Бану Муса

Оригинал иллустратион оф а селф тримминг ламп дисцуссед ин тхе треатисе он Мецханицал Девицес оф Ахмад ибн Муса ибн Схакир. Драwинг цан бе фоунд ин тхе "Грангер Цоллецтион" лоцатед ин Неw Yорк.

Бану Муса је иранска породица, тачније синови Мусе ибн Шакира Хорезмија. Било их је тројица, а њихова имена су Ахмед, Мухамед и Хасан ибн Муса.

Три брата из породице Бану Муса успели су да унапреде староиндијске досеге математичких дисциплина. Њихово дело о раванској и сферној геометрији на латински језик превео је Герард од Кремоне. Они су написали и занимљив трактат о дизалицама. Тај трактат, који се данас чува у Ватиканској библиотеци, подсећа на дела која су некада писали Херон Стари и Филон Александријски. Иако је овај трактат примарно припадао механици, ипак је занимљиво приметити и његову повезаност с неким принципима геометрије.

Механика

Механика као наука и техничка дициплина појављује се у исламском свету већ од 851. године, а синови Мусе ибн Шакира убрајају се међу муслимане пионире у механици. Истричари науке им у тој научној области приписују неколико ауторских дела. Ипак, детаљнија истраживања показују да је само једна од тих књига директно повезана са механиком и техничким дисциплинама. Та књига је касније добила назив Китаб ал-хијал [Књига о механици]. Сматра се да је написана око 850. године.

У скупштинској библиотеци Исламске Републике Иран налази се један непотпун рукопис тог дела под идентификационим бројем 4072. По свему судећи можемо тврдити да ова књига представља прво репрезентативно познато дело муслиманских мислилаца у тој научној области. Аутори су у тој књизи елаборирали начин рада и функције преко стотину механичких машина које су на основу флуидских механичких карактеристика углавном радиле а да их човек директно не покреће. Иако се не прецизира име главног аутора овог референтног дела, већ се оно повезује са сва три брата из породице Бану Муса, ипак Кифтијева тврдња о Ахмедовој стручности на пољу механике и техничких дисциплина разоткрива да је највероватније он предводио овај значајан научни пројекат. Научни утицај који је ово дело имало на будуће токове механике у свету понајвише су обелоданили Видман (Е. Wиедеманн) и Хаузер (Ф. Хаусер) када су 1918. године у својим истраживањима веома прецизно анализирали научна дела породице Бану Муса.

Више од пола столећа касније, 1981. године, Ахмед Јусуф ал-Хасан и његови сарадници, на основу постојећих рукописа Ахмедове књиге у Турској, Ватикану и Немачкој, те користећи још два непотпуна примерка са универзитета у Лајдену и Њујорку, припремили су комплетно издање овог славног научног дела и објавили га уз допунске корекције и коментаре. Такође не треба заборавити ни податак да је Доналд Хил (Доналд Роутледге Хилл), приликом превођења Ахмедовог научног дела о механици, поделио у десет различитих категорија основне приборе који се најчешће спомињу у тој књизи.

Механичке машине које су креиране за свакодневну употребу сачињавају већи део ове књиге. Дакле, највеће механичко и техничко умеће породице Бану Муса примећујемо у опису таквих машина.

У оквиру два главна дела ове књиге разматрају се начини покрета тешких предмета уз помоћ малих количина енергије. Осим тога, у њима се говори о покретним машинама које би имале такав учинак. Иновативне механичке машине које су представљене у овој чувеној књизи углавном су израђене на основу принципа статике. Аутори овог дела, односно креатори поменутих машина, размишљали су о могућности њиховог дуготрајног деловања без потребе за сталним поправкама, и с том идејом покушали су да повећају радни век својих машина на основу прве покретачке енергије. Њихова идеја могла је свакако да послужи као инспирација за каснију израду аутоматизованих машина и прибора. Ахмед је у својој књизи писао о више од стотину разних механичких машина, од којих је преко осамдесет у блиској вези са рекреативним активностима. Међу осталим машинама сусрећемо се са многобројним фонтанама чији се облик у континуитету мења. Такође, примећујемо и велики број нафтних лампи чији се пламен, аутоматски и без директног учешћа човека, подешава изливањем нафте ка њиховом фитиљу, као и вентиле који издувавају загађен ваздух из бунара. У том низу спомињу се и механичке лопате које служе за безбедно копање земље на дну реке или мора. Објашњења о начину рада поменутих машина релативно су кратка (на једној страни или две стране књиге). Међутим, испод сваког наслова постоји илустративан модел који детаљно приказује разне делове машине и начин њиховог монтирања. Скоро сваки део означен је одређеним словима о којима се говори у самом тексту књиге. Веома је занимљиво то што су аутори ове књиге практиковали чувену традицију геометричара да користе одређена слова како би означили разне тачке и детаље на самим моделима. Они су на тај начин запоставили традицију архитеката који су иста слова користили да би означили групу делова једне машине или објекта.

Када је реч о иновативним изумима браће Бану Муса из области механике и техничких дисциплина, не можемо изоставити ни чињеницу да су они први пут, пет стотина година пре савремених европских механичара, упешно употребили коленасто вратило.

Сабит ибн Кура је заједно с браћом Бану Муса превео седам од укупних осам свезака великог дела Аполонија из Пергама Купни пресци. Оригинални старогрчки примерци петог до осмог тома су изгубљени, због чега постаје значајан арапски превод петог до седмог тома ове књиге. А осми том није доступан ни у арапском преводу.