Валеријана

Валеријана
Научна класификација
Царство:	Плантае
Кладус:	Трацхеопхyтес
Кладус:	Ангиоспермае
Кладус:	Еудицотидае
Кладус:	Астеридс
Ред:	Дипсацалес
Породица:	Цаприфолиацеае
Род:	Валериана
Врста:	V. оффициналис
Биномно име
Валериана оффициналис L.

Одољен (мацина трава, валеријана, макебохија), Valeriana officinalis, вишегодишња је зељаста биљка из породице Valerianaceae.

Опис биљке

У Србији одољен расте као самоникла биљка у полусеновитим шумама, на ливадама са више влаге, поред река и потока. Успева на надморској висини до 2000 метара. Валеријана тражи растресита, влажна и хумусна земљишта. Због све веће потражње на домаћем и иностраном тржишту прешло се на плантажно гајење, највише у Банату и централној Србији. Валеријана се најуспешније гаји у пределима са просеком падавина од 800 до 1000 mm по m² годишње или ако је могуће надокнадити недостатак падавина вештачким путем (заливањем). Годишњи оптимални просек температуре је од 8 до 11 °Ц. Надморска висина такође утиче на принос и квалитет: са повећањем надморске висине опада принос али се повећава проценат етарског уља. Домаћа валеријана садржи од 0,2 до 0,5% етарског уља.

Деловање

Валеријана делује на ГАБА неуротрансмитере у ЦНС с, повећавањем њихове концентрације у пукотини између две нервне ћелије, тако што повећава њихову секрецију и смањује поновни улазак супстанце у ћелију.

Валеријана садржи валеренску киселину, која је одговорна за њено седативно дејство.

Такође осим седативног валеријана има и анксиолитичко деловање.

Тестови на лабораторијским животињама показали су да валеријана повољно утиче у лечењу срчане аритмије.

Медицинска примена

Најделотворније компоненте свих врста валеријане су валепотријати и етерично уље. Мање важни су алкалоиди и гликозиди. Препарати могу бити у облику тинктура, таблета, капсула или дражеја које садрже екстракте корена.

Током Првог и Другог светског рата, тинктуре валеријане су се користиле за лечење војника који су претрпели такозвани "рововски шок".

Примена валеријане је широко распрострањена у алтернативној медицини, где се користи као лек за нервну напетост, раздражљивост и несаницу, као и за помоћ приликом одвикавања од пушења.

Истраживања су показала да валеријана може бити корисна код умањавања апстиненцијалне кризе изазване наглим престанком узимања диазепама (валијум, бенседин).

Лекови против нервозе, несанице и стреса, који се у Србији могу купити без рецепта, често у себи садрже валеријану.

Нежељена дејства

Употребом алкохола и лекова који делују као депресори централног нервног система, појачава се дејство валеријане. Превелика доза валеријане може изазвати главобоље, узнемиреност и тешкоће са буђењем. Не препоручује се трудницама и дојиљама, као и возачима и особама које управљају опасним машинама.

Приликом правилног дозирања валеријане, нису пријављена нежељена дејства. Обично не изазива физичку зависност, мада је доказано да свакодневно узимање валеријане у великим количинама (већим од препоручене дозе), може изазвати апстиненцијалну кризу ако се нагло прекине са узимањем.

Спољашње везе

• Валериан ат ААФП Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2008)

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).