Čvrsto gorivo
Čvrsto gorivo se odnosi na različite oblike čvrstog materijala koji se može spaliti da se oslobodila energiju, obezbeđujući toplotu i svetlost kroz proces sagorevanja. Čvrsta goriva mogu se porediti sa tečnim gorivima i gasovitim gorivima. Uobičajeni primeri čvrstih goriva uključuju drvo, drveni ugalj, treset, ugalj, heksaminska goriva, suvu balegu, drvene pelete, kukuruz, pšenicu, pirinač, raž i druge žitarice. Čvrsta goriva se uveliko koriste u raketnoj industriji kao čvrsta goriva.[1] Čvrsta goriva su korišćena tokom ljudske istorije za stvaranje vatre,[2] a čvrsto gorivo je i danas u širokoj upotrebi širom sveta.[3][4]
Čvrsto gorivo iz biomase se smatra obnovljivim izvorom energije koji može doprineti naporima za ublažavanje klimatskih promena. Čvrsto gorivo iz fosilnih goriva (tj. ugalj) nije obnovljivi izvor energije.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Solid”. astronautix.com. Архивирано из оригинала 15. 8. 2016. г. Приступљено 2017-03-09.
- ^ „Evidence that human ancestors used fire one million years ago”. Science Daily. 2012-04-02. Приступљено 2017-03-09.
- ^ „Coal”. iea.org. Приступљено 2017-03-09.
- ^ „Coal consumption statistics - Statistics Explained”. ec.europa.eu (на језику: енглески). Приступљено 2017-03-09.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Mediji vezani za članak Čvrsto gorivo na Vikimedijinoj ostavi