Небески мандат

Небески мандат (кинески: 天命; пињин: Тиāнмìнг; Вејд-Џајлс: Т'иен-минг, литераллy "Хеавен'с wилл") је кинеско политичко и верско учење које се користило у древној и империјалној Кини да би се оправдала владавина кинеског краља или цара. Према овом веровању, Небо (天, Тјен) оличава природни поредак и вољу праведног владара Кине, „небеског сина” „Небеског царства”. Ако је владар збачен, то се тумачило као показатељ да је владар био недостојан и да је изгубио мандат. Такође је било уобичајено веровање да су природне катастрофе попут глади и поплава биле божанске одмазде које су имале знакове небеског незадовољства владарем, па би често долазило до побуна након великих катастрофа, јер су људи те несреће доживљавали као знаке да је небески мандат повучен.

Сажети проточни дијаграм који приказује ток ауторитета у преносу небеског мандата на прелазу династичких циклуса.

Историја

Период пет династија

Главни чланак: Пет династија и десет краљевстава

Током периода пет династија и десет краљевина није постојала доминантна кинеска династија која је владала читавом Кином. Ово је створило проблем династији Сонг која је следила, јер су желели да легитимишу своју владавину тврдећи да им је пренесен Небески мандат. Званични научник Сјуе Ђуџенг саставио је Стару историју пет династија (五代史) током 960-их и 970-их, након што је династија Сонг одузела северну Кину последњој од пет династија, каснијој Џоу. Главна сврха била је успостављање оправдања за пренос Небеског мандата кроз ових пет династија, а тиме и на династију Сонг. Он је тврдио да су ове династије испуњавале одређене виталне критеријуме да би се могло сматрати да су постигле Небески мандат, иако никада нису владале целом Кином. Један је да су све оне владали традиционалном кинеском унутрашношћу. Такође су држале знатно више територије него било која друга кинеска држава која је постојала на југу. Када је Небески мандат дао Џоу владајућу власт, они морали су да осмисле како да управљају.

Ћинг инвазија

У претходним династијама; династије Сонг, Чин и Ђин владале су током већег дела почетна три века. Током тог периода небески мандат је био озбиљно доведен у питање између династичких већа између сваког цара. Неки цареви нису били потпуно сигурни у њихову валидност када је реч о полагању права на мандат, јер је то било двосмислено. То је посебно био случај са Ђурчен Ђином, где већи део савета није био сигуран како да уочи ваљаност својих владара. Од цара Гаоцунга из династије Танг до цара Канси, многи изабрани цареви су размишљали у знатној мери о овом питању, након што би постали претенденти на мандат. Разлог за то је била двосмисленост мандата и надасве незваничне формалности приликом проглашења небеског мандата. С друге стране, Кублај-кан је био веома равнодушан владар у том погледу, када је полагао право на небески мандат над династијом Јуан, будући да је имао знатну војску и да је био припадник народа Киданског народа, као и многи други сличног порекла. Они нису имали исте традиције и културу као њихови кинески противници.

Право на владавину и право на побуну

Менциус је изјавио да:

Људи су од највеће важности; затим следе олтари богова земље и жита; последњи долази владар. Због тога ће онај ко стекне поверење мултитудиног народа бити цар ... Када феудални господар угрози олтаре богова земље и жита, треба га заменити. Када су жртвене животиње дотеране, приноси су чисти и жртве се поштују у одређеном времену, а ипак долазе поплаве и суше [од стране небеса], тада олтаре треба заменити.

— Менциус

У 20. и 21. веку, конфуцијански елементи студентских побуна често су тврдили да је небески мандат изгубљен, као што је демонстрирано њиховим активизмом великих размера. Важни примери укључују тајвански студентски покрет Сунцокрет 2014. године и хонгконшки покрет Кишобран 2019. године.

Инфлуенце

Због утицаја Кине у средњовековно доба, концепт небеског мандата проширио се и на друге источноазијске земље као оправдање за владавину божанским политичким легитимитетом. У Кореји га је први пут усвојила династија Чосон и постао трајна државна идеологија.

Идеологија је такође усвојена у Вијетнаму, на вијетнамском језику позната као Тхиêн мệнх (Чу Хан: 天命). Божански мандат дао је вијетнамском цару право да влада, не на основу његове лозе већ на основу његове способности да управља. Касније и централизованије вијетнамске династије усвојиле су конфуцијанизам као државну идеологију, што је довело до стварања вијетнамског приточног система у југоисточној Азији по узору на кинески синоцентрични систем у источној Азији.

Литература

• Моте, Ф.W. (1999). Империал Цхина: 900–1800. Цамбридге, МА: Харвард Университy Пресс. ИСБН 0-674-01212-7. 
• Давис, Рицхард L. (2015). Фром Wархорсес то Плоугхсхарес: Тхе Латер Танг Реигн оф Емперор Мингзонг. Хонг Конг Университy Пресс. ИСБН 9789888208104. 
• Дудбридге, Глен (2013). А Портраит оф Фиве Дyнастиес Цхина: Фром тхе Мемоирс оф Wанг Ренyу (880-956). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199670680. 
• Хунг, Хинг Минг (2014). Тен Статес, Фиве Дyнастиес, Оне Греат Емперор: Хоw Емперор Таизу Унифиед Цхина ин тхе Сонг Дyнастy. Алгора Публисхинг. ИСБН 978-1-62894-072-5. 
• Курз, Јоханнес L. (2011). Цхина'с Соутхерн Танг Дyнастy (937–976). Роутледге. ИСБН -9780415454964. 
• Лорге, Петер, ур. (2011). Фиве Дyнастиес анд Тен Кингдомс. Тхе Цхинесе Университy Пресс. ИСБН 978-9629964184. 
• Оуyанг Xиу (2004) [1077]. Хисторицал Рецордс оф тхе Фиве Дyнастиес. (трансл. Рицхард L. Давис). Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 0-231-12826-6. 
• Сцхафер, Едwард Х. (1954). Емпире оф Мин: А Соутх Цхина Кингдом оф тхе Тентх Центурy. Туттле Публисхинг. 
• Wанг Гунгwу (1963). Тхе Струцтуре оф Поwер ин Нортх Цхина Дуринг тхе Фиве Дyнастиес. Станфорд Университy Пресс. 
• Wанг Хонгјие (2011). Поwер анд Политицс ин Тентх-Центурy Цхина: Тхе Формер Сху Региме. Цамбриа Пресс. ИСБН 978-1604977646. 
• Цассел, Пар Кристоффер (2011). Гроундс оф Јудгмент: Еxтратерриториалитy анд Империал Поwер ин Нинетеентх-Центурy Цхина анд Јапан. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199792122. 
• Цассел, Пар Кристоффер (2012). Гроундс оф Јудгмент: Еxтратерриториалитy анд Империал Поwер ин Нинетеентх-Центурy Цхина анд Јапан. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0199792054. 
• Цханг, Канг-и Сун (2001), "Гендер анд Цаноницитy: Минг-Qинг Wомен Поетс ин тхе Еyес оф тхе Мале Литерати", ин Хсианг Лецтурес он Цхинесе Поетрy, Волуме 1, Граце С. Фонг, ед. (Монтреал: Центре фор Еаст Асиан Ресеарцх, МцГилл Университy).
• Цлунас, Цраиг (2009), Арт ин Цхина (сецонд изд.), Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-921734-2 
• Цросслеy, Памела Кyле (1990). Орпхан Wарриорс: Тхрее Манцху Генератионс анд тхе Енд оф тхе Qинг Wорлд. Принцетон Университy Пресс. стр. 59. ИСБН 978-0-691-00877-6. 
• Даи, Yингцонг (2009), Тхе Сицхуан Фронтиер анд Тибет: Империал Стратегy ин тхе Еарлy Qинг, Сеаттле анд Лондон: Университy оф Wасхингтон Пресс, ИСБН 978-0-295-98952-5 .
• Даwсон, Раyмонд Станлеy (1972). Империал Цхина. Хутцхинсон. 
• Деннерлине, Јеррy (2002), „Тхе Схун-цхих Реигн”, Ур.: Петерсон, Wиллард Ј., Цамбридге Хисторy оф Цхина, Вол. 9, Парт 1: Тхе Цх'инг Дyнастy то 1800, Цамбридге Университy Пресс, стр. 73—119, ИСБН 978-0-521-24334-6 .
• Дуннелл, Рутх W.; Еллиотт, Марк C.; Форет, Пхилип; Миллwард, Јамес А (2004). Неw Qинг Империал Хисторy: Тхе Макинг оф Иннер Асиан Емпире ат Qинг Цхенгде пе. Роутледге. ИСБН 978-1134362226. 
• Дуррант, Степхен (јесен 1977). „Манцху Транслатионс оф Цхоу Дyнастy Теxтс”. Еарлy Цхина. 3: 52—54. ЈСТОР 23351361. дои:10.1017/С0362502800006623. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Дуррант, Степхен (1979). „Сино-Манцху транслатионс ат тхе Мукден Цоурт”. Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy. 99 (4): 653—661. ЈСТОР 601450. дои:10.2307/601450. 
• Двоřáк, Рудолф (1895). Цхинас религионен ... Волуме 12; Волуме 15 оф Дарстеллунген аус дем Гебиете дер ницхтцхристлицхен Религионсгесцхицхте (иллустратед изд.). Асцхендорфф (Друцк унд Верлаг дер Асцхендорффсцхен Буцххандлунг). ИСБН 978-0199792054. 
• Еллиотт, Марк C. (2001). Тхе Манцху Wаy: Тхе Еигхт Баннерс анд Етхниц Идентитy ин Лате Империал Цхина (иллустратед, репринт изд.). Станфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0804746847. 
• Финнане, Антониа (1993), „Yангзхоу: А Централ Плаце ин тхе Qинг Емпире”, Ур.: Цооке Јохнсон, Линда, Цитиес оф Јиангнан ин Лате Империал Цхина, Албанy, НY: СУНY Пресс, стр. 117—50, ИСБН 978-0-7914-1423-1 
• Фонг, Граце С. [方秀潔] (2001), "Wритинг фром а Сиде Роом оф Хер Оwн: Тхе Литерарy Воцатион оф Цонцубинес ин Минг-Qинг Цхина", ин Хсианг Лецтурес он Цхинесе Поетрy, Волуме 1, Граце С. Фонг, ед. (Монтреал: Центре фор Еаст Асиан Ресеарцх, МцГилл Университy).
• Графф, Давид Андреw; Хигхам, Робин, ур. (2012). А Милитарy Хисторy оф Цхина (ревисед изд.). Университy Пресс оф Кентуцкy. ИСБН 978-0-8131-3584-7. 
• Грегорy, Еугене Јохн (2015). Десертион анд тхе Милитаризатион оф Qинг Легал Цултуре (ПДФ) (ПхД). Георгетоwн Университy. Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 06. 2016. г. Приступљено 04. 11. 2020. 
• Хауер, Ерицх (2007). Цорфф, Оливер, ур. Хандwöртербуцх дер Мандсцхуспрацхе. Волуме 12; Волуме 15 оф Дарстеллунген аус дем Гебиете дер ницхтцхристлицхен Религионсгесцхицхте (иллустратед изд.). Отто Харрассоwитз Верлаг. ИСБН 978-3447055284. 
• Хо, Дахпон Давид (2011). Сеалордс Ливе ин Ваин: Фујиан анд тхе Макинг оф а Маритиме Фронтиер ин Севентеентх-центурy Цхина (ПхД). Университy оф Цалифорниа, Сан Диего. 
• Кухн, Пхилип А. (1990), Соулстеалерс: Тхе Цхинесе Сорцерy Сцаре оф 1768, Цамбридге, Масс.: Харвард Университy Пресс, ИСБН 978-0-674-82152-1 .
• Ларсен, Е. С.; Нумата, Томоо (1943), „Мêнг Цх'иао-фанг”, Ур.: Хуммел, Артхур W., Еминент Цхинесе оф тхе Цх'инг Период (1644–1912), Wасхингтон: Унитед Статес Говернмент Принтинг Оффице, стр. 572 .
• Маир, Вицтор Х. (2008). „Солдиерлy Метходс: Ваде Мецум фор ан Ицоноцластиц Транслатион оф Сун Зи бингфа” (ПДФ). Сино-Платониц Паперс. 178. 
• Вон Моллендорфф, П.Г. (1890), Јоурнал оф тхе Нортх Цхина Бранцх оф тхе Роyал Асиатиц Социетy, Келлy & Wалсх 
• Моте, Фредерицк W. (1999), Империал Цхина, 900–1800, Цамбридге, Масс.: Харвард Университy Пресс, ИСБН 978-0-674-44515-4 .
• Пердуе, Петер C (2009). Цхина Марцхес Wест: Тхе Qинг Цонqуест оф Централ Еурасиа (репринт изд.). Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0674042025. 
• Ринг, Трудy; Салкин, Роберт M.; Ла Бода, Схарон, ур. (1996), Интернатионал Дицтионарy оф Хисториц Плацес: Асиа анд Оцеаниа, Волуме 5 (иллустратед, аннотатед изд.), Таyлор & Францис, ИСБН 978-1-88496-404-6 
• Россаби, Моррис (1979), „Муслим анд Централ Асиан Револтс”, Ур.: Спенце, Јонатхан D.; Wиллс, Јохн Е. Јр., Фром Минг то Цх'инг: Цонqуест, Регион, анд Цонтинуитy ин Севентеентх-Центурy Цхина, Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс, стр. 167—99, ИСБН 978-0-300-02672-6 .
• Схоу-п'инг, Wу Ко (1855), Цх'енг, Минг-yüан, ур., Транслатион оф тхе Тс'инг wан к'е мунг, а Цхинесе граммар оф тхе Манцху Тартар лангуаге; wитх Интродуцторy Нотес он Манцху литературе, Превод: Wyлие, Алеxандер, Схангхае [сиц]: Лондон Миссион Пресс 
  • Ко, Схоу-п'инг Wу (1855). Транслатион оф тхе Тс'инг wан к'е мунг, а Цхинесе Граммар оф тхе Манцху Тартар Лангуаге; wитх интродуцторy нотес он Манцху литературе. стр. xxxви—xлиx. 
  • Транслатион оф тхе Тс'инг Wан К'е Мунг, А Цхинесе Граммер оф тхе Манцху Тартар Лангуаге; wитх Интродуцторy Нотес он Манцху Литературе (ПДФ). Архивирано (ПДФ) из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 29. 2. 2016. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)
• Спенце, Јонатхан D. (2002), „Тхе К'анг-хси Реигн”, Ур.: Петерсон, Wиллард Ј., Цамбридге Хисторy оф Цхина, Вол. 9, Парт 1: Тхе Цх'инг Дyнастy то 1800, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, стр. 120—82, ИСБН 978-0-521-24334-6 .
• Струве, Лyнн (1988), „Тхе Соутхерн Минг”, Ур.: Моте, Фредериц W.; Тwитцхетт, Денис; Фаирбанк, Јохн Кинг, Цамбридге Хисторy оф Цхина, Волуме 7, Тхе Минг Дyнастy, 1368–1644, Цамбридге Университy Пресс, стр. 641—725, ИСБН 978-0-521-24332-2 
• Wакеман, Фредериц (1975а), Тхе Фалл оф Империал Цхина, Неw Yорк: Фрее Пресс, ИСБН 978-0029336908 .
• Wакеман, Фредериц (1975б), „Лоцалисм анд Лоyалисм Дуринг тхе Цх'инг Цонqуест оф Киангнан: Тхе Трагедy оф Цхианг-yин”, Ур.: Фредериц Wакеман Јр.; Царолyн Грант, Цонфлицт анд Цонтрол ин Лате Империал Цхина, Беркелеy: Центер оф Цхинесе Студиес, Университy оф Цалифорниа, Беркелеy, стр. 43—85, ИСБН 978-0520025974 .
• Wакеман, Фредериц (1985), Тхе Греат Ентерприсе: Тхе Манцху Рецонструцтион оф Империал Ордер ин Севентеентх-Центурy Цхина, Беркелеy, Лос Ангелес, анд Лондон: Университy оф Цалифорниа Пресс, ИСБН 978-0-520-04804-1 . Ин тwо волумес.
  • Wакеман, Фредериц (1986), Волуме 1, ИСБН 978-0-520-23518-2 
  • Wакеман, Фредериц (1986), Волуме 2, ИСБН 978-0-520-23519-9 
• Wалтхалл, Анне, ур. (2008). Сервантс оф тхе Дyнастy: Палаце Wомен ин Wорлд Хисторy. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-25444-2. 
• Wатсон, Рубие Схарон; Ебреy, Патрициа Буцклеy, ур. (1991). Марриаге анд Инеqуалитy ин Цхинесе Социетy. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-07124-7. 
• Wу, Схухуи (1995). Дие Ероберунг вон Qингхаи унтер Берüцксицхтигунг вон Тибет унд Кхамс 1717–1727: анханд дер Тхронеингабен дес Гроссфелдхеррн Ниан Генгyао. Волуме 2 оф Тунгусо Сибирица (репринт изд.). Отто Харрассоwитз Верлаг. ИСБН 978-3447037563. 
• Yу, Паулине [余寶琳] (2002). "Цхинесе Поетрy анд Итс Институтионс", ин Хсианг Лецтурес он Цхинесе Поетрy, Волуме 2, Граце С. Фонг, едитор. (Монтреал: Центер фор Еаст Асиан Ресеарцх, МцГилл Университy).
• Зханг, Хонгсхенг [張宏生] (2002). "Гонг Дингзи анд тхе Цоуртесан Гу Меи: Тхеир Романце анд тхе Ревивал оф тхе Сонг Лyриц ин тхе Минг-Qинг Транситион", ин Хсианг Лецтурес он Цхинесе Поетрy, Волуме 2, Граце С. Фонг, едитор. (Монтреал: Центер фор Еаст Асиан Ресеарцх, МцГилл Университy).
• Зхао, Ганг (јануар 2006). „Реинвентинг Цхина Империал Qинг Идеологy анд тхе Рисе оф Модерн Цхинесе Натионал Идентитy ин тхе Еарлy Тwентиетх Центурy”. Модерн Цхина. 32 (1): 3—30. ЈСТОР 20062627. дои:10.1177/0097700405282349. ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Тианминг (Цхинесе пхилосопхy) на сајту Енциклопедија Британика