Pređi na sadržaj

Masna embolija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Masna embolija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosturgentna medicina

Masna embolija, adipozna embolija je začepljenje lumena krvnih sudova ili duplji srca embolusima, koji su masne kapi dospele putem krvotoka. Na mestima embolizacije formiraju se ishemijska ognjišta, ili fokusne (žarišne) nekroze zbog izumiranja ćelija tkiva izazvanih hipoksijom.[1][2] Po poreklu, masna embolija može biti prirodna (morbozna, endogena)[3] ili nasilna (posttraumatska, egzogena)[4][5]

Stepen izraženosti kliničkih manifestacija i eventualni razvoj smrtnog ishoda izazvanog sindromom sistemske masne embolije (engl. Fat Embolism Syndrome - FES), zavisi od količine masnih kapi i individualnog opšteg stanja organizma povređenog (prisustvom drugih povreda ili prethodnih morboznih procesa). U ovim slučajevima, masna embolija može biti ta koja komplikuje osnovnu povredu. Sa druge strane, i osnovna povreda potencira razvoj masne embolije, tako da dolazi do neke vrste međusobne akceleracije ova dva procesa sa posledicom skraćenja perioda nadživljavanja. Sve ovo je posebno važno kod povreda kojima je prethodila neka bolest (npr pluća) jer ona značajno smanjuje toleranciju i na najmanju količinu masnih embolusa u cirkulaciji nakon traume.[4]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prvi koji je opisao masnu emboliju 1669. bio je Lover od Oksforda, koji je u svojim eksperimentima psima intravenski ubrizgavao mleko[6].

Godine 1862, prvi put je opisana posttraumska masna embolija kod ljudi,[7] a 1875. klinička slika sindroma adipozne embolije[6][8]. Prva studija o plućnoj i sistemskoj masnoj emboliji napisana je 1880.[8][9], da bi se nešto kasnije pojavio i veći broj drugih studija, od kojih je posebno dragocen rad iz 1900, u kome je razmatran slobodni interval, ili vreme koje protekne od povrede do pojave neuroloških simptoma izazvanih embolijom[8].

Godine 1902, mikroskopski su otkrivene masne kapi u tkivu pluća[8], a 1910. je objavljena prva teorija po kojoj masne čestice mogu kroz sistem limfnih sudova dospeti u sistemski krvotok i bez oštećenja zida vena[9]. Petehije, kao posledica kožne infarkcije u sklopu masne embolije, prvi put su opisana 1911.[9]. Neurološki simptomi sistemske masne embolije s delirijumom i progresivnim produbljivanjem kome opisani su 1916.[9].

Godine 1927, Leman i Mur izneli su mišljenje da glavni izvor masne embolije predstavlja mast koja se izdvaja iz emulzije krvne plazme i kompleksa lipoproteina i aglutiniše u vidu masnih globula, a pod uticajem lipaze i lipoproteolitičkih enazima i drugih metabolita podstaknuti dejstvom povrede na organizam[10].

U vreme između dva svetska rata masnom embolijom se u Srbiji najviše bavio Milovanović M,[8][11][12][13] koji je u periodu od 1929. do 1932. objavio veći broj studija o ovom problemu.

Posle Drugog svetskog rata, 1956, otkriveno je da je količina masnoće u kostnoj srži butne kosti ili golenjače kod ljudi dovoljna da uzrokuje masnu emboliju pluća, a 1961. postavljana je hipoteza da su masne kapi poreklom iz plazme. U to vreme najveći doprinos izučavanju masne embolije dala su istraživanja zasnovane kako na kliničkim tako i patološkoanatomskim iskustvima[9].

Od posebnog je značaja studija o masnoj emboliji iz 1968, u kojoj se, pored etioloških i patofizioloških problema, razmatraju i pitanja lečenja, dijagnostike i prevencije posttraumske masne embolije[9].

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Ukoliko je embolus koji začepljuje krvni sud masna kap, onda je reč o masnoj ili adipoznoj emboliji. Masna embolija se definiše i kao začepljenje lumena krvnih sudova ili duplji srca masnim kapima dospelim putem krvotoka[1]

Dok neki autori smatraju da se masni embolusi oslobađaju iz masnih depoa u organizmu (srž kosti, potkožno masno tkivo, masna jetra), drugi su mišljenja da embolusi nastaju aglomeracijom lipoproteina plazme (u oba slučaja bilo usled bolesti bilo usled traume). Danas se smatra da masni embolusi u prvoj fazi deluju pre svega mehanički, svojom pojavom u kapilarima (blokirajući krvotok), a da u drugoj deluju hemijski i to putem toksičnih masnih kiselina koje se oslobađaju iz embolusa[14].

U literaturi, se prema uzroku nastanka opisuju sledeći oblici masne embolije:[14]

Prirodna (morbozna, endogena) adipozna embolija
Ovaj oblik embolije može nastati kao posledica osteomijelitisa,

Ovaj oblik embolija nastaje kao komplikacija ili posledica bolesti (npr. u sklopu anemije srpastih ćelija, pankreatitisa, hepatitisa, fulminantnih osteomijelitisa, šećerne bolesti, nefrotskog sindroma, itd.)[15][16][17]

Nasilna (posttraumska, egzogena) adipozna embolija

Nasilna adipozna embolija u forenzičkoj praksi opisuje se kao ona koja nastaje usled traume i u direktnoj je vezi s njom (frakture dugih cevastih kostiju, opsežne kontuzije potkožnog masnog tkiva, trovanja praćena nekrozom jetre, npr., aflatoksinom ili ugljentetrahloridom, itd.)[18][19]

Jatrogena masna embolija

Ovaj oblik masne embolije nastaje kao komplikacija nekih dijagnostičkih ili kurativnih postupaka u lekarskoj praksi:

  • posle intraarterijske hemioterapije cisplatinom,
  • transfuzije krvi,
  • transplantacije srži kosti ili bubrega,
  • parenteralne infuzije lipida,
  • ugradnje koronarnog bajpasa,
  • lečenja visokim dozama kortikosteroida,
  • inhalacione anestezije,
  • rendgenskih snimanja uljanim kontrastima,
  • liposukcije,
  • nekih ortopedskih operacija (npr ugradnja veštačkog kuka ili kolena, itd.)[6].

Patofiziologija

[uredi | uredi izvor]
Embolija pluća sa fragmentima kosti

Sadržaj masnoće u dugim cevastim kostima ljudi dovoljan je da uzrokuje sindrom masne embolije pluća[9]. Nalaz ćelijskih elemenata kostne srži u kapilarima pluća takođe upućuje na periferno poreklo masnih kapi[9].

Pod dejstvom lokalnog porasta pritiska u hematomu oko preloma kosti (posebno kod zatvorenih preloma), koji je veći od pritiska u okolnim venama, masne kapi mogu ući u krvotok[7]. Kako su zidovi venskih sudova kostiju pričvršćeni za zidove šupljina kosti, vene su otvorenog lumena, i zato je masna embolija posle prelaoma mnogo češća i ima veći klinički značaj od one koja nastaje usled nagnječenja potkožnog masnog tkiva. Venski sudovi u potkožnom tkivu lako kolabiraju pa je ulaz masnih čestica otežan[6][18][20].

Ispitivanja vršena transezofagusnim ehokardiografskim ispitivanjem kretanja ehogenog materijala u krvotoku iz desne u levu polovinu srca kroz otvoreni ovalni otvor, a za vreme ortopedskih hirurških operacija, takođe govore u prilog perifernom poreklu masnih embolusa[20][21][22].

Brojni autori koji zagovaraju ovu teoriju uglavnom se slažu da su za pojavu masnih embolusa u krvi neophodna tri uslova:

1. Razaranje depoa masnoće u tkivima (npr., prelom kostiju ili nagnječenja potkožnog masnog tkiva);

2. Rupture okolnih venskih krvnih sudova

3. Povećan pritisak u lokalnom tkivu (koji mora biti veći od venskog pritiska da bi masne kapi bile unesene u sistemski krvotok).[23]

Masne partikule nastaju slepljivanjem eritrocita i zgrušavanjem trombocita u kapilarima, čije fiksiranje u embolus vrše lipoproteini plazme. Ceo ovaj proces je posledica povrede[9].

Neki autori smatraju da posttraumsko neutralisanje lipoprotein lipaze vodi razlaganju emulzije lipida u krvi, s pojavom masnih embolusa u sistemskom krvotoku[7]. U masnim embolusima nađena je visoka koncentracija holesterola i zbog toga se smatra da je poreklo ovih partikula iz plazme, a ne iz masnih depoa[24]. Smatra se da do promene stabilnosti emulzije masnoća u krvi posle povrede ne dolazi samo pod dejstvom lipaza, već i usled promene aciditeta (pH) krvi, dejstva oslobođenog histamina i promene površinskog napona masnih partikula, što sve uzrokuje precipitaciju masnoća u krvi i formiranje embolusa[7]. U plazmi nekih bolesnika sa simptomima i znacima koji su posledica masne embolije otkrivene su mnogo veće koncentracije C-reaktivnog proteina nego kod zdravih osoba. Ovaj protein eksperimentalno dodat intralipidu (veštačka supstancija koja se sastoji od slabo negativno naelektrisanih partikula dijametra od 0,1 do 0,5 mikrona) može izvršiti aglomeraciju njegovih partikula i time sačiniti aglomerate prečnika do 200 mikrona[6].

Hilomikroni i lipoproteini vrlo male gustine takođe mogu međusobno da se aglutinišu kada se serumu doda ovaj protein. Heparin pored zgrušavanja krvi pokazuje i sposobnost aglutinacije partikula intralipida.[6]

Danas se u literaturi najčešće opisuju sledeća dva moguća biohemijska mehanizma odgovorna za formiranje masnih embolusa u plazmi:

1. Toksični mehanizam

U osnovi ovog mehanizma je dejstvo posttraumskog porasta kateholamina u krvi, pri čemu se mobilišu masne kiseline, koje aglutinišu u emboluse i dospevaju do pluća

2. Opstrukcioni mehanizam

U osnovi ovog mehanizma leži dejstvo posttraumski oslobođenih medijatora koji menjaju rastvorljivost masti u krvi, usled čega nastaje njihova aglutinacija i stvaranje embolusa

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Sindrom sistemske masne embolije (engl. Fat Embolism Syndrome – FES) predstavlja kliničku manifestaciju pojave masnih embolusa u organima, a karakteriše se pre svega neurološkim, respiratornim i kožnim znacima i različitim specifičnim i nespecifičnim simptomima[25][26][27][28]

Kliničke karakteristike sistemske masne embolije[29]
Funkcije Učestalost Znaci i simptomi Ishod
Plućne funkcije
  • Respiratorna insuficijencija se javlja U 75% slučajeva
  • Dispneja, tahipneja, 2-3 dana posle povrede.
  • Rendgen pluća je često u početku normalan
  • Sa pogoršanjem na skopiji pluća javlja se obostrano senke kao posledica pogoršanja respiratorne insuficijencije.
  • Oko 10% pacijenata će razviti poremećaj disanja sa svim kliničkim karakteristikama i pretećim znacima smrti od ARDS.
Moždane funkcije
  • Moždanu emboliju u do 86% slučajeva prati pojava neuroloških znakova.
  • Neurološkim poremećajima od 6-12 časova, često prethode poremećaji plućnih funkcija.
  • Pacijenti su često u akutnoj konfuziji, iako podgrupa pacijenata razvije fokalne neurološke znakova, uključujući hemiplegiju, afaziju, apraksiju, poremećaj vidnog polja i anizokoriju.
  • Skoro svi neurološki deficiti su reverzibilni.
Kožne promene
  • Promene na koži zbog embolizacije u kapilarima derma javljaju se u 60% slučajeva.
  • Dominira petehijalni osip koji se pojavljuje u prvih 36 sati samo na ograničenim mestima ; na konjunktivama, usnoj sluzokože i kožnim naborima na gornjem delu tela, posebno vrata i pazuha.
  • Osip potpuno nestaje u roku od 7 dana.

Kliničkoj slici ovoga sindroma obično prethodi latentni period, koji npr posle povrede, obično iznosi 24 do 72 časa, ali može trajati i do devet dana[30][31]. Pri tome povreda, s medicinske tačke gledišta, ne mora biti teška – npr. može biti samo izolovan prelom, butne kosti[32][33]. Broj onih koji posle traume razviju kliničku sliku sistemske masne embolije, kreće se od 1 do 4% ili više (neki smatraju i do 22%), a od tog broja 10 do 33% bolesnika i umire[34][35].

Smatra se da „laka“ masna embolija prolazi sama od sebe, a da je kod teške terapija bez uticaja[36].

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Danas je klinička dijagnostika sindroma sistemske masne embolije u našim uslovima vrlo retka, jer se ovaj sindrom najčešće nema na umu u svakodnevnoj lekarskoj praksi.[6] što može biti kobno za neke bolesnike. Zato su 1974. objavljena prva dijagnostička merila kod major (velikih) i minor (malih) oblika zanakova za lakše i brže postavljanje dijagnoze masne embolije:[37]

Major i minor merila za kliničku dijagnostiku sindroma sistemske masne embolije
Major (velika) merila Minor (mala) merila

Za dijagnostiku sindroma potrebno je otkriti bar jedan znak major i najmanje četiri znaka minor[23][38].

Godine 1983, postavljen je klinički indeks (bodovanje) simptoma i znakova za dijagnostiku sindroma sistemske masne embolije koji obuhvata:

Klinički indeks (bodovanje) simptoma i znakova za dijagnostiku sindroma sistemske masne embolije
Znaci i simptomi Broj bodova
Kožne petehije
5
Difuzni alveolarni plućni infiltrati
4
Hipoksemija
3
Konfuzno stanje, visoka temperatura tela, tahikardija i tahipneja
po 1

Bolesnik se posmatra tokom prva tri dana, nakon koga se izračunava broj poena (skor) i uz pomoć njega postavlja dijagnoza masnog sindroma: ako je skor najmanje 5, dijagnoza sindroma se postavlja samo na osnovu respiracionih znakova i simptoma, ako je u pitanju mlađi bolesnik s prelomom dugih kostiju[38].

Dokazivanje sistemske masne embolije prisustvom masti u mokraći nije pouzdano. Prema Sevitu, kod većine povređenih sa verifikovanom sistemskom masnom embolijom nije dokazano prisustvo masti u mokraći. Pri izvođenju testa treba strogo voditi računa o tome da se mokraća ne zagadi uljem i da se mokraćna bešika potpuno isprazni[10].

Piter je izradio test za dokazivanje masti u krvnoj plazmi bojenjem masnih kapljica fluorohrom-fosfinom 3 R, uz upotrebu fluorescentnog mikroskopa.

Nalaz globula masti veličine 10 do 12 mikrona u pljuvački ukazuje na masnu emboliju pluća, ali je ovaj nalaz dosta ograničene vrednosti.

Najsigurniji dokaz sistemske masne embolije može se postići punkcijom - biopsijom bubrega[10].

Terapija

[uredi | uredi izvor]
Incidencija masne embolije je manja ukoliko se pri transportu primeni adekvatna i blagovremena imobilizacija prelomljenih ekstremiteta,

Ranije su se u terapiji intravenski koristili etilalkohol, hipertonična glikoza, aspirin, heparin i niskomolekularni dekstran (smatralo se da su ove supstancije lipolitičkog dejstva, da inhibišu stvaranje lipaze i da deluju antiagregaciono). Korišćen je i preparat lipostabil (hipolipemik - koktel esencijalnih fosfolipida, vitamina B6, nikotinske kiseline i adenozin-fosfata)[14].

Terapija je danas pre svega simptomska i suportivna. U lečenju se primenjuju i kortikosteroidna sredstva[38][39][40].

Neke studije su pokazale da je incidencija masne embolije manja ukoliko se pri transportu primeni adekvatna i blagovremena imobilizacija prelomljenih ekstremiteta, kao i kada se što ranije pristupi unutrašnjoj fiksaciji prelomljenih kostiju[32][41].

Sudskomedicinski značaj masne embolije

[uredi | uredi izvor]

U sudskoj medicini vitalna reakcija je pojava koja sa sigurnošću ili s verovatnoćom ukazuje na to da je neka povreda nastala za vreme života. Masna embolija je opšta apsolutna vitalna reakcija, jer je za njeno nastajanje potrebna očuvana funkcija kardiovaskularnog i centralnog nervnog sistema[42][43]. Za pojavu embolije bilo koje vrste, pa i masne embolije, potrebno je nekoliko sekundi, ili nekoliko otkucaja srca.[1] Nalaz masnih embolusa u plućima ili/i u krvnim sudovima drugih organa znači da je povreda, (npr. prelom dugih cevastih kostiju ili povreda potkožnog masnog tkiva (nagnječina ili duboka opekotina), nanesena zaživotno, a ne posle smrti.[44]

Danas u sudskomedicnskom smislu treba smatrati da je svaki prelom duge cevaste kosti (naročito kod starijih osoba) praćen oslobađanjem određene količine masnih embolusa u krvotok i da ovo predstavlja posledicu preloma, koja najčešće ostaje klinički nemanifestna.[45][46] U tom smislu stemsku masnu emboliju i sindrom sistemske masne embolije u sudskomedicnskom smislu treba uvek posmatrati kao komplikaciju preloma.

U slučajevima u kojima je masna embolija uzrok nasilne smrti posle povređivanja, bilo neposredno ili posredno usled sekundarnih komplikacija (ARDS, pneumonija), potpunim shvatanjem patofizioloških procesa moguće je uspostaviti direktnu uzročno posledičnu vezu između inicijalne povrede i smrtnog ishoda, što je s krivično-pravnog gledišta vrlo bitno. Ovo je naročito važno u slučajevima u kojima inicijalna povreda sama za sebe nije bila opasna po život (npr. izolovani prelom butne kosti), tako da smrtni ishod nije bio očekivan prema uobičajenom kliničkom toku.[44]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Tadžer I. Embolija. In: Tadžer I i sar. Opšta patofiziologija. Beograd: Medicinska knjiga. 1986. str. 233. 
  2. ^ Arambašić M. (1986). „Embolija”. Ur.: Arambašić M. Opšta patologija. Beograd: Dečje novine. str. 68—72. 
  3. ^ Schulz, Friedrich; Trübner, Kurt; Hilderbrand, Eberhard (1996). „Fatal Fat Embolism in Acute Hepatic Necrosis with Associated Fatty Liver”. Am. J. Pathol. 7 (7): 264—268. PMID 8870880. doi:10.1097/00000433-199609500-00016. 
  4. ^ a b Hulman, G (1995). „The pathogenesis of fat embolism”. J. Pathol. 776 (1): 3—9. PMID 7616354. doi:10.1002/path.1711760103. .
  5. ^ Savić, S., Obradović, M., Baralić, I.; et al. (1995). „Masna embolija kao komplikacija u saobraćajnim nesrećama.”. Medicinska istraživanja. 28: 25—29. 
  6. ^ a b v g d đ e Hulman G. (1995). „The pathogenesis of fat embolism”. J Pathol. 176 (1): 3—9. PMID 7616354. S2CID 40062390. doi:10.1002/path.1711760103. .
  7. ^ a b v g Brinkmann B, Borgner M, Von Bulow M. (1976). „Die Fettembolie der Lungen als Todesursache, Atiologie, Pathogenese und Beweifuhrung.”. Rechtsmedizine. 78 (4): 255—72. PMID 1007629. doi:10.1007/BF01869229. 
  8. ^ a b v g d Milovanović, M. (1932). „Kadaverozna adipozna embolija.”. Srp Arh Celok Lek: 11. 
  9. ^ a b v g d đ e ž z Collard M. Fettembolie. Gerhard Witzstrock, Baden-Baden Bruessel 1973.
  10. ^ a b v Ćeramilac A, Patologija mehaničkih povreda, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1973. pp. 50-56
  11. ^ Milovanović, M. (1932). „Eksperimentalni prilog pitanju adipozne embolije”. Medicinski Pregled Beograd: 1. .
  12. ^ Milovanović, M. (1929). „Adipozna embolija kao vitalni fenomen”. MedicinskiPregled Beograd: 10. (poseban otisak)
  13. ^ Milovanović, M. (1929). „Adipozna embolija kao uzrok oboljenja odnosno smrti.”. Srp Arh Celok Lek: 12. 
  14. ^ a b v Slobodan NIKOLIĆ, Jelena MICIĆ, Slobodan SAVIĆ , MASNA EMBOLIJA U FORENZIČKOJ PATOLOGIJI. SRPSKI ARHIV ZA CELOKUPNO LEKARSTVO. BIBLID 0370 [1], Pristupljeno 12. 4. 2013.
  15. ^ Schulz, F.; Truebner, K.; Hildebrand E. (1996). „Fatal fat embolism in acute hepatic necrosis with associated fatty liver”. Am J Pathol. 17 (3): 264—8. PMID 8870880. doi:10.1097/00000433-199609500-00016. .
  16. ^ Hulman G. (1995). „The pathogenesis of fat embolism.”. J Pathol. 176 (1): 3—9. PMID 7616354. S2CID 40062390. doi:10.1002/path.1711760103. .
  17. ^ Schneider, V.; Klug E. (1971). „Fettembolie der Lungen nach ausserer Hertzmassage.”. Rechtsmedicine. 28: 76—81. .
  18. ^ a b Hiss, J.; Kahana, T.; Kugel, C. (1996). „Beaten to death: Why do they die?”. Journal of Trauma. 40 (1): 27—30. PMID 8576994. doi:10.1097/00005373-199601000-00006. .
  19. ^ Nikolic, Slobodan; Micic, Jelena; Savic, Slobodan (1999). „Masna embolija u forenzickoj patologiji”. Medicina Forensis. 3 (4): 49—55. PMID 12585007. doi:10.2298/SARH0208278N. .
  20. ^ a b Nichols, G. R.; Corey, T. S.; Davis GJ. (1990). „Case report: nonfracture-associated fatal fat embolism in a case of child abuse”. Journal of Forensic Sciences. 35 (2): 493—9. doi:10.1520/JFS12853J. .
  21. ^ Etchells, E. E.; Wong, D. T.; Davidson, G.; Houston, P. L. (1993). „Fatal cerebral fat embolism associated with a patent foramen ovale”. Chest. 104 (3): 962—3. PMID 8365324. doi:10.1378/chest.104.3.962. .
  22. ^ Pell, A. C.; Hughes, D.; Keating, J.; Christie, J.; Busuttil, A.; Sutherland, G. R. (1993). „Brief report: Fulminating fat embolism syndrome caused by paradoxical embolism through a patent foramen ovale”. New Eng J Med. 329 (13): 926—8. PMID 8123102. doi:10.1056/NEJM199309233291305. .
  23. ^ a b Levy D. (1990). „The fat embolism syndrome”. Clin Orthoped Rel Res. 261: 281—6. .
  24. ^ Le Quire VS, Shapiro JL, Le Quire CB; et al. (1959). „A study on the pathogenesis of fat embolism based on human necropsy material and animal experiments.”. Am J Pathol. 35 (5): 999—1009. PMC 1934837 Слободан приступ. PMID 14415919. .
  25. ^ Cleveland Clinic Foundation, Department of general anesthesiology. Fat Embolism 1998.
  26. ^ Odegard K. Fat embolism: Diagnosis and Treatment. UniversityMedical Center, New York 1998.
  27. ^ Varon A. Fat embolism - The Trauma Victims Bad Break. University ofMaiami School of Medicine, Maiami 1998.
  28. ^ Velan G. Blood or Fat Embolism. Pathology 3101 Bulletin Board USA1998.
  29. ^ (језик: енглески) Fat embolism syndrome, Clinical features in: „FREE subscriptions.”. Архивирано из оригинала 19. 03. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2013. 
  30. ^ Gresham GA. . (1986). „Fat Embolism”. Forensic Science International. 31 (3): 175—80. PMID 3744211. doi:10.1016/0379-0738(86)90185-4. 
  31. ^ Zečević D. (1996). „Vitalne reakcije, iskrvarenje, embolija, udahnuće”. Ур.: Zečević, Dušan; Škavić, Josip. Osnove sudske medicine za pravnike. Zagreb: Barbat. стр. 123—4. ISBN 978-953-181-009-8. 
  32. ^ а б Nikolić S, Micić J, Savić S, Uzelac-Belovski Z (2000). „Posttraumatski sindromsistemske masne embolije – retrospektivna autopsijska studija”. SRP ArhCelok Lek. 128 (1–2): 24—8. .
  33. ^ Nikolić S, Micić J, Savić S (1999). „Težina traume kod sindroma sistemskemasne embolije izražena kroz indeks težine povrede (Injury SeverityScore – ISS)”. Medicina Forensis. 3 (5): 23—8. .
  34. ^ Robbins SL. Hemodynamic Disporders, Thrombosis and Schock. In:Cotran RS, Kumar V, Robbins SL (eds). Pathologic Basis of Disease.Sannders. . Philadelphia. 1994. стр. 114—5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  35. ^ . Ćeramilac A. Opšta reakcija organizma na mehaničku traumu. In: Ćeramilac A. Opšta i specijalna patologija mehaničke traume. Beograd. 1982. стр. 69—73. . Medicinska biblioteka. .
  36. ^ Bućić, M. (1957). „Frakture i masna embolija pluća kao uzrok smrti.”. Zbornik radova vojnosanitetskog pregleda: 146—69. 
  37. ^ Le Quire VS, Shapiro JL, Le Quire CB; et al. (1959). „A study on the pathogenesis of fat embolism based on human necropsy material and animal experiments”. Am J Pathol. 35: 999—1009. 
  38. ^ a b v Varon A. Fat embolism - The Trauma Victims Bad Break. University ofMaiami School of Medicine, Maiami 1998
  39. ^ Cleveland Clinic Foundation, Department of general anesthesiology. Fat Embolism 1998.
  40. ^ Odegard K. Fat embolism: Diagnosis and Treatment. UniversityMedical Center, New York 1998.
  41. ^ Perrot, L. J.; Froede, R. C. (1985). „Bone marrow emboli versus fat emboli as the cause of unexpected death”. Journal of Forensic Sciences. 30 (2): 338—44. PMID 3998690. doi:10.1520/JFS11812J. 
  42. ^ Zečević, D. (1996). „Vitalne reakcije, iskrvarenje, embolija, udahnuće”. Ur.: Zečević D, Škavić J. Osnove sudske medicine za pravnike. Zagreb: Barbat. str. 123—4. 
  43. ^ Milovanović M. Krvotok i embolije. In: Milovanović M. Sudska medicina. Beograd. 1979. str. 323—5. . Medicinska knjiga.
  44. ^ a b Hajrija Mujović SUDSKOMEDICINSKA VEŠTAČENJA u teoriji i praksi medicinskog prava, Edicija Monografije, Izdavač Institut društvenih nauka Beograd, 2018.
  45. ^ Spitz WU (1992). „Blunt Force Injury.”. Ur.: Spitz WU, Fisher RS. Medicolegal Investigation of Death. Springfield: Thomas. str. 152—5. 
  46. ^ Nikolić S, Micić J, Savić S, Uzelac-Belovski Z (2000). „Posttraumatska plućna isistemska masna embolija u forenzijskoj praksi - prospektivna histologijska studija.”. Srp Arh Celok Lek. 128 (3–4): 90—5. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масна_емболија&oldid=28912457”