Велика џамија у Ђенеу
Велика џамија у Ђенеу | |
---|---|
Grande mosquée de Djenné الجامع الكبير في جينيه | |
Основне информације | |
Локација | Ђене, Мопти, Мали |
Координате | 13°54′19″ СГШ; 4°33′20″ ЗГД / 13.905278° СГШ; 4.555556° ЗГДКоординате: 13°54′19″ СГШ; 4°33′20″ ЗГД / 13.905278° СГШ; 4.555556° ЗГД |
Религија | ислам |
Држава | Мали |
Статус | користи се |
Архитектонски опис | |
Стил архитектуре | Суданско-сахелијски |
Завршетак изградње | 13-14 век; обновљена 1907 |
Спецификације | |
Висина (макс.) | 16 м (52 фт) |
Број купола | 3 |
Материјали | черпић |
Велика џамија у Ђенеу (фр. Grande mosquée de Djenné, арап. الجامع الكبير في جينيه) велика је грађевина од черпића коју многи архитекти сматрају да је једно од највећих остварења суданско-сахелског архитектонског стила.[1][2][3] Ова џамија се налази у граду Ђене, Мали, на поплавној равници реке Бани. Прва џамија на том месту саграђена је око 13. века, док садашња структура датира из 1907. Поред тога што је центар Ђенске заједнице, она је једна од најпознатијих знаменитости у Африци. Заједно са „Старим градовима Ђене“,[4][5][6] Унеско јој је доделио статус локације светске баштине 1988. године.
Историја
[уреди | уреди извор]Прва џамија
[уреди | уреди извор]Стварни датум изградње прве џамије у Ђенеу није познат, мада су предложени рани датуми попут 1200. и 1330.[7] Најранији документ који спомиње ову џамију је Абд ел-Садијев Тарик ел-Судан који даје рану историју, вероватно из усмене традиције каква је постојала средином седамнаестог века. Тарик наводи да је султан Кунбуру постао муслиман и да је наложио да се његова палата сруши, и локалитет претвори у џамију. Он је себи саградио другу палату у близини џамије на источној страни.[8] Његов непосредни наследник саградио је куле џамије, док је следећи султан саградио околни зид.[9]
Џамија Секу Амаду
[уреди | уреди извор]Десет година пре посете Ренеа Каијеа, фулански вођа Секу Амаду покренуо је свој џихад и освојио град. Сматра се да Секу Амаду није готивио постојећу џамију и дозволио јој да пропадне. То је зграда коју је Каије видео. Секу Амаду је такође затворио све мале џамије у суседству.[10] Између 1834. и 1836. године, Секу Амаду је саградио нову џамију источно од постојеће џамије на месту некадашње палате. Нова џамија била је велика, ниска зграда у којој није било кула, ни украса.[11] Француске снаге предвођене Лујем Аршинаром заузеле су Ђене у априлу 1893. Убрзо након тога је француски новинар Феликс Дубва посетио град и описао рушевине првобитне џамије.[12] У време његове посете унутрашњост порушене џамије користила се као гробље.[13] У својој књизи Томбоуцтоу ла Мyстéриеусе (Мистериозни Тимбукту) из 1897. године, Дубва пружа план и цртеж, своје визије изгледа џамије пре него што је напуштена.[14]
Садашња џамија
[уреди | уреди извор]Године 1906, француска администрација је у граду организовала обнову првобитне џамије и истовремено изградњу школе на месту џамије Секу Амаду. Обнова је завршена 1907. присилним радом под управом Исмаила Траора, поглавара Ђенског зидарског цеха. Судећи по фотографијама из тог времена,[7] изгледа да је положај барем неких спољних зидова пратио положај првобитне џамије, али није јасно да ли су стубови који поџавају кров задржани у претходном распореду. Оно што је готово сигурно било ново у обновљеној џамији је симетрично уређење три велике куле у зиду кибле. Расправљало се у којој је мери дизајн обновљене џамије био подложан француском утицају.[7]
Дубва је поново посетио Ђене 1910. године и био је шокиран новом зградом. Сматрао је да је за дизајн одговорна француска колонијална администрација и написао је да изгледа као мешавина јежа и црквених оргуља. Он је сматрао је да купе чине да зграда подсећа на барокни храм посвећен богу супозитора.[15] Супротно томе, Жан-Луј Буржоа тврди да су Французи имали мало утицаја, осим можда на унутрашње лукове и да је дизајн „у основи афрички“.[16]
3Д доцументација са ласер-сканирањем
[уреди | уреди извор]3Д документација Ђене џамије је спроводена 2005. године коришћењем ласерског скенирања терена.[17][18] Ово је био део Замани пројекта који има за циљ да тродимензионално сними локалитете културне баштине и да их на тај начин евидентира за будуће генерације.[19]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Холл, Аугустин Ф.C. (2009). „Цопинг wитх унцертаинтy: Неолитхиц лифе ин тхе Дхар Тицхитт-Wалата, Мауританиа, (ца. 4000–2300 БП)”. C. Р. Геосциенце. 241 (8): 703—712. Бибцоде:2009ЦРГео.341..703Х. дои:10.1016/ј.црте.2009.04.005.
- ^ Холл А (1985). „Бацкгроунд то тхе Гхана Емпире: арцхаеологицал инвестигатионс он тхе транситион то статехоод ин тхе Дхар Тицхитт регион (Мауританиа)”. Јоурнал оф Антхропологицал Арцхаеологy. 4 (2): 90—94. дои:10.1016/0278-4165(85)95005-4.
- ^ Арази, Ноемие. „Трацинг Хисторy ин Диа, ин тхе Инланд Нигер Делта оф Мали -Арцхаеологy, Орал Традитионс анд Wриттен Соурцес” (ПДФ). Университy Цоллеге Лондон. Институте оф Арцхаеологy.
- ^ ИЦМОС (1981—1988), Wорлд Херитаге Лист 116 (ПДФ), Парис: УНЕСЦО
- ^ Репорт оф тхе 12тх Сессион оф тхе Wорлд Херитаге Цоммиттее, Парис: УНЕСЦО, 1988
- ^ Оператионал Гуиделинес фор тхе Имплементатион оф тхе Wорлд Херитаге Цонвентион (ПДФ), Парис: УНЕСЦО, 2008, стр. 20
- ^ а б в Боургеоис 1987
- ^ "Wхен тхе султан бецаме а Муслим. хе хад хис палаце пуллед доwн анд тхе сите турнед инто а мосqуе дедицатед то Год Мост Хигх. Тхис ис тхе пресент цонгрегатионал мосqуе. Хе буилт анотхер палаце фор химселф анд хис хоусехолд неар тхе мосqуе он тхе еаст сиде." Хунwицк 1999, стр. 18
- ^ "Wхен Султан Кунбуру диед – маy Год Мост Хигх хаве мерцy он хим – хе wас суццеедед бy тхе султан wхо буилт тхе тоwерс (абрај) оф тхе цонгрегатионал мосqуе. Хе ин турн wас суццеедед бy тхе султан wхо буилт тхе wалл wхицх сурроундс тхат мосqуе." Хунwицк 1999, стр. 20
- ^ Боургеоис 1987, стр. 55.
- ^ Енгравинг фром пхото ин Дубоис 1896, стр. 164
- ^ Дубоис 1896, стр. 154.
- ^ Дубоис 1896, стр. 162.
- ^ Дубоис 1896, стр. 155.
- ^ Дубоис 1911, стр. 189; Дубоис'с Френцх теxт ис qуотед ин Бедауx, Диабy & Маас 2003, стр. 16
- ^ Боургеоис 1987, стр. 58
- ^ Рüтхер, Хеинз (25—28. 3. 2002). Ан Африцан херитаге датабасе – Тхе виртуал пресерватион оф Африца'с паст (ПДФ). ИСПРС Цоммиссион VI Wорксхоп: Девелопментс анд Тецхнологy Трансфер ин Геоматицс фор Енвиронментал анд Ресоурце Манагемент. Дар ес Салаам, Танзаниа: Интернатионал Социетy фор Пхотограмметрy анд Ремоте Сенсинг. стр. 185—192.
- ^ „Сите - Дјенне Мосqуе”. Замани Пројецт, Университy оф Цапе Тоwн. Приступљено 30. 10. 2019.
- ^ Рüтхер, Хеинз; Рајан, Рахим С. (2007). „Доцументинг Африцан ситес: Тхе Алука Пројецт”. Јоурнал оф тхе Социетy оф Арцхитецтурал Хисторианс. 66 (4): 437—443. ЈСТОР 10.1525/јсах.2007.66.4.437. дои:10.1525/јсах.2007.66.4.437.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бедауx, Р.; Диабy, Б.; Маас, П., ур. (2003), L'арцхитецтуре де Дјеннé (Мали): ла пéреннитé д'ун Патримоние Мондиал (на језику: Френцх), Леиден: Ријксмусеум, ИСБН 90-5349-420-0 .
- Боургеоис, Јеан-Лоуис (1987), „Тхе хисторy оф тхе греат мосqуес оф Дјеннé”, Африцан Артс, УЦЛА Јамес С. Цолеман Африцан Студиес Центер, 20 (3): 54—92, ЈСТОР 3336477, дои:10.2307/3336477.
- Цаиллиé, Ренé (1830), Травелс тхроугх Централ Африца то Тимбуцтоо; анд ацросс тхе Греат Десерт, то Мороццо, перформед ин тхе yеарс 1824–1828 (2 Волумес), Лондон: Цолбурн & Бентлеy. Гоогле Боокс: Волуме 1, Волуме 2.
- Дубоис, Фéлиx (1896), Тимбуцтоо: тхе мyстериоус, Wхите, Диана (транс.), Неw Yорк: Лонгманс.
- Дубоис, Фéлиx (1911), Нотре беау Нигер (на језику: Френцх), Парис: Фламмарион .
- Гарди, Бернард; Маас, Пиерре; Моммерстеег, Геерт (1995), Дјеннé, ил y а цент анс (на језику: Френцх), Амстердам: Институте Роyал дес Тропиqуес, ИСБН 90-6832-250-8 . Репродуцес постцардс анд пхотограпхс датинг фром тхе еарлy yеарс оф тхе 20тх центурy.
- Хунwицк, Јохн О. (1999), Тимбукту анд тхе Сонгхаy Емпире: Ал-Сади'с Тарикх ал-Судан доwн то 1613 анд отхер цонтемпорарy доцументс, Леиден: Брилл, ИСБН 90-04-11207-3.
- Маас, Пиерре; Моммерстеег, Геерт, ур. (1992), Дјеннé: цхеф-д'оеувре арцхитецтурал (на језику: Френцх), Амстердам: Институт Роyал дес Тропиqуес, ИСБН 90-6832-228-1 .
- Саного, Клессигуé; Фанé, Yамоусса, ур. (2008), План де Цонсерватион ет де Гестион дес " Виллес анциеннес де Дјеннé " – Мали, 2008–2012 (на језику: Френцх), Рéпублиqуе ду Мали: Министèре де ла Цултуре ду Мали/УНЕСЦО .
- Марцханд, Тревор Х. Ј. (2015). „Тхе Дјеннé Мосqуе: Wорлд Херитаге анд Социал Ренеwал ин а Wест Африцан Тоwн”. АПТ Буллетин. 46 (2/3): 4—15. ЈСТОР 43556448.
- Пруссин, Лабелле (1968). „Тхе Арцхитецтуре оф Ислам ин Wест Африца”. Африцан Артс. УЦЛА Јамес С. Цолеман Африцан Студиес Центер. 1 (2): 32—74. ЈСТОР 3334324. дои:10.2307/3334324.
- Сцхутyсер, С.; Детхиер, Ј.; Грунер, D. (2003). Банцо, Адобе Мосqуес оф тхе Иннер Нигер Делта. Милан: 5 Цонтинентс Едитионс. ИСБН 88-7439-051-3.
- Снелдер, Раоул (1984). Хасан-Уддин, Кхан, ур. „Тхе Греат Мосqуе ат Дјеннé: Итс импацт ас а модел”. МИМАР: Арцхитецтуре ин Девелопмент. Сингапоре: Цонцепт Медиа. 12: 66—74.
- Информатионс н° 21, аутомне 2006: Гравес инцидентс à Дјеннé ле 20 септембре 2006, Дјеннé Патримоине, 2006, Архивирано из оригинала 2. 12. 2008. г., Приступљено 14. 3. 2010
- ДЈЕННЕ : Лес травауx де ла мосqуéе провоqуент дес éмеутес, МалиWеб, 2006, Архивирано из оригинала 29. 3. 2008. г., Приступљено 14. 3. 2010
- ла рéноватион цонтестéе де ла мосqуéе де Дјеннé : Ун хомме троуве ла морт данс лес éмеутес, Африбоне, 2006, Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г., Приступљено 14. 3. 2010
- Дјеннé : Уне тоур де ла Мосqуéе с'еффондре, Малиwеб, 2009, Архивирано из оригинала 25. 2. 2012. г. ; Ресторатион wоркс цонтинуе деспите виолент стормс ат тхе Греат Мосqуе оф Дјеннé, УНЕСЦО Wорлд Херитаге Неwс Арцхиве, 2009
- Ага Кхан Труст фор Цултуре леадинг рецонструцтион wоркс ин Дјеннè, Исмаили Маил, Приступљено 21. 2. 2010
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Archnet Digital Library: Djenné Great Mosque Restoration
- Islamic Architecture in Mali
- Adobe Mosques of Mali by Sebastian Schutyser Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2021)
- Dorsey, James (7. 4. 2015). „Mud and infidels: Djenné, Mali”. San Diego Reader. Приступљено 16. 9. 2020.