Pređi na sadržaj

Vojislav Nanović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vojislav Nanović
Datum rođenja(1922-08-12)12. avgust 1922.
Mesto rođenjaSkoplje, Kraljevina SHS
Datum smrti10. avgust 1983.(1983-08-10) (60 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, Jugoslavija

Vojislav Nanović (Skoplje, 12. avgust 1922 — Beograd, 10. avgust 1983) bio je srpski i jugoslovenski filmski reditelj.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Skoplju 12. avgusta 1922. godine, a kada je imao pet godina porodica se preselila u Beograd.[1] U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon Drugog svetskog rata položio je prijemni na Likovnoj akademiji, ali je završio u novinarskoj školi, posle koje je radio u listu Politika.[2] Od 1945. godine bio je šef prve redakcije Filmskih novosti.[3]

Nakon kratkog vremena, preko posla redaktora filmskih žurnala, ulazi u filmsku industriju. Na početku je snimao uglavnom dokumentarne filmove. Nanovićev prvi igrani film je bio Besmrtna mladost, u kom je debitovao Rade Marković. Posle toga je snimio Čudotvorni mač 1950. godine, jedan od retkih srpskih i jugoslovenskih filmova iz žanra fantastike, a koji je stekao kultni status.[4] U narednoj deceniji postaje najproduktivniji domaći režiser i jedan od najzapaženijih autora, koji se ogledao u gotovo svim filmskim žanrovima.[5] Pisac je scenarija za većinu svojih filmova, a uporedo sa radom na igranom filmu realizuje desetak dokumentarnih filmova, reportaža, reklamnih i propagandnih filmova. Režirao je filmove kao što su Frosina i Šolaja, da bi narednim filmovima kao što je Tri koraka u prazno, najavio crni talas. Godine 1958, realizuje film Pogon B, dok 1960. godine realizuje tada svoj poslednji dugometražni igrani film Bolje je umeti.

Krajem 1950-ih, jedan revizionistički talas u kulturi dovodi u pitanje potrebu društva za filmovima kakve je do tada stvarao Voja Nanović. Ovaj talas kritike je pre svega osporavao vrednost njegovih filmova, te mu je praktično bilo onemogućeno dalje bavljenje filmom. Razočaran takvom situacijom, 30. aprila 1963. napušta Jugoslaviju i odlazi u SAD.

U Americi u početku obavlja teške fizičke poslove i pohađa filmsku školu, a potom radi poslove montažera. Radio je za TV kompaniju ABC, osnovao je sopstvenu filmsku kompaniju i realizovao za američko tržište namenske projekte a pisao je scenarija i pripremao projekte za filmove koje bi realizovao po povratku u Jugoslaviju. Obolevši od teške bolesti krajem 1970-ih napušta Ameriku i vraća se u Jugoslaviju gde radi desetak namenskih filmova koje prikazuju lepote države i njene turističke perspektive.

Bio je oženjen Milankom Mladenović (Nanović), koja je montirala gotovo sve njegove filmove, a posle povratka iz Amerike kasnije se oženio Marijom Rajković.[5] Dobio je priznanje za doprinos jugoslovenskoj kinematografiji „Plaketa Jugoslovenske kinoteke za zasluge” i nagrade USUF-a (Udruženje samostalnih umetnika fotografije Srbije) čiji je bio dugogodišnji predsednik.[6] Preminuo je 10. avgusta 1983. godine u vreme rada na dokumentarnom filmu o gradu u kome je proveo najveći deo svog života (Slobodarski Beograd). Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[7]

Filmografija

[uredi | uredi izvor]
Filmovi koje je režirao Vojislav Nanović
God. Naziv Žanr Nagrada
1946. Sveslovenski kongres kratki dokumentarni film
1946. Parada pobede kratki dokumentarni film
1946. Balkanske igre kratki dokumentarni film
1947. Smotra mladosti kratki dokumentarni film
1947. Prvi maj 1947. godine kratki dokumentarni film
1948. Besmrtna mladost ratni (partizanski)
1950. Čudotvorni mač fantastika/avantura
1952. Frosina drama
1953. Ciganka drama
1954. Balkan u borbi za mir kratki dokumentarni film
1955. Probuđena zemlja kratki igrani film
1955. Šolaja ratni (partizanski)
1955. Korak napred kratki dokumentarni film
1955. IKL Industrija kugličnih ležajeva kratki dokumentarni film
1957. Zemun: Grad u senci kratki dokumentarni film
1957. INSA kratki dokumentarni film
1958. VII Kongres saveza komunista Jugoslavije kratki dokumentarni film
1958. Tri koraka u prazno drama
1958. Pogon B drama
1958. Nova šumska bogatstva kratki dokumentarni film
1960. Bolje je umeti drama
1960. Zmaj I kratki dokumentarni film
1960. Zmaj II kratki dokumentarni film
1972. Jezera Jugoslavije kratki dokumentarni film
1973. Sveti Stefan kratki dokumentarni film
1974. Jugoslavija − sportske igre kratki dokumentarni film
1974. Jugoslavija − folklorne igre kratki dokumentarni film
1974. Hoteli u Jugoslaviji kratki dokumentarni film
1974. Dobrodošli u Crnu Goru kratki dokumentarni film
1976. Otkrijte Jadran za sebe kratki dokumentarni film
1977. Jugoslavija − turističke impresije kratki dokumentarni film
1979. Jugoslovenski tekstil kratki dokumentarni film
1981. Nacionalni parkovi Jugoslavije kratki dokumentarni film
1983. Marine kratki dokumentarni film
1985. Slobodarski Beograd dokumentarni film
2021. Nečista krv - greh predaka scenario
2021. Nečista krv (TV serija) scenario

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi izvor]
  • Dobitnik plakete Jugoslovenske kinoteke
  • Nagrada Udruženja samostalnih umetnika fotografije Srbije
  • Sto srpskih igranih filmova (1911-1999) proglašenih za kulturno dobro od velikog značaja — Čudotvorni mač (1950)[9]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Zlati'c, Bogdan; Radaković, Miloje; Pajkić, Nebojša (1993). Režija: Vojislav Nanović: poslednji pionir (na jeziku: engleski). Muzej Jugoslovenske kinoteke. ISBN 978-86-7639-049-6. 
  2. ^ „Umro je reditelj Vojislav Nanović”. srpskilegat.rs. 10. 8. 2019. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  3. ^ „Vidan Nikolić: Čudotvorni mač - prvi srpski film po motivima narodnih bajki 2/14” (PDF). suedslavistik-online.de. 22. 4. 2020. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  4. ^ „Čudotvorni mač”. mojtv.net. 22. 4. 2020. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  5. ^ a b „Iz istorije srpskog filma: Voja Nanović – poslednji pionir”. pulse.rs. 22. 4. 2020. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  6. ^ „Ljudi s tri oka (65): Vojislav Nanović”. vojvodjanskinovinar.rs. 28. 6. 2019. Arhivirano iz originala 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  7. ^ NIN, Zora Latanović (23. 4. 2020). „Večne žizni dveri”. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  8. ^ „Vojislav Nanović”. bhfilm.ba. 22. 4. 2020. Arhivirano iz originala 27. 10. 2021. g. Pristupljeno 22. 4. 2020. 
  9. ^ „Sto srpskih igranih filmova (1911-1999)”. kinoteka.org.rs. 22. 4. 2020. Pristupljeno 22. 4. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војислав_Нановић&oldid=28563452”