Меррy Пранкстерс
Веселе шаљивџије или весела спадала (ен. Меррy Пранкстерс) су били скупина људи окупљена око америчког писца Кен Кизија. Они су током 1960-их путовали Америком, задружно живели у његовом дому у Калифорнији и промовисали употребу халуциногених дрога.[1]
Повест
[уреди | уреди извор]Кен Кизи се почетком 1960-их преселио се у Ла Хонду, посјед педесет миља јужно од Сан Франциска, гдје је развио праву психоделичну комуну. Ла Хонда је постала окупљалиште умјетника, пјесника и музичара. Ту је Кизи почео с праксом тзв. "acid тестова", тј. окупљања истомишљеника ради заједничке конзумације халуциногених средстава и расправа о учинцима. Они који су хтјели да учествују у његовим acid-тестовима били су обавезни да се обуку што луђе и да плате симболичан допринос у износу од једног долара, при чему је свако могао да конзумира количину халуциногених средстава колико је могао да поднесе.[1] Они којима је ЛСД подстицао креативност имали су на располагању музичке инструменте. Свако је са тим инструментима могао радити шта је хтио, а најчешце их је употребљавала група The Warlocks, која је касније постала славна под именом Grateful Dead.[1]
Ту, у Ла Хонди се издвојила скупина младих заговомика ЛСД-а који су себе прозвали Веселе шаљивџије (Меррy Пранкстерс) и одлучили анимирати цијелу земљу с учинцима ове дроге.[2] 1964. године путовали су Америком у једном старом, весело обојеном аутобусу. Сви су носили шарену одјећу и били стално дрогирани. У својем мисионарском крстарењу Америком Пранкстерси су се упутили и на Источну обалу у жељи да се сусретну с Тимоти Лиријем и битницима. Али сусрет је показао да је и међу њима генерацијски јаз непремостив. Беатници су у ЛСД-у гледали средство које омогућује урањање у Апсолут, а Пранкстерси су више тежили забави.[1] Њима су медитације о природи психоделичних искустава биле досадне, па су свој одлазак у Милбрук назвали "излетом у гробницу". Тако су беат-пјесници, први радикални бунтовници педесетих, постали жртве менталитета за који су се сами заузимали. Они којима су утирали пут прогласили су их остарјелим, конзервативним и баналним.[1]
Изглед и начин живота Меррy Пранкстерса послужили као узор каснијем хипи покрету.[1]