LPAR4
Изглед
Рецептор лизофосфатидне киселине 4 | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Идентификатори | |||||||||||
Симболи | ЛПАР4; ГПР23; ЛПА4; П2РY9; П2Y5-ЛИКЕ; П2Y9 | ||||||||||
Вањски ИД | ОМИМ: 300086 МГИ: 1925384 ХомолоГене: 3871 ИУПХАР: ГенеЦардс: ЛПАР4 Гене | ||||||||||
| |||||||||||
Преглед РНК изражавања | |||||||||||
подаци | |||||||||||
Ортолози | |||||||||||
Врста | Човек | Миш | |||||||||
Ентрез | 2846 | 78134 | |||||||||
Енсембл | ЕНСГ00000147145 | ЕНСМУСГ00000049929 | |||||||||
УниПрот | Q99677 | Q80УД5 | |||||||||
РефСеq (мРНА) | НМ_005296 | НМ_175271 | |||||||||
РефСеq (протеин) | НП_005287 | НП_780480 | |||||||||
Локација (УЦСЦ) |
Цхр X: 77.9 - 77.9 Мб |
Цхр X: 103.12 - 103.14 Мб | |||||||||
ПубМед претрага | [1] | [2] |
LPAR4, рецептор лизофосфатидне киселине 4 или LPA4, је протеин који је код човека кодиран LPAR4 геном.[1][2][3] LPA4 је Г протеин-спрегнути рецептор који везује липидни сигнални молекул лизофосфатидну киселину (ЛПА).[4]
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- ^ „Ентрез Гене: ГПР23 Г протеин-цоуплед рецептор 23”.
- ^ Јанссенс Р, Боеyнаемс ЈМ, Годарт M, Цоммуни D (1997). „Цлонинг оф а хуман хептахелицал рецептор цлоселy релатед то тхе П2Y5 рецептор”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 236 (1): 106—12. ПМИД 9223435. дои:10.1006/ббрц.1997.6895.
- ^ О'Доwд БФ, Нгуyен Т, Јунг БП, Марцхесе А, Цхенг Р, Хенг ХХ, Колакоwски ЛФ, Лyнцх КР, Георге СР (1997). „Цлонинг анд цхромосомал маппинг оф фоур путативе новел хуман Г-протеин-цоуплед рецептор генес”. Гене. 187 (1): 75—81. ПМИД 9073069. дои:10.1016/С0378-1119(96)00722-6.
- ^ Цхои ЈW, Херр ДР, Ногуцхи К, Yунг YЦ, Лее ЦW, Мутох Т, Лин МЕ, Тео СТ, Парк КЕ, Мослеy АН, Цхун Ј (2010). „ЛПА Рецепторс: Субтyпес анд Биологицал Ацтионс”. Аннуал Ревиеw оф Пхармацологy анд Тоxицологy. 50 (1): 157—186. ПМИД 20055701. дои:10.1146/аннурев.пхармтоx.010909.105753.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Адриан К, Бернхард МК, Бреитингер ХГ, Огилвие А (2000). „Еxпрессион оф пуринергиц рецепторс (ионотропиц П2X1-7 анд метаботропиц П2Y1-11) дуринг мyелоид дифферентиатион оф ХЛ60 целлс.”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1492 (1): 127—38. ПМИД 11004484.
- Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
- Ногуцхи К, Исхии С, Схимизу Т (2003). „Идентифицатион оф п2y9/ГПР23 ас а новел Г протеин-цоуплед рецептор фор лyсопхоспхатидиц ацид, струцтураллy дистант фром тхе Едг фамилy.”. Ј. Биол. Цхем. 278 (28): 25600—6. ПМИД 12724320. дои:10.1074/јбц.М302648200.
- Герхард ДС; Wагнер L; Феинголд ЕА; et al. (2004). „Тхе статус, qуалитy, анд еxпансион оф тхе НИХ фулл-ленгтх цДНА пројецт: тхе Маммалиан Гене Цоллецтион (МГЦ).”. Геноме Рес. 14 (10Б): 2121—7. ПМЦ 528928 . ПМИД 15489334. дои:10.1101/гр.2596504.
- Росс МТ; Графхам DV; Цоффеy АЈ; et al. (2005). „Тхе ДНА сеqуенце оф тхе хуман X цхромосоме.”. Натуре. 434 (7031): 325—37. ПМЦ 2665286 . ПМИД 15772651. дои:10.1038/натуре03440.
- Лиу Т; Qиан WЈ; Гритсенко МА; et al. (2006). „Хуман пласма Н-глyцопротеоме аналyсис бy иммуноаффинитy субтрацтион, хyдразиде цхемистрy, анд масс спецтрометрy.”. Ј. Протеоме Рес. 4 (6): 2070—80. ПМЦ 1850943 . ПМИД 16335952. дои:10.1021/пр0502065.