Гамелан
Гамелан[1] је традиционални музички ансамбл индонезијског порекла који се обично састоји од металофона, ксилофона, бубњева и гонгова.[2][3] Израз гамелан се може користити и као заједнички назив за инструменте, а и за музичаре који их свирају.
Иако је популарност гамелана опала од увођења поп музике, гамелан се још увек свира у формалним приликама и на многим традиционалним индонезијским церемонијама. За већину Индонезијаца гамелан је саставни део индонезијске културе.[4]
Терминологија
[уреди | уреди извор]Реч гамелан потиче од ниско јаванске речи gamel, која се може односити на врсту бата који се користи за ударање у инструменте или на чин ударања батом.[3][5] Израз каравитан односи се на класичну гамеланску музику и извођење, а долази од речи равит, што значи 'замршен' или 'фино урађен'.[5] Реч потиче од јаванске речи санскртског порекла, равит, која се односи на осећај глаткоће и елеганције идеализован у јаванској музици. Друга реч из овог корена, пангравит, означава особу са таквим смислом, а користи се као почаст особе када се разговара о цењеним гамеланским музичарима. Високо јаванска реч за гамелан је гангса. Она је формирана било од речи тембага и рејаса које се односе на материјале који се користе у конструкцији бронзаног гамелана (бакар и калај), или тига и седаса које се односе на његове пропорције (три и десет).[6]
Историја
[уреди | уреди извор]Гамелан претходи хинду-будистичкој култури која је доминирала Индонезијом у њеним најранијим записима и стога представља аутохтону уметничку форму. За разлику од јаког индијанског утицаја у другим уметничким облицима, једини очигледан индијски утицај на гамелан музику је у јаванском стилу певања и у темама Вајанг кулита (луткарске представе сенки).[7]
Према јаванској митологији, гамелан је створио Санг Хјанг Гуру у шаки ери 167 (око 230. године), Бог који је владао као краљ читаве Јаве из палате на планини Маендра у Меданг Камулану (сада планина Лаву). Њему је требао сигнал да позове богове и стога је измислио гонг. За сложеније поруке изумео два друга гонга, формирајући тако оригинални гамелан сет.[8]
Најстарија слика музичког ансамбла пронађена је на рељефу будистичког споменика Борободуру из 8. века у централној Јави.[9] Борободурови музичари свирају гудачке инструменте попут лауте, кенданг бубњеве, сулинг флауте, мале чинеле и звона. Неки од ових музичких инструмената заиста су укључени у комплетан гамелан оркестар. На овој слици идентификовани су музички инструменти попут бамбусове флауте, звона, бубњева различитих величина, лаута, и историјских гудачких инструмената. Међутим, недостају јој металофони и ксилофони. Ипак, сматра се да је слика овог музичког ансамбла древни облик гамелана.
Инструменти су се развили у свој садашњи облик током доба Маџапахитског царства. Према натписима и рукописима датираним из периода Маџапахита, краљевство је имало чак и владину канцеларију задужену за надзор извођачких уметности, укључујући гамелан. Канцеларија за уметност надгледала је изградњу музичких инструмената, као и заказивање наступа на двору.[9]
На Балију постоји неколико гамелан селондинга који су постојали од 9. века за време владавине Шри Кесари Вармадеве.[10][11] Неке речи које се односе на гамелан селондинг пронађене су у неким древним балијским натписима и рукописима. Данас се гамелан селондинг добро чува у древним храмовима Балија. Сматра се светим и користи се за верске церемоније, посебно када се одржава велика церемонија. Гамелан селондинг је део свакодневног живота и културе неких староседелаца у древним селима као што су Бунгаја, Бугбуг, Сераја, Тенганан Пегрингсинган, Тимбрах, Асак, Нгис, Бебандем, Бесаких и Селат у Карангасем реганству.
У палатама Јаве најстарији познати ансамбли, Гамелан Мунганг и Гамелан Кодок Нгорек, су из 12. века. Они су били основа „гласног стила” музике. Супротно томе, „мекани стил” се развио из традиције кеманака и повезан је са традицијом певања јаванске поезије, на начин за који се често веровало да је сличан хору који прати савремени плес беђаја. У 17. веку, ови гласни и меки стилови су помешани, и у великој мери разноликост модерних гамелан стилова Балија, Јаве и Сунда, резултат је различитих начина мешања ових елемената. Дакле, упркос привидној разноликости стилова, многи исти теоријски концепти, инструменти и технике постоје у тим стиловима.[12]
У Венгкер или Понорого култури, у 15. веку Гамелан Реиог није коришћен само да прати уметност Реог Понорога, већ је коришћен и током рата, трупе ки Агенг Сурја Алама из села Куту су играле гамелан рејог пре него што је дошло до рата рата против Маџапахита, који су били у коалицији напада са Демаком током напада.[13]
„Меки стил“ се развио из традиције кеманака и повезан је са традицијом певања јаванске поезије, на начин за који се често верује да је сличан рефрену који прати модерни плес бедаја. У 17. веку, ови гласни и тихи стилови су се мешали, и у великој мери, разноврсност модерних гамелан стилова Балија, Јаве и Сунде је резултат различитих начина мешања ових елемената. Стога, упркос привидној разноликости стилова, многи од истих теоријских концепата, инструмената и техника су заједнички за те стилове.[14]
У султанату Циребон, на северној обали Јаве, гамелан сакати у Кератон Касепухану потиче из Демак султаната из 1495. године који је био поклон султана Тренгоноа од Демака за брак Рату Мас Њаве (ћерке Радена Патаха, краља Демака) за принца Братакелана (син Сунан Гунунг Јати од његове жене Сјарифах Багдад).[15] Овај гамелан је уско повезан са раним данима ширења ислама од стране Валија Санге на Јави. У Кератон Касепухану, гамелан Сакати се игра на Идул Адха месецу хаџа (Зулхијах) у згради Шри Манганти када султан и његови рођаци крећу у Велику џамију. Овај гамелан се чува у Музеју Пусака Кератон Касепухан Циребон.[16]
У Ламонгану, Источна Јава, постоји древни гамелан из 15. века по имену гамелан Синго Менгкок. Овај гамелан је наслеђе Сунан Драјата (једног од Вали Санга) који је коришћен за емитовање исламске религије у Пацирану, Ламонган. Припремљен од стране пријатеља Сунан Драјата да прате тембанг Пангкур (пангури исин Куран) који је направио сам Сунан Драјат. Овај гамелан ансамбл је акултурација хинду-будистичке и исламске културе, с обзиром на то да су околна заједница хиндуси, тако да је лако прихваћен од заједнице. Гамелан Синго Менгкок се сада чува у музеју Сунан Драјат у Ламонгану.[17]
У краљевству исламског Матарама, Гамелан Кањенг Киај Гунтур Сари је направљен 1566.[18] и гамелан Кањенг Киај Гунтур Маду је направљен 1642. године за време владавине султана Агунга.[19] Оба гамелана су звала гамелан Секати (Гамелан Секатен) који се ударају/звучи само да се прати церемонија Секатена. Гамелан Секатен у Суракарти и Џогџакарти користи се једном годишње недељу дана испред Велике џамије. Овај гамелан свира само краљевска породица и дворјани под строгим условима, носећи прописану традиционалну одећу и свирајући одређену свету музику која постоји вековима. Гамелан Секатен постоји на половинама: подељен између два ривалска терена у Суракарти и Џогџакарти, сваки терен је имао одговарајућу другу полувину.
У Сумедангу, Западна Јава, постоји наслеђе Краљевства Сумеданг Ларанг, које садржи гамелан Панглипур који припада принцу Ранга Гедеу / Кусумахдината IV (1625-1633) који је такође регент Матарама.[20] Гамелан је био направљен као вид утехе након што му је вољено дете умрло. Панглипур гамелан заједно са 9 других древних гамелана се чува у музеју Прабу Геусан Улун у Сумеданг реганству.[21] Један од десет комплета гамелана је гамелан Сари Оненг Паракансалак из Сукабумија, Западна Јава, који је 31. марта 1889. учествовао у прослави инаугурације Ајфелове куле у Паризу, Француска.[22][23]
Дана 5. септембра 1977, Гендинг кетаwанг пуспаwарна (јаванска гамелан музика) коју је створио Мангкунегара IV (1853-1881) носила су два сателита Националне управе за аеронаутику и свемир (НАСА) под називом Војаџер I и Војаџер II. Сателити су задужени за посматрање планета у свемиру. Два сателита су опремљена позлаћеним бакарним дисковима пречника 12 инча. Овај диск садржи снимљене поруке са Земље за ванземаљце који могу да их пронађу.[24][25]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Wеллс, Јохн (3. 4. 2008). Лонгман Пронунциатион Дицтионарy (3рд изд.). Пеарсон Лонгман. ИСБН 1405881186.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 91. ИСБН 86-331-2112-3.
- ^ а б Сумарсам (1998). Интродуцтион то Јаванесе Гамелан. Миддлетоwн.
- ^ Брамантyо Пријосусило, 'Индонесиа неедс тхе Хармонy оф тхе Гамелан' Архивирано 2013-01-15 на сајту Wayback Machine, The Jakarta Globe, 22 February 2011. Шаблон:Verification needed
- ^ а б Lindsay, Jennifer (1992). Javanese Gamelan. ISBN 0-19-588582-1., p.10. .
- ^ Lindsay 1992, стр. 35
- ^ Lentz, стр. 5
- ^ R.T. Warsodiningrat, Serat Weda Pradangga. Cited in Roth, A. R. New Compositions for Javanese Gamelan. University of Durham, Doctoral Thesis, 1986. Page 4.
- ^ а б „Learn the History Behind Gamelan, Indonesian Music and Dance”. ThoughtCo. Приступљено 13. 11. 2018.
- ^ „Selonding, the Sacred Gamelan from Ancient Village”. Ubud Community. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ „Learn Ancient Gamelan Selonding at Mekar Bhuana”. Mekar Bhuana. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ Roth, стр. 4–8
- ^ Reyog Ponorogo,1980 froom book
- ^ Roth, стр. 4–8
- ^ „Gamelan Sakati”. Kabupaten Cirebon. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ „Kisah Gamelan Abad ke-15 Peninggalan Sunan Gunung Jati”. Sudirman Wamad. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ „Gamelan Peninggalan Sunan Drajat di Lamongan Dikonservasi”. Eko Sudjarwo. Приступљено 10. 12. 2020.
- ^ „GAMELAN SEKATEN DAN PENYEBARAN ISLAM DI JAWA”. Joko Daryanto. Приступљено 8. 12. 2020.
- ^ „Gamelan Tertua Keraton Yogyakarta Diarak” (на језику: индонежански). viva.co.id. 30. 1. 2021. Приступљено 15. 12. 2020.
- ^ „Museum Prabu geusan Ulun”. Kabupaten Sumedang. Архивирано из оригинала 17. 01. 2015. г. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ „Gamelan Istimewa Koleksi Museum di Sumedang, Melanglangbuana Hingga Eropa dan Amerika sebelum Diserahkan ke Bupati”. Adang Jukardi. Приступљено 5. 12. 2020.
- ^ „Sari Oneng, Gamelan Sukabumi yang Tampil di Peresmian Menara Eiffel Paris”. Oksa Bachtiar Camsyah. Приступљено 15. 3. 2021.
- ^ „Gamelan Berusia 400 Tahun Ini Pernah Pentas Saat Peresmian Menara Eiffel, Kini Ditata Ulang”. Aam Aminullah. Приступљено 15. 3. 2021.
- ^ „Musik Gamelan di Luar Angkasa”. Rahadian Rundjan. Приступљено 6. 3. 2021.
- ^ „Mengenal Gending Ketawang Puspawarna, Musik Jawa yang Dikirim hingga ke Luar Angkasa”. Shani Rasyid. Приступљено 6. 3. 2021.
Literatura
[уреди | уреди извор]Baliski gamelan
[уреди | уреди извор]- Balinese Music. 1991. ISBN 0-945971-30-3. by Michael Tenzer, . Included is an excellent sampler CD of Balinese Music.
- Gamelan Gong Kebyar: The Art of Twentieth-Century Balinese Music. 2000. ISBN 0-226-79281-1. by Michael Tenzer, and ISBN 0-226-79283-8.
- Мусиц ин Бали (1966) бy Цолин МцПхее. Неw Хавен, ЦТ: Yале Университy Пресс.
- Мусиц ин Бали: Еxпериенцинг Мусиц, Еxпрессинг Цултуре. 2007. ИСБН 0-19-514149-0. бy Лиса Голд, Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк, (папер)
Јавански гамелан
[уреди | уреди извор]- Гамелан: Цултурал Интерацтион анд Мусицал Девелопмент ин Централ Јава. 1995. ИСБН 0-226-78010-4. бy Сумарсам, (цлотх) 0226780112 (папер)
- Мусиц ин Централ Јава: Еxпериенцинг Мусиц, Еxпрессинг Цултуре. 2007. ИСБН 0-19-514737-5. бy Бењамин Бриннер, Оxфорд Университy Пресс, Неw Yорк, (папер)
- Мусиц ин Јава: Хисторy Итс Тхеорy анд Итс Тецхниqуе. ИСБН 90-247-1519-9. (1949/1973) едитед бy Јаап Кунст, . Ан аппендиx оф тхис боок инцлудес соме статистицал дата он интервалс ин сцалес усед бy гамеланс.
- А Гамелан Мануал: А Плаyер'с Гуиде то тхе Централ Јаванесе Гамелан. 2005. ИСБН 0-9550295-0-3. бy Рицхард Пицкванце, Јаман Мас Боокс, Лондон,
- Картоми, Маргарет Ј. (2002). Еастман Студиес ин Мусиц #15 ; Тхе Гамелан Дигул анд тхе Присон Цамп Мусициан Wхо Буилт Ит : Ан Аустралиан Линк wитх тхе Индонесиан Револутион (хардцовер, библиограпхy, индеx, wитх CD). Университy оф Роцхестер Пресс. стр. 123. ИСБН 1580460887. Генерални сажетак (мај 2006). „Wхен тхе присон цамп ат Танах Мерах, он тхе Дигул ривер ин Wест Папуа, wас евацуатед бy тхе Дутцх ин 1943, тхе присонерс броугхт wитх тхем то Аустралиа а гамелан тхеy хад цонструцтед.”
- Схадоw Мусиц оф Јава продуцед бy Карл Сигнелл, Роундер CD 5060.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Introduction to Gamelan Music Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2007) by Qehn, Javanese gamelan only.
- Balinese and Javanese Gamelan Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2007) written in 2005. Most links do not work as of January 2017.
- Listening to Balinese Gamelan: A Beginners' Guide from Connexions accessed 20/01/2012
- A curated collection of Javanese and Balinese music – by John Noise Manis