Пређи на садржај

Дигестивни ензим

С Википедије, слободне енциклопедије

Дигестивни ензими су они ензими који се налазе у органима за варење и који функционишу као биолошки катализатори да покрену процес разграђивања хране, тако да важне хранљиве материје буду добро апсорбоване и искоришћене. Сва храна садржи хранљиве материје и има одређене нутритивне вредности, међутим, док ензими не почну процес варења, хранљиве материје су „закључане“ и нису доступне да их тело апсорбује. На пример, влакна и витамини у житарицама нису корисна док дигестивни ензими не отпочну процес и ослободе хранљиве материје. Слично томе, месо или риба не испоручују протеине неопходне за раст и развој док протеазни ензими не сваре протеине.[1]

Деловање ензима у организму је веома важно за целокупно здравље.[2] Право и потпуно варење је неопходно за одржавање доброг здравља јер без варења, хранљиве материје које се унесу неће бити адекватно апсорбоване. Дигестивни ензими такође играју главну улогу у желудачно-цревном здрављу јер могу да имају велики ефекат у решавању најчешће препознатљивих желудачно-цревних сметњи, укључујући цревну иритацију, лоше варење, лошу апсорбцију, велику цревну пропустљивост, алергије и осетљивости на храну. Клиничко искуство са употребом дигестивних ензима је показало да ова стања могу бити потпомогнута употребом ензима са широким спектром употребе.

Дигестивни ензими у организму:

  • потпомажу дигестивну функцију
  • омогућавају бољу апсорпцију хранљивих материја из хране
  • одржавају чистоћу црева, спречавају настанак гасова, констипације и сл.
  • позитивно утичу на здравље организма уопште

Људско тело природно производи ензиме за варење; ипак, следеће ситуације доводе до недостатка неопходних ензима:

  • Недостатак хранљивих састојака негативно утиче на ензиме;
  • Производња ензима може опасти са годинама;
  • Кување намирница (на температурама вишим од 40ºC) уништава природне ензиме који делују у координацији са дигестивним ензимима. Да би се уносила адекватна количина дигестивних ензима, неопходно је свакодневно конзумирање свежих намирница, посебно воћа и поврћа.
  • Стрес може да потроши ензиме;
  • Болести могу да спрече производњу ензима;
  • Повреде могу да поремете ниво ензима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Barrett A.J., Rawlings ND, Woessner JF. The Handbook of Proteolytic Enzymes, 2nd ed. Academic Press, 2003. ISBN 978-0-12-079610-6.
  2. ^ Brown, Thomas A. "Rapid Review Physiology." Mosby Elsevier, 1st Ed. p. 235