Ejl (pivo)

Ejl je vrsta piva koje se priprema toplom fermentacijom, koja daje sladak, pun i voćni ukus.^[1] ^[2] Istorijski, pojam se odnosio na piće koje fermentira bez hmelja.^[3]

Kao i kod većine piva, ejl obično ima gorko sredstvo za balansiranje slada koje deluje i kao konzervans. U ejl pivu je prvobitno gorak ukus dobijan sa gruitom (ili grutom), mešavinom bilja ili začina kuvanih u sladovini pre fermentacije. Kasnije je hmelj zamenio gruit kao sredstvo za postizanje gorkog ukusa.^[4]

Etimologija

Reč ejl (ale) povezana je sa staro engleskim alu ili ealu. Smatra se da potiče od proto-indo-evropskog korena *alu-, preko proto-germanskog *aluth-.^[5] Ovo je srodno staro saksonskom alo, danskom, norveškom, švedskom, farskom, islandskom öl/øl, finskom olut, estonskom õlu, staro bugarskom olu, slovenskom ol, staro pruskom alu, litvanskom, letonskom alus.^[6]

Istorija ejl piva

Ejl je bio važan izvor ishrane u srednjovekovnom svetu. To je bio jedan od tri glavna izvora žitarica na početku 14. veka u Engleskoj, zajedno sa čorbom i hlebom.^[7] Naučnici veruju da žitarice čine oko 80% unosa kalorija kod poljoprivrednih radnika i 75% kod vojnika. Čak su i plemići dobijali oko 65% svojih kalorija iz žitarica.^[8] Malo pivo, poznato i kao stono ili blago pivo, koje je bilo visoko hranljivo, sadržavalo je dovoljno alkohola da deluje kao konzervans i pružalo je hidrataciju bez opojnih efekata. Malo pivo svakodnevno bi konzumirali gotovo svi, uključujući decu, u srednjovekovnom svetu, a ejl piva sa više alkohola služili su u rekreativne svrhe. Niži troškovi za vlasnike u kombinaciji sa nižim porezima koji su se naplaćivali za mala piva doveli su do prodaje piva sa oznakom "jako pivo" koje je zapravo razblaženo malim pivom.^[9] U srednjovekovno doba ejl je verovatno bio sigurniji za piće od vode (teorija bolesti od klica nije bila poznata, a sterilizaciona svojstva kuvanja nepoznata). Alkohol, hmelj i neki sastojci u gruitu koji se koristio za očuvanje nekih ejl piva možda su doprineli manjem sadržaju patogena, u poređenju sa vodom. Međutim, ejl je bio znatno sigurniji zbog sati ključanja potrebnog za proizvodnju, a ne zbog alkohola u gotovom napitku.

Zapisi iz srednjeg veka pokazuju da se ejl konzumiralo u ogromnim količinama. 1272. muž i žena koji su se povukli u opatiju Selbi dobijali su po 2 galona ejl piva dnevno sa dve vekne belog hleba i jednom veknom smeđeg hleba. Monasi u Vestminsterskoj opatiji konzumirali su 1 galon ejl piva svaki dan. 1299. godine, domaćinstvo plemića Henri De Lejsija kupovalo je u proseku 85 galona piva dnevno a 1385-6. godine Fremlingem Palata konzumirala je 78 galona dnevno.^[8]

Proizvodnja ejl piva u srednjem veku bila je lokalna industrija kojom su se pretežno bavile žene. Žene bi proizvodile ejl u kući za domaću potrošnju i malu komercijalnu prodaju. Obezbeđivale su značajan dodatni prihod za porodice; međutim, samo u nekoliko odabranih slučajeva, kao što je slučaj sa udovicama, pivarstvo se smatralo primarnim dohotkom domaćinstva.^[10]

Moderno ejl pivo

Ejl se obično fermentira na temperaturama između 15 i 24 °C. Na temperaturama iznad 24 °C kvasac može da proizvede značajne količine estara i drugih sekundarnih aromatičnih proizvoda, a rezultat je često pivo sa blago „voćnim“ aromama koje podsećaju na voće, kao što su jabuka, kruška, ananas, banana, šljiva, trešnja ili suva šljiva.

Sorte ejl

Najčešće vrste ejl piva su braon (tamni) ejl, svetli ejl, India Pale Ale (IPA), zlatni, škotski, blagi, Barton, stari, belgijski, ejl iz bureta.

Vidi još

Aleberry, napitak napravljen kuvanjem ejla sa začinima
Beer measurement, informacije o merenju boje, jačine i gorčine piva
Beer style
Spiced ale
Strong ale

Reference

^ Ben McFarland, World's Best Beers: One Thousand Craft Brews from Cask to Glass. Sterling Publishing Company. 2009. str. 271. ISBN 978-1-4027-6694-7. Pristupljeno 7. 8. 2010.
^ M. Shafiur Rahman, Handbook of Food Preservation. CRC Press. 2007. str. 221. ISBN 978-1-57444-606-7. Pristupljeno 7. 8. 2010.
^ „Oxford English Dictionary Online”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2014. g. Pristupljeno 6. 10. 2014.
^ Doorman, Gerard (1955). „De middeleeuwse brouwerij en de gruit /”. lib.ugent.be. Pristupljeno 30. 5. 2020.
^ „ale (n.)”. Online Etymology Dictionary.
^ William Dwight Whitney, The Century Dictionary: An Encyclopedic Dictionary of the English Language vol. 1
^ Food and eating in medieval Europe. Carlin, Martha., Rosenthal, Joel Thomas, 1934-. London: Hambledon Press. 1998. ISBN 978-0-8264-1920-0. OCLC 458567668.
^ ^a ^b Woolgar, Christopher Michael; Woolgar, C. M.; Serjeantson, D.; Waldron, T. (6. 7. 2006). Food in Medieval England: Diet and Nutrition. Oxford University Press. str. 11. ISBN 978-0-19-927349-2.
^ Accum, Friedrich Christian. A treatise on adulterations of food: and culinary poisons, exhibiting the fraudulent sophistications of bread, beer, wine, spirituous liquors, tea, coffee ... and other articles employed in domestic economy and methods of detecting them. Longman, 1822, p. 159, p.170 read online
^ Bennett, Judith. Ale, Beer, and Brewsters in England. Pristupljeno 30. 10. 2012.

[1] Ben McFarland, World's Best Beers: One Thousand Craft Brews from Cask to Glass. Sterling Publishing Company. 2009. str. 271. ISBN 978-1-4027-6694-7. Pristupljeno 7. 8. 2010.

[2] M. Shafiur Rahman, Handbook of Food Preservation. CRC Press. 2007. str. 221. ISBN 978-1-57444-606-7. Pristupljeno 7. 8. 2010.

[3] „Oxford English Dictionary Online”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2014. g. Pristupljeno 6. 10. 2014.

[4] Doorman, Gerard (1955). „De middeleeuwse brouwerij en de gruit /”. lib.ugent.be. Pristupljeno 30. 5. 2020.

[5] „ale (n.)”. Online Etymology Dictionary.

[6] William Dwight Whitney, The Century Dictionary: An Encyclopedic Dictionary of the English Language vol. 1

[7] Food and eating in medieval Europe. Carlin, Martha., Rosenthal, Joel Thomas, 1934-. London: Hambledon Press. 1998. ISBN 978-0-8264-1920-0. OCLC 458567668.

[woolgar-8] Woolgar, Christopher Michael; Woolgar, C. M.; Serjeantson, D.; Waldron, T. (6. 7. 2006). Food in Medieval England: Diet and Nutrition. Oxford University Press. str. 11. ISBN 978-0-19-927349-2.

[9] Accum, Friedrich Christian. A treatise on adulterations of food: and culinary poisons, exhibiting the fraudulent sophistications of bread, beer, wine, spirituous liquors, tea, coffee ... and other articles employed in domestic economy and methods of detecting them. Longman, 1822, p. 159, p.170 read online

[10] Bennett, Judith. Ale, Beer, and Brewsters in England. Pristupljeno 30. 10. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]