se osigura zaštita malog broda. Unutrašnji deo bokova je bio debljine 15 mm u gornjem delu i 6 mm u osnovi i igrao je ulogu protivtorpedne pregrade. Spoljna ploča duplog dna je imala debljinu 10 mm - 14 mm, a unutrašnja 8 mm. Bok je pokrivao oklopni pojas debljine 50 mm, međutim kao što je već rečeno debljina palube je samo iznad magacina bila veća od 10 mm.

Pretpostavka da su nove nemačke krstarice odlično zaštićene bazirala se na nasleđu iz Prvog svetskog rata, pošto su Nemci bili poznati po gradnji jako zaštićenih brodova. U informatorima o ratnim brodovima je pisalo da oklop krstarica iznosi 100 mm na krajevima a 60 mm na sredini boka, mada je u stvarnosti sve bilo upola manje.

Glavnu artiljeriju na brodu činilo je 9 topa 150 mm model SKC/25 firme „Rajhnmetal-Borzig“. Za njih su predviđeni pancirni, polupancirni i fugasni projektili. Topovi su bili raspoređeni u tri kule LC/25 - jedna na pramcu i dve na krmi. Kule su omogućavale da topovi mogu da gađaju ciljeve u vazduhu pod uglom od 40°, i imale su oklop prednje ploče od 30 mm, a sa strane i odpozadi 20 mm. Očigledno odbrambeni i netradicionalni raspored glavne artiljerije nije davao mira nemačkim konstruktorima. Zato raspored kula nije išao linearno već u ešalonu. Nemci su u Prvom svetskom ratu tako raspoređivali kule glavne artiljerije na nekim bojnim krstašima i bojnim brodovima, no na krstaricama je to bilo novina. Nakon krstarica klase Kenigsberg, to više nije praktikovano. Protivavionsku artiljeriju su činila 3 topa 88 mm model MPL C/13, izrađenih još za vreme Prvog svetskog rata i bili su potpuno zastareli.

Krstarice ove serije su prvi nemački brodovi koji su snabdeveni avionima. Zbog ograničenog prostora na njima nije predviđen hangar i avioni su se nalazili na katapultima. U početku na brodovima su se nalazili avioni Heinkel He 60.

Taktičko-tehnički podaci

• Težina:
  • 6.756 tona standardni deplasman
  • 7.700 tona puni deplasman
• Dimenzije:
  • Dužina: 174,00 metara
  • Širina: 15,20 metara
  • Gaz: 6.28 metara (srednji gaz)
• Maksimalna brzina:
  • 32,1 čvora
• Pogon: 6 kotla VMF, 4 turbine 68.200 KS, dizel uređaj MAN 1.800 KS
• Maksimalna daljina plovljenja: 7.300 nautičkih milja/ 17 čvora
• Količina goriva: 1184 tona nafte i 261 tona dizela
• Naoružanje:
  • Glavna artiljerija: 3 × 3 topa 150 mm
  • Pomoćna artiljerija: 6 × 1 topa 88 mm
  • Protivavionska artiljerija: 4 × 2 topa 37 mm
  • Torpedne cevi: 4 x 3 533 mm
  • Avioni: 2 × Heinkel He 60 ili Arado Ar 196
• Oklop:
  • Oklopni pojas: 30-50 mm
  • Paluba: 10-40 mm
  • Artiljerijske kule 150 mm: 20-30 mm
• Posada: 820 oficira i mornara

Modernizacija

Krstarice klase Kenigsberg su modernizovane po različitim programima. Jedinstven program modernizacije, predviđao je ojačavanje trupa. Početak rata je poremetio te planove. U toku zimskog remonta na svim brodovima su zamenjeni torpedni aparati, vazduhoplovni uređaji i dodati su protivavionski topovi. Takođe su modernizovani radiolokatori i sistem za upravljanje vatrom. Krstarica Karlsrue je jedina prošla kroz ceo program za ojačavanje trupa. Povećana širina trupa je smanjila brzinu broda na 28 čvora. Na dimnjacima su postavljeni štitnici koji su odvodili dim ka krmi. Suštinski najviše promena je imala krstarica Keln. Još 1938. godine sa broda su skinuti katapulti, avioni i drugi vazduhoplovni uređaji. Modernizacije praktično nije ni počela a brod je ostao bez aviona do kraja svoje karijere. Nakon što je određen za školski brod, planovi za modernizaciju su stopirani. Pre nego je poslat za Norvešku tokom 1942. godine sa broda su uklonjena 2 dvocevna topa 37 mm i 2 od 20 mm. Tada je dodat novi radiolokator tipa Fu Mo 21. Po planu za 1944—1945. godinu predviđeno je da se poveća broj protivavionskih topova od 37 mm i 20 mm, no ti planovi nisu realizovani.

Brodovi

Svi brodovi klase Kenigsberg nosili su imena nemačkih lakih krstarica iz Prvog svetskog rata.

Ime	Brodogradilište	Početak gradnje	Porinuće	Završetak gradnje	Beleška
Kenigsberg	Reichsmarinewerft - Vilhelmshafen	12. april 1926.	26. mart 1927.	15. oktobar 1929.	Potopljena 10. aprila 1940.
Karlsrue	Deutsche Werke - Kil	27. jul 1926.	20. avgust 1927.	6. novembar 1929.	Potopljena 9. aprila 1940.
Keln	Reichsmarinewerft - Vilhelmshafen	7. avgust 1926.	25. maj 1928.	15. januar 1930.	Potopljena 3. marta 1945.

Spoljašnje veze

• Nemačke lake krstarice Drugog svetskog rata