Pređi na sadržaj

Luvr

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Muzej Luvr
Musée du Louvre
Muzej Luvr
Osnivanje1793.
LokacijaPariz
 Francuska
Koordinate48° 51′ 37″ S; 2° 20′ 15″ I / 48.860395° S; 2.337599° I / 48.860395; 2.337599
Kolekcijarazne umetnine
Broj predmeta35.000 izloženo
445.000 ukupno
Površina60.600 m² galerija
210.000 m² ukupno
Posetioci8,3 miliona (2007)[1]
8,5 miliona (2008)
8,5 miliona (2009)[2]
10,2 miliona (2018)[3]
DirektorLorans de Kar
KustosMarie-Laure Rochebrune
AdresaUlica Rivoli 99, 75001 Pariz
Veb-sajtwww.louvre.fr
Muzej Luvr, krilo Rišelje

Luvr (fr. Musée du Louvre) je jedan od najvećih i najpoznatijih muzeja na svetu. Nalazi se na desnoj obali Sene u Parizu, u prvom arondismanu. U muzeju je izloženo skoro 35.000 predmeta iz perioda od praistorije do 19. veka. Stalna postavka je izložena na površini od 60.600 m².[4] Ukupan broj predmeta koji pripadaju muzeju je 380.000. Luvr je najposećeniji muzej u svetu, koga radnim danima poseti u proseku 15.000 turista na dan, od čega su 65% strani turisti.[3]

Muzej Luvr se nalazi u Palati Luvr (Palais du Louvre) koja je začeta izgradnjom tvrđave u kasnom 12. veku u vreme vladavine Filipa II. Ostaci tvrđave su vidljivi u podrumu muzeja. Ova građevina je više puta proširivana i tako se formirala Palata Luvr koja je služila kao francuski dvor.[5] Palata Luvr ima 3 krila: Rišelje, Viši i Denon.

Godine 1682. Luj XIV je odabrao dvorac u Versaju kao svoju rezidenciju, dok je Luvr ostao mesto gde je bila izložena kraljevska kolekcija umetničkih predmeta. Od 1692. tu je smeštena zbirka antičkih skulptura.[6] Iste godine u Luvru je počela da radi Kraljevska akademija slikarstva i skulpture (Académie Royale de Peinture et de Sculpture).[7] Na dogradnji Luvra je radilo više značajnih arhitekata (Lesko, Di Serso, Lemersje, Le Vo, Pero, Viskonti, Gužon i dr). Za vreme Francuske revolucije Nacionalna skupština Francuske je 1791. odredila da Palata Luvr treba da služi kao muzej u kome će se izlagati nacionalna remek dela.

Muzej je otvoren 13. avgusta 1793. kada je izloženo 537 slika, od kojih je većina pripadala konfiskovanoj kraljevskoj i crkvenoj imovini. Zbog strukturnih problema građevine Luvra muzej je bio zatvoren od 1796. do 1801. Pod Napoleonom kolekcije su znatno uvećane i sam muzej je dobio njegovo ime (Musée Napoléon). Posle Napoleonovog poraza kod Vaterloa mnoga opljačkana dela su vraćena prethodnim vlasnicima. Kolekcija je obogaćena u vreme vladavine Luja XVIII i Šarla X, dok je tokom Drugog francuskog carstva muzej dobio oko 20.000 novih eksponata. Nakon toga zbirke su se stalno obogaćivale donacijama i poklonima. Od 2008. kolekcije su podeljene u 8 kustoskih odeljenja: egipatske starine, bliskoistočne starine, grčke, etrurske i rimske starine, islamska umetnost, skulptura, dekorativne umetnosti, slikarstvo, grafike i crteži.

Panoramski pogled na Luvr iz 1908.

Ovaj muzej sadrži jednu od najbogatijih umetničkih zbirki na svetu. U njemu se nalazi više od 38.000 umetničkih dela izloženih na 72.735 m², a procenjuje se da bi posetiteljima trebalo oko pet nedelja da na odgovarajući način pregledaju sva dela. Vrlo bogate muzejske kolekcije podeljene su na 8 odeljaka: egipatski, bliskoistočni, grčki, etruščanski i rimski antikviteti, te islamska umetnost, slike, skulpture, predmeti primenjenih umetnosti, grafike i crteži. Sa preko 8 miliona posetilaca, Luvr je najposećeniji muzej na svetu.[8]

Muzej sadrži neprikosnovenu i najopsežniju zbirku egipatske i antičke umetnosti uključujući grčku, etruščansku, rimsku, islamsku i orijentalnu umetnost. U njemu se nalazi i zbirka umetničkih predmeta i stilskog pokućanstva, te neprocenjiva galerija slika svih evropskih naroda i umetničkih razdoblja do kraja 19. veka. Najpoznatije umetničko delo izloženo u Luvru je Da Vinčijeva slika Mona Lisa.

Hronološka galerija odabranih dela

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Louvre's 8.3 Million Visitors Make It No. 1 Museum Worldwide - Bloomberg”. Pristupljeno 15. 6. 2011. 
  2. ^ „Exhibition and museum attendance figures 2009” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 6. 2011. 
  3. ^ a b „10,2 millions de visiteurs au Louvre en 2018”. Louvre.fr (na jeziku: francuski). 3. 1. 2019. Arhivirano iz originala 12. 04. 2019. g. Pristupljeno 3. 1. 2019. 
  4. ^ „Œuvres”. Musée du Louvre. Arhivirano iz originala 01. 10. 2009. g. Pristupljeno 27. 4. 2008. 
  5. ^ „Louvre Museum”. Inexhibit. Pristupljeno 15. 10. 2016. 
  6. ^ „Louvre Website- Chateau to Museum, 1672 and 1692”. Louvre.fr. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 21. 8. 2011. 
  7. ^ „Louvre Website- Chateau to Museum 1692”. Louvre.fr. Arhivirano iz originala 15. 6. 2011. g. Pristupljeno 21. 8. 2011. 
  8. ^ World's Most-Visited Museums, Travel Leisure Preuzeto 15. 3. 2019.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]