Туракови

Туракови и сродиници; Временски распон: ; Олигоцен - холоцен, 24–0 Ма ПреЄ Є О С D C П Т Ј К Пг Н Поссибле Еарлy Еоцене рецорд
	Гвинејски турако (Tauraco persa) у воларију Рајске птице, Јужна Африка
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Цхордата
Класа:	Авес
Кладус:	Отидиморпхае
Ред:	Мусопхагиформес; Seebohm, 1890
Породица:	Мусопхагидае; Lesson, 1828
Родови
	Corythaeola; Corythaixoides; Crinifer; Ruwenzorornis; Musophaga; Tauraco;
Синоними
	Apopempsidae Brodkorb, 1971b; Veflintornithidae Kašin, 1976;

Туракови сачињавају птичију фамилију Musophagidae (дословно „бананождери”), која обухвата птице које се хране плантаниме и оне у роду Corythaixoides. У јужној Африци су ове птице углавном познате као лорије. Оне су полузигодактилне - четврти (спољни) ножни прст може се померати напред-назад. Други и трећи ножни прст, који су увек усмерени према напред, спојени су код неких врста. Мусофагиди често имају истакнуте кресте и дуге репове; туракови су познати по чудним и јединственим пигментима који им дају њихово живо зелено и црвено перје.

Традиционално, ова група је била удружена са кукавицама из реда Cuculiformes, али Сибли-Ахлквистова таксономија подиже ову групу до пуног ред Musophagiformes. Предложено је да се они повезују хоацине са осталим постојећим птицама,^[1] али то је касније оспорено.^[2] Недавне генетске анализе снажно су подржале рангирање реда Мусопхагиформес.^[3]^[4]^[5]

Musophagidae су једна од ретких породица птица ендемских за Африку,^[6] као што је случај и са мишјакињом, Colliidae. Све врсте су фругиворне, мада оне једу и лишће, пупољке и цветове. Смокве су важан део њихове исхране. Ове птице имају заобљена крила и дуге репове и снажне ноге, што их чини слабиним летачима, али добрим тркачима.^[6]

Морфологија

Већина туракова су птице средње величине - изузетак је велики плави турако - са дугим реповима и кратким, заобљеним крилима. Оне расту у опсегу дужина од 40 до 75 цм (16—30 инча). Лет им је слаб, али оне су снажни пењачи и способне су да се крећу по гранама и кроз вегетацију. Младе птице имају канџе на крилима које им помажу да се пењу.^[7]^[8]^[9] Оне имају јединствен распоред стопала, где се четврти ножни прст може довести до стражњег дела стопала, где готово додирује први ножни прст, или се може извући тако да је близу другог и трећег. Упркос овој флексибилности, ножни прст се обично држи под правим углом у односу на осовину стопала.^[10]

Еволуција и систематика

Фосилни род Veflintornis^[11] је познат из средњег миоцена у Грив-Сен-Албану (Француска). Основан је као Апопемпсис од Пирса Бродкорба 1971. године, али ово је преокупирано Шенклинговом употребом тог имена из 1903. године за неке инсекте. „Apopempsis” africanus (рани миоцен Кеније) такође може припадати тамо.^[12]

За рано еоценски род Promusophaga у почетку се веровало да је најстарији запис о тураковима; на крају је утврђено да се ради о далеком рођаку ноја и сада је у породици нојевки Lithornithidae. Filholornis из касног еоцена или раног олигоцена у Француској повремено се сматра мусофагидом, али његове релације су увек биле спорне. У новије време се углавном више не сматра тураком и синонимно је представљен као претпостављеним ждрал Talantatos, мада је неизвесно да ли ће то постати широко прихваћено.^[12]

Филогенетска анализа коју је спровела компанија Филд & Сјанг (2018) показала је да је еоценска (васачијанска) врста Foro panarium, позната из фосилног налазишта формације Зелене реке (Вајоминг, Сједињене Државе), био матични турако.^[13]

Филогенија

ИОЦ Светски списак птица (верзија 10.1) препознаје 23 врсте туракова у шест родова.^[14] Међутим, филогенетска анализа Перктаса ет ал (2020) утврдила је да је род Tauraco полифилски и предложена је ревидирана класификација заснована на молекуларној, морфолошкој и биогеографској анализи.^[15] Ова студија препознала је 33 таксона на нивоу врсте у седам родова што одговара главним кладама. Следеће филогенетско стабло засновано је на овом предлогу и користи њихова предложене имена родова и врста.^[15]

Corythaeolinae

	Corythaeola cristata

Criniferinae

Crinifer leucogaster

Кринифер

	Crinifer piscator

	Crinifer zonurus

‑{сенсу стрицто}‑

	Crinifer personatus

	Crinifer concolor

(кринифер sensu lato)^[а]

Musophaginae

Gallirex^[ж]

	Gallirex porphyreolophus

	Gallirex chlorochlamys^[б]

	Gallirex kivuensis^[б]

	Gallirex johnstoni

Menelikornis^[е]

Menelikornis ruspolii

	Menelikornis leucotis

	Menelikornis donaldsoni^[б]

Musophaga

	Musophaga macrorhynchus

	Musophaga verreauxii^[б]

	Musophaga violacea

	Musophaga rossae

Tauraco

Proturacus^[ђ]

Proturacus bannermani

	Proturacus erythrolophus

	Proturacus leucolophus

Tauraco

Tauraco emini^[в]

Tauraco hartlaubi

	Tauraco persa

	Tauraco buffoni^[б]

	Tauraco fischeri

	Tauraco reichenowi^[г]

	Tauraco corythaix

	Tauraco livingstonii

Tauraco schuettii

Tauraco chalcolophus^[д]

Tauraco schalowi

	Tauraco marungensis^[д]

	Tauraco loitanus^[д]

‑{сенсу стрицто}‑

‑{сенсу лато}‑

Нотес:^[15]

^ Предложена је шира дефиниција Crinifer, јер је Corythaixoides leucogaster сврстан са Crinifer врстама уместо са другим Corythaixoides врстама.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Предложене врсте су подељене по принципу филогенетских врста.
^ Предложена је промоција бивших подврста у нове врста јер је утврђено да је Tauraco schuettii полифилетичан.
^ Предложена је промоција бивших подврста у нове врста јер је утврђено да је Tauraco livingstonii полифилетичан.
^ ^а ^б ^в Предложене врсте деле Tauraco schalowi комплекс у четири врсте на бази принципу филогенетских врста.
^ Предложено је признавање рода Proturacus за кладу са Tauraco bannermani, Tauraco erythrolophus и Tauraco leucolophus.
^ Предложени су родови за бивше Taurico врсте
^ Предложен је род за кладу бивших Taurico и Ruwenzorornis врста

Референце

^ Хугхес & Бакер (1999)
^ Соренсон ет ал. (2003)
^ Ерицсон, П.Г.П.; et al. (2006). „Диверсифицатион оф Неоавес: интегратион оф молецулар сеqуенце дата анд фоссилс” (ПДФ). Биологy Леттерс. 2 (4): 543—547. ПМЦ 1834003 . ПМИД 17148284. дои:10.1098/рсбл.2006.0523. Архивирано из оригинала (ПДФ) 7. 3. 2008. г.
^ Хацкетт, С.Ј.; et al. (2008). „А Пхyлогеномиц Студy оф Бирдс Ревеалс Тхеир Еволутионарy Хисторy”. Сциенце. 320 (5884): 1763—1768. ПМИД 18583609. дои:10.1126/сциенце.1157704.
^ Јарвис, Е.D.; et al. (2014). „Wхоле-геноме аналyсес ресолве еарлy бранцхес ин тхе трее оф лифе оф модерн бирдс”. Сциенце. 346 (6215): 1320—1331. ПМЦ 4405904 . ПМИД 25504713. дои:10.1126/сциенце.1253451.
^ ^а ^б Холзман, Барбара А. (2008). Тропицал форест биомес. Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0-313-33840-3. ОЦЛЦ 470649845.
^ Фаин, Маттхеw Г. & Хоуде, Петер (2004). „Параллел радиатионс ин тхе примарy цладес оф бирдс” (ПДФ). Еволутион. 58 (11): 2558—2573. ПМИД 15612298. дои:10.1554/04-235. Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 07. 2017. г. Приступљено 8. 7. 2016.
^ „Виолацеоус Тоурацо” (ПДФ). росамондгиффордзоо.орг. 1. 3. 2010. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 01. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2016.
^ „ТУРАЦО ТАГ ХУСБАНДРY МАНУАЛ” (ПДФ). авиансаг.орг. 18. 8. 1998. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 07. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2016.
^ Турнер, Доналд (1997), „Фамилy Мусопхагидае (Турацос)”, Ур.: дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Саргатал, Јорди, Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 4, Сандгроусе то Цуцкоос, Барцелона: Лyнx Едиционс, стр. 480–508, ИСБН 978-84-87334-22-1
^ Геобиос2:п. 157
^ ^а ^б Млíковскý (2002)
^ Даниел Ј. Фиелд; Аллисон Y. Хсианг (2018). „А Нортх Америцан стем турацо, анд тхе цомплеx биогеограпхиц хисторy оф модерн бирдс”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 18 (1): 102. ПМЦ 6016133 . ПМИД 29936914. дои:10.1186/с12862-018-1212-3.
^ Гилл, Ф.; Донскер, D.; Расмуссен, П. (ур.). „Фамилy Мусопхагидае”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист. 10.1. Интернатионал Орнитхологицал Цонгресс. Приступљено 19. 6. 2020.
^ ^а ^б ^в Перктаş, Утку; Гротх, Јефф Г.; Барроwцлоугх, Георге Ф. (април 2020). „Пхyлогеограпхy, Специес Лимитс, Пхyлогенy, анд Цлассифицатион оф тхе Турацос (Авес: Мусопхагидае) Басед он Митоцхондриал анд Нуцлеар ДНА Сеqуенцес”. Америцан Мусеум Новитатес. 2020 (3949): 1—61. ИССН 0003-0082. дои:10.1206/3949.1.

Литература

Баллманн, Петер (1969). „Лес Оисеауx миоцèнес де ла Гриве-Саинт-Албан (Исèре) [Тхе Миоцене бирдс оф Гриве-Саинт-Албан, Исèре]”. Геобиос. 2: 157—204. дои:10.1016/С0016-6995(69)80005-7. (Френцх wитх Енглисх абстрацт)
Интернатионал Турацо Социетy (Магазинес 1993–2012), алсо wебсите 2001, www.турацос.орг
Млíковскý, Јирí (2002): Ценозоиц Бирдс оф тхе Wорлд, Парт 1: Еуропе. Ниноx Пресс, Прагуе. ИСБН 80-901105-3-8 ПДФ фуллтеxт Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2011)
Хугхес, Јанице M.; Бакер, Аллан Ј. (1999). „Пхyлогенетиц релатионсхипс оф тхе енигматиц хоатзин (Опистхоцомус хоазин) ресолвед усинг митоцхондриал анд нуцлеар гене сеqуенцес” (ПДФ). Молецулар Биологy анд Еволутион. 16 (9): 1300—1307. ПМИД 10486983. дои:10.1093/оxфордјоурналс.молбев.а026220.
Соренсон, Мицхаел D.; Онеал, Елен; Гарцíа-Морено, Јаиме; Минделл, Давид П. (2003). „Море Таxа, Море Цхарацтерс: Тхе Хоатзин Проблем ис Стилл Унресолвед”. Молецулар Биологy анд Еволутион. 20 (9): 1484—1499. ПМИД 12777516. дои:10.1093/молбев/мсг157. Супплементарy Материал
Марцхант, С. (1991). Форсхаw, Јосепх, ур. Енцyцлопаедиа оф Анималс: Бирдс. Лондон: Мерехурст Пресс. стр. 125. ИСБН 978-1-85391-186-6.

Спољашње везе

International Touraco Society
Turaco videos on the Internet Bird Collection

[Crinifer-16] Предложена је шира дефиниција Crinifer, јер је Corythaixoides leucogaster сврстан са Crinifer врстама уместо са другим Corythaixoides врстама.

[newspecies-17] а ^б ^в ^г ^д Предложене врсте су подељене по принципу филогенетских врста.

[emini-18] Предложена је промоција бивших подврста у нове врста јер је утврђено да је Tauraco schuettii полифилетичан.

[reichenowi-19] Предложена је промоција бивших подврста у нове врста јер је утврђено да је Tauraco livingstonii полифилетичан.

[schalowi-20] а ^б ^в Предложене врсте деле Tauraco schalowi комплекс у четири врсте на бази принципу филогенетских врста.

[Proturacus-21] Предложено је признавање рода Proturacus за кладу са Tauraco bannermani, Tauraco erythrolophus и Tauraco leucolophus.

[Menelikornis-22] Предложени су родови за бивше Taurico врсте

[Gallirex-23] Предложен је род за кладу бивших Taurico и Ruwenzorornis врста

[1] Хугхес & Бакер (1999)

[2] Соренсон ет ал. (2003)

[Ericson-3] Ерицсон, П.Г.П.; et al. (2006). „Диверсифицатион оф Неоавес: интегратион оф молецулар сеqуенце дата анд фоссилс” (ПДФ). Биологy Леттерс. 2 (4): 543—547. ПМЦ 1834003 . ПМИД 17148284. дои:10.1098/рсбл.2006.0523. Архивирано из оригинала (ПДФ) 7. 3. 2008. г.

[Hackett-4] Хацкетт, С.Ј.; et al. (2008). „А Пхyлогеномиц Студy оф Бирдс Ревеалс Тхеир Еволутионарy Хисторy”. Сциенце. 320 (5884): 1763—1768. ПМИД 18583609. дои:10.1126/сциенце.1157704.

[Jarvis2014-5] Јарвис, Е.D.; et al. (2014). „Wхоле-геноме аналyсес ресолве еарлy бранцхес ин тхе трее оф лифе оф модерн бирдс”. Сциенце. 346 (6215): 1320—1331. ПМЦ 4405904 . ПМИД 25504713. дои:10.1126/сциенце.1253451.

[:0-6] а ^б Холзман, Барбара А. (2008). Тропицал форест биомес. Греенwоод Пресс. ИСБН 978-0-313-33840-3. ОЦЛЦ 470649845.

[Parallel-7] Фаин, Маттхеw Г. & Хоуде, Петер (2004). „Параллел радиатионс ин тхе примарy цладес оф бирдс” (ПДФ). Еволутион. 58 (11): 2558—2573. ПМИД 15612298. дои:10.1554/04-235. Архивирано из оригинала (ПДФ) 09. 07. 2017. г. Приступљено 8. 7. 2016.

[8] „Виолацеоус Тоурацо” (ПДФ). росамондгиффордзоо.орг. 1. 3. 2010. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 01. 2011. г. Приступљено 8. 7. 2016.

[9] „ТУРАЦО ТАГ ХУСБАНДРY МАНУАЛ” (ПДФ). авиансаг.орг. 18. 8. 1998. Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 07. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2016.

[HBW-10] Турнер, Доналд (1997), „Фамилy Мусопхагидае (Турацос)”, Ур.: дел Хоyо, Јосеп; Еллиотт, Андреw; Саргатал, Јорди, Хандбоок оф тхе Бирдс оф тхе Wорлд. Волуме 4, Сандгроусе то Цуцкоос, Барцелона: Лyнx Едиционс, стр. 480–508, ИСБН 978-84-87334-22-1

[11] Геобиос2:п. 157

[Mlíkovský2002-12] а ^б Млíковскý (2002)

[13] Даниел Ј. Фиелд; Аллисон Y. Хсианг (2018). „А Нортх Америцан стем турацо, анд тхе цомплеx биогеограпхиц хисторy оф модерн бирдс”. БМЦ Еволутионарy Биологy. 18 (1): 102. ПМЦ 6016133 . ПМИД 29936914. дои:10.1186/с12862-018-1212-3.

[IOC-14] Гилл, Ф.; Донскер, D.; Расмуссен, П. (ур.). „Фамилy Мусопхагидае”. ИОЦ Wорлд Бирд Лист. 10.1. Интернатионал Орнитхологицал Цонгресс. Приступљено 19. 6. 2020.

[Perktas-2020-15] а ^б ^в Перктаş, Утку; Гротх, Јефф Г.; Барроwцлоугх, Георге Ф. (април 2020). „Пхyлогеограпхy, Специес Лимитс, Пхyлогенy, анд Цлассифицатион оф тхе Турацос (Авес: Мусопхагидае) Басед он Митоцхондриал анд Нуцлеар ДНА Сеqуенцес”. Америцан Мусеум Новитатес. 2020 (3949): 1—61. ИССН 0003-0082. дои:10.1206/3949.1.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[а]

[ж]

[б]

[е]

[ђ]

[в]

[г]

[д]