Пи веза
У хемији, пи везе (π везе) су ковалентне хемијске везе код којих се две стране једне атомске орбитале преклапају са двема странама друге атомске орбитале. Свака од тих атомских орбитала је једнака нули у заједничкој чворној равни, која прозали кроз два везана језгра. Та раван је такође чворна раван за молекулску орбиталу пи везе.[1][2]
Грчко слово π у имену се односи на п орбитале, пошто је орбитална симетрија пи везе иста као и p орбитале гледано дуж осе везе. p орбитале обично формирају овај тип везе. d орбитале такође формирају пи везе, и оне су део основе метал-метал вишеструког везивања.
Пи везе су обично слабије од сигма веза; C-C двострука веза има мању енергију везе од две C-C једноструке везе. Из тога следи да се p орбиталним преклапањем формирају молекулске орбитале које су слабије везе од оних формираних s орбиталним преклапањем. Са квантно механичке перспективе, слабост ове везе се објашњава знатно мањим преклапањем компоненти p-орбитала услед њихове паралелне оријентације. То је у контрасту са сигма везама које се формирају директним везивањем орбитала између два језгра, чиме се остварује већи степен преклапања и формира јача сигма веза.
Пи везе произилазе ис пеклапања атомских орбитала које су у контакту кроз две области. Пи-везе су дифузније од сигма веза. Електрони у пи везама се понекад називају пи електронима. Молекулски фрагменти спојени пи везом не могу да ротирају око те везе без разлагања пи везе, пошто ротација узрокује елиминацију паралелне оријентације конститутивних п орбитала.
Код хомонуклеарних диатомских молекула, везујуће π молекулске орбитале имају само једну чворну раван која пролази кроз везане атоме, и немају чворне равни између везаних атома. Кореспондирајућа антивезујућа, или π* ("пи-звезда") молекулска орбитала, се дефинише присуством додатне чворне равни између два везана атома.
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Петер Аткинс; Јулио де Паула (2001). Пхyсицал Цхемистрy (7тх изд.). W. Х. Фрееман. ИСБН 0716735393.
- ^ Доналд А. МцQуаррие; Јохн D. Симон (1997). Пхyсицал Цхемистрy: А Молецулар Аппроацх (1ст изд.). Университy Сциенце Боокс. ИСБН 0935702997.