Повреде стопала и скочног зглоба спадају у једну од најчешћу патологија локомоторног апарата у свакодневној клиничкој пракси.[1] Јављају се код свих узраста код особа које своју физичку активност своде на активности дневног живота, као и код професионалних и рекреативних спортиста. Велик број повреда стопала и скочног зглоба, због неблаговременог јављања лекару, или неадекватног клиничког прегледа бива непрепознат, због чега се одлаже почетак адекватног третмана повреде, продужава опоравак повређеног и одлаже њихов повратак свакодневним животним, радним и спортским активностима.[2]
С93 —Ишчашење, угануће и истегнуће зглобова и веза у пределу скочног зглоба и стопала (Луxатио, дисторсио ет дистенсио артицулорум ет лигаменторум регионис маллеоли ет педис)
С95.7 — Повреда више крвних судова у пределу скочног зглоба (и стопала) (Лаесио трауматица васорум регионис маллеоли (ет педис) мултиплициум
С95.8 — Повреда других крвних судова у пределу скочног зглоба (и стопала) (Лаесио трауматица васорум регионис маллеоли (ет педис) алиорум
С95.9 — Повреда неозначеног крвног суда у пределу скочног зглоба (и стопала) (Лаесио трауматица васис регионис маллеоли (ет педис) нон специфицати)
С96 — Повреда мишића и тетиве у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцули ет тендинис регионис маллеоли ет педис
С96.0 — Повреда мишића дугог савијача палца стопала и његове тетиве у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцули ет (тендинис еиус) флеxорис халлуцис педис лонги регионис маллеоли ет педис)
С96.1 — Повреда мишића дугог опружача палца стопала и његове тетиве у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцули (ет тендинис еиус) еxтенсорис халлуцис педис лонги регионис малл. ет педис)
С96.2 Повреда унутрашњег мишића и његове тетиве у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцули (ет тендинис аиус) интерни регионис маллеоли ет педис)
С96.7 — Повреда више мишића и њихових тетива у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцулорум (ет тендинум еорум) регионис маллеоли ет педис мултиплициум
С96.8 — Повреда других мишића и њихових тетива у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцулорум (ет тендинум еорум) регионис маллеоли (ет педис) алиорум
С96.9 — Повреда неозначеног мишића и његове тетиве у пределу скочног зглоба и стопала (Лаесио трауматица мусцули (ет тендинис еиус) регионис маллеоли ет педис, нон специфицати
С97 — Повреда узрокована здробљавањем – краш у пределу скочног зглоба и стопала (Цонqуассатио регионис маллеоли ет педис
Озбиљност приступа повреди стопала и скочног зглоба је важна, због могућих рецидива услед неадекватног лечења.
Дијагноза се поставља на основу анамнерзе, физикалног прегледа и сликовних тестова (радиолошки снимак и - по потреби - артографија и артроскопија).
Када се анамнестичким података добије податак и изрази сумња о могућој повреде стопала и скочног зглобао потребно је физикалним прегледом утврдити тачну дијагнозу о каквој повреди се ради.
Преглед скочног зглоба и стопала подразумева инспекцију, палпацију и перкусију, односно преглед коштаних и мекоткивних структура (лигамената и тетива).
Опипавањем коштаних структура стопала и скочног зглоба утврђује се стање:
Главица лишњаче и њен доњи окрајак (спољашњи глежањ), обзиром да су поткожно постављени. Прелом лишњаче код уганућа скочног зглоба може да захвати било који њен део.
Предња ивица голењаче и унутрашњег глежања
База 5. кости доножја
Врхови прстију на које се врши лонгитудинални притисак у неутралној позицији савијања-опружања свих зглобова.
Бол на палпацију коштаних структура као и бол на лонгитудинални притисак врхова прстију је високо суспектан на прелом и захтева даљу радиолошку дијагностику.
Палпација мекоткивних структура
Од мекоткивних структура палпирају се:
Лигаменти са спољашње стране скочног зглоба (лиг. талофибуларе антериус, лиг. цалцанеофибуларе и лиг. талофибуларе постериус)
Делотидни лигамент са унутрашње стране скочног зглоба
Ахилова тетива
Тетиве лишњачних мишића (м. перонеус лонгус ет бревис)
Тетива задњег голењачног мишића (м. тибиалис постериор)
Бол на палпацију наведених мекоткивних структура изискује извођење стрес тестова и евалуацију стабилности скочног зглоба односно тетива у њиховим коштано-везивним каналима, и евентаулно упућивање повређеног на магнетну резонанцу.
Перкусија
Овом методом се у пределу скочног зглоба и стопала перкутују следеће три структуре:
Компјутеризована томографија прелома у скочном зглобуСпољашњи глежањ,
Унутрашњи глежањ,
Петна кост.
Болност при перкусији је суспектна на прелом и захтева додатну радиолошки дијагностику.
Допунска дијагностичке методе
После напред обављених прегледа може се донети одлука о следећим допунским прегледима:
Упутити пацијента на додатну дијагностику (РТГ, УЗ, ЦТ или МРИ),
Упутити пацијента на додатни преглед и евентуални даљи третман специјалисти за ортопедску хирургију и трауматологију
После напред обављених прегледа може се донети одлука о следећим корацима које је потребно предузети:[3]
Спречити крварење и стварање отеклина. Крварење се зауставља применом криотерапије и компресивним завојем. Повређено место хлади се све док постоји оток и инфламација, с тим да се након 24 - 48 сати укључују антиинфламаторни лекови и антиреуматске масти (систем вазоконстрикција-вазодилатација).
Обавезну имобилизација прелома зглоба, у циљу спречавања веће повредеи оштећења лигамента (имобилизација зглоба гипс чизмом која се носи 21 дан)
Обавезна имобилизација код лацерација лигамената
Оперативно лечење прелома костију са дислогацијим и повреде лигамената трећег степена
Велика грешка у терапији је прерана дозвола повратак повређеног на редовне, и спортске активности (тренинг) због могућности рецидивне повреде која се још теже лечи.
Трималеоларни прелом
Прелом петне кости
Прелом прста стопала
Прелом базе стопала
