Бутирофенон
Изглед
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
1-phenylbutan-1-one
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
ECHA InfoCard | 100.007.091 | ||
| |||
Својства | |||
C10H12O | |||
Моларна маса | 148,20 g/mol | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Бутирофенон је хемијско једињење (са кетонском функционалном групом). Неки од његових деривата (који се обично називају бутирофенонима) се користе за лечење разних психијатријских обољења као што је шизофренија, а неки од његових деривата делују као антиеметици.[3][4]
Бутирофенони су класа фармацеутских лекова изведених из бутирофенона.
Примери
[уреди | уреди извор]- Халоперидол, најшире коришћени класични антипсихотик[3]
- Дроперидол, често се користи за анестезију и седацију на интензивној-нези
- Бенперидол, један од најпотентнијих и често употребљаваних антипсихотика (200 путе је потентнији од хлорпромазина)[3]
- Триперидол, високопотентант антипсихотик (100 пута је потентнији од хлорпромазина)
- Мелперон, слабо-потентан антипсихотик. У Еуропи је у широкој употреби за лечење инсомније, конфузионих стања, психомоторне агитације, и делиријума, посебно код геријатријских пацијената
- Ленперон
- Домперидон, допамински антагонист антиеметик, даљи дериват бутирофенона.
Атипични антипсихотик рисперидон, мада није бутирофенон, је развијен на основу структура бенперидола и ленперона.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Кеитх Паркер; Лауренце Брунтон; Гоодман, Лоуис Санфорд; Лазо, Јохн С.; Гилман, Алфред (2006). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (11. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071422803.
- ^ Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |