Колпоскопија
| Колпоскопија | |
|---|---|
 Илустрација колпоскопске процедуре | |
| Специјалност | Гинекологија |
| ИЦД-9-CM | 67 |
| МеСХ | Д003127 |
| ОПС-301 цоде | 1-671 |
Колпоскопија представља преглед грлића материце и дела вагине и вулве. То је помоћна дијагностичка метода, која има за циљ одређивање распореда абнормалног сквамозног епитела и прецизирање делова из којих се може узети ткиво за биопсију. У наведене сврхе користи се извор јаке светлости и колпоскоп (апарат који је за ову намену конструисан 1925. године) са увеличањем 20-50 пута.[1]
Основни значај ове методе се огледа у раној дијагностици карцинома.
Колпоскопија је данас опште прихваћена метода због драгоценог доприноса у откривању малигних промена. Међутим, она је као и бројне друге методе доживела промене, тако да је данас знатно усавршена. Резултат тога је и колпомикроскопија – метода у којој се епител посматра специјалним микроскопом са јаком вештачком светлошћу у вагини и увеличавањем до 200 пута.
Индикације
[уреди | уреди извор]Већина жена се подвргава колпоскопији након абнормалних резултата папаниколау теста
Други разлози због којих се предлаже колпоскопија укључују:
- процена изложености диетилстилбестролу (ДЕС) у материци,
- имуносупресија као што је ХИВ инфекција или након трансплантације органа
- абнормалан изглед грлића материце
- као део форензичког прегледа сексуалног напада коришћењем специјализованог колпоскопа опремљеног камером[2]
Колпоскопија се генерално не изводи код жена са резултатима папаниколау теста који показују сквамозну интраепителну лезију ниског степена (ЛСИЛ) или мање, осим ако особа нема видљиву лезију, јер тада колпоскопија за ову популацију не открива рецидив рака.
Колпоскопски преглед
[уреди | уреди извор]
Пре извођења саме процедуре пацијент се детаљно информише о начину извођења, циљу и методском приступу третмана.
Непосредно пре саме интервенције, жена испразни мокраћну бешику, а током прегледа она се налази у гинеколошком положају на одговарајућем столу. Лекар који врши преглед седи испред гинеколошког стола, као и за сваку другу интервенцију. Прво се пласира и фиксира спекулум, а порција која се посматра се пребрише сувим стерилним тупфером газе и потом тупфером натопљеним у 3% раствор сирћетне киселине.
Саставни део колпоскопског прегледа је и Шилерова јодна проба, која се састоји у премазивању површине посматране порције Луголовим раствором помоћу дугачког штапића. Јодом из Луголовог раствора се здрав епител обоји тамно мрко, док патолошки промењен плочасти епител и здрав цилиндрични епител остају светли. Јод позитивна проба значи да је плочасти епител здрав, односно да на том месту вероватно нема карцинома. Јод негативна проба значи да је епител остао светле боје и да је сумњив, између осталог на карцином. Кад колпоскопија покаже присуство сумњивог епитела, обавезно се врши циљана биопсија.
Тумачење резултата
[уреди | уреди извор]Један од модела који са примењује за бодовање налаза колпоскопије је Сwеде Сцоре, који додељује оцену између 0 и 2 за пет различитих параметара, на основу онога што је видљиво током колпоскопије. Ов о је приказано у доњој табели:
| Показатељ | Оцене | ||
|---|---|---|---|
| 0 | 1 | 2 | |
| Упијање сирћетне киселине | 0 или транспарентан | Сеновито, млечно | Изразито, налик стеарину |
| Маргине и површина | 0 или дифузно | Оштри, али неправилни, назубљени, "географски" сателити | Оштра и уједначена, разлика у нивоу површине |
| Крвни судови | Добро, редовно | Одсутни | Груби или атипични |
| Величина лезије | < 5 мм | 5–15 мм или обухвата 2 квадранта | > 15 мм или обухвата 3–4 квадранта или је ендоцервикално недефинисано |
| Бојење јодом | Браон | Бледо или тачкасто жуто | Изразито жуто |
Укупан резултат за Сwеде Сцоре креће се између 0 и 10.
Скор од:[3]
- 5 или више указује потенцијалне лезије високог степена (ХГЛ)
- 8 или више да пацијент има 90% шансе да буде ХГЛ
Скор испод 5 не захтева биопсију због ниског ризика од рака, резултат од 5 до 7 захтева биопсију, а резултат 8 или више не захтева биопсију јер је вероватно ефикасније интервенисати директно (нпр. ексцизијом).[3]
Компликације
[уреди | уреди извор]Значајне компликације након колпоскопије нису уобичајене, али могу укључивати:
- крварење,
- инфекцију на месту биопсије
- инфекцију ендометријума
- неуспех у идентификацији лезије.
- одређени степен нелагодности током киретаже или током биопсије.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Дисплазија материце -
Нормални изглед грлића материце
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Цхасе, Дана M.; Калоуyан, Марлене; Дисаиа, Пхилип Ј. (2009). „Цолпосцопy то евалуате абнормал цервицал цyтологy ин 2008”. Америцан Јоурнал оф Обстетрицс анд Гyнецологy. 200 (5): 472—480. ПМИД 19375565. дои:10.1016/ј.ајог.2008.12.025.
- ^ „Сеxуал Ассаулт Медицал Форенсиц Еxаминатионс”. Архивирано из оригинала 2009-12-22. г. Приступљено 2010-02-25.
- ^ а б „Принциплес анд Працтице оф Цолпосцопy - Б Схакунтала Балига - Гоогле Боокс”. wеб.арцхиве.орг. 2023-07-09. Приступљено 2024-10-01.
Литература
[уреди | уреди извор]- Младеновић D, Богдановић З, Михаиловић А: Акушерство са негом, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.
- Живановић Б. Вида: Здравствена нега у гинекологији и акушерству, Универзитет у Београду, Београд 2004.
