Пређи на садржај

Меррy Пранкстерс

С Википедије, слободне енциклопедије

Веселе шаљивџије или весела спадала (ен. Меррy Пранкстерс) су били скупина људи окупљена око америчког писца Кен Кизија. Они су током 1960-их путовали Америком, задружно живели у његовом дому у Калифорнији и промовисали употребу халуциногених дрога.[1]

Кен Кизи се почетком 1960-их преселио се у Ла Хонду, посјед педесет миља јужно од Сан Франциска, гдје је развио праву психоделичну комуну. Ла Хонда је постала окупљалиште умјетника, пјесника и музичара. Ту је Кизи почео с праксом тзв. "acid тестова", тј. окупљања истомишљеника ради заједничке конзумације халуциногених средстава и расправа о учинцима. Они који су хтјели да учествују у његовим acid-тестовима били су обавезни да се обуку што луђе и да плате симболичан допринос у износу од једног долара, при чему је свако могао да конзумира количину халуциногених средстава колико је могао да поднесе.[1] Они којима је ЛСД подстицао креативност имали су на располагању музичке инструменте. Свако је са тим инструментима могао радити шта је хтио, а најчешце их је употребљавала група The Warlocks, која је касније постала славна под именом Grateful Dead.[1]

Чувени аутобус Меррy Пранкстерса.

Ту, у Ла Хонди се издвојила скупина младих заговомика ЛСД-а који су себе прозвали Веселе шаљивџије (Меррy Пранкстерс) и одлучили анимирати цијелу земљу с учинцима ове дроге.[2] 1964. године путовали су Америком у једном старом, весело обојеном аутобусу. Сви су носили шарену одјећу и били стално дрогирани. У својем мисионарском крстарењу Америком Пранкстерси су се упутили и на Источну обалу у жељи да се сусретну с Тимоти Лиријем и битницима. Али сусрет је показао да је и међу њима генерацијски јаз непремостив. Беатници су у ЛСД-у гледали средство које омогућује урањање у Апсолут, а Пранкстерси су више тежили забави.[1] Њима су медитације о природи психоделичних искустава биле досадне, па су свој одлазак у Милбрук назвали "излетом у гробницу". Тако су беат-пјесници, први радикални бунтовници педесетих, постали жртве менталитета за који су се сами заузимали. Они којима су утирали пут прогласили су их остарјелим, конзервативним и баналним.[1]

Изглед и начин живота Меррy Пранкстерса послужили као узор каснијем хипи покрету.[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Бранко Милош, Друга страна роцк'н'ролла. 2002. ИСБН 978-953-6197-43-9.  (пп. 84-93), Вербум, Сплит.
  2. ^ Цавалло, Доминицк (1999). А Фицтион оф тхе Паст: Тхе Сиxтиес ин Америцан Хисторy. стр. 110—11. ИСБН 978-0-312-21930-7. , Неw Yорк: Ст. Мартин'с Пресс.

Литература

[уреди | уреди извор]