Пређи на садржај

Афричка развојна банка

С Википедије, слободне енциклопедије
Афричка развојна банка
Зграда седишта Афричке развојне банке у Абиџану
СкраћеницаАфДБ
МотоИзградња данас, боља Африка сутра
Основана10. септембар 1964 (1964-09-10)
Датум оснивања10. септембар 1964 (1964-09-10)
ТипМеђународна организација
Правни статусСпоразум
НаменаРегионални развој
СедиштеАбиџан, Обала слоноваче
Чланови81 земаља
ПредседникАкинвуми Адесина
Главни органОдбор извршних директора
Број запослених1.500 према подацима од 31. децембра 2016.
Веб-сајтwww.afdb.org

Афричка развојна банка (АфДБ или АДБ) или Банqуе Африцаине де Дéвелоппемент (БАД) је мултилатерална институција за финансирање развоја. АфДБ је основана 1964. године и састоји се од три ентитета: Афричке развојне банке, Афричког развојног фонда и Нигеријског повереничког фонда.[1][2] Мисија АфДБ-а је борба против сиромаштва и побољшање животних услова на континенту промовисањем улагања јавног и приватног капитала у пројекте и програме који ће вероватно допринети економском и социјалном развоју региона.[3][4][5] АфДБ је пружалац финансијских услуга афричким владама и приватним компанијама које улажу у регионалне земље чланице региона (РМЦ). Иако је првобитно седиште било у Абиџану, Обала Слоноваче, седиште банке је привремено било пресељено у Тунис у Тунису 2003. године због грађанског рата у Обали Слоноваче; пре повратка у Абиџан у септембру 2014. године.[6][7][8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Након окончања колонијалног периода у Африци, растућа жеља за већим јединством на континенту довела је до успостављања два нацрта повеља, једне за успостављање Организације афричког јединства (основане 1963. године, касније замењене Афричком унијом), и за регионалну развојну банку.

Нацрт споразума поднет је највишим афричким званичницима, а затим и Конференцији министара финансија о оснивању Афричке банке за развој. Ову конференцију сазвала је Економска комисија Уједињених нација за Африку (УНЕЦА) у Картуму, Судан, од 31. јула до 4. августа. Овде су споразум о оснивању Афричке банке за развој (АфДБ) потписале двадесет и три афричке владе 4. августа 1963.[9] Споразум је ступио на снагу 10. септембра 1964.[10]

Оснивачки састанак Одбора гувернера Банке одржан је од 4. до 7. новембра 1964. у Лагосу, Нигерија. Седиште Банке отворено је у Абиџану, Обала Слоноваче, марта 1965. године, а пословање Банке започело је 1. јула 1966. Од фебруара 2003. године, банка је радила из своје Агенције за привремено пресељење у Тунису, Тунис, због превладавајућег политичког сукоба у Обали Слоноваче у то време. Банка је успела да се врати у своје првобитно седиште у Абиџану крајем 2013. године када је политичка криза завршена. До јуна 2015. године, преко 1.500 запослених се вратило у седиште банке у Абиџану од више од 1.900 запослених у Банци.[11]

Иако су првобитно само афричке државе могле да се придруже банци, она је од 1982. дозволила улазак и неафричким земљама.

Од свог оснивања, АфДБ је финансирала 2.885 операција, укупно 47,5 милијарди долара. Годиен 2003, она је добио ААА рејтинг од главних агенција за финансијски рејтинг и имала је капитал од 32,043 милијарде долара. У новембру 2019. године капитал банке је пријављен као 208 милијарди долара.[12]

Ентитети групе

[уреди | уреди извор]

Група Афричке развојне банке има још два ентитета: Афрички фонд за развој (АДФ) и Нигеријски поверенички фонд (НТФ).

Афрички развојни фонд

[уреди | уреди извор]

Основан 1972. године, Афрички развојни фонд започео је са радом 1974. године. Конвенција Уједињених нација за борбу против дезертификације (УНЦЦД) 2004. Афричког развојног фонда више није доступна (2006). АДБ обезбеђује финансирање развоја под концесијама РМЦ-а са ниским приходима, који нису у могућности да се задужују под неконцесијским условима АфДБ. У складу са стратегијом позајмљивања, смањење сиромаштва је главни циљ активности АДФ-а. Двадесет и четири неафричке земље, заједно са АфДБ, чине тренутно чланство банке. Највећи акционар АДФ-а је Уједињено Краљевство, са приближно 14% укупних радних удела, затим Сједињене Државе са приближно 6,5% укупних акција са правом гласа, а следи Јапан са приближно 5,4%. Банка Федералних резерви Њујорка одређена је као банка депонент фонда према телеграфима послатим из америчке амбасаде у Абиџану 1976. године.[13]

О општем пословању АДФ-а одлучује Одбор директора, од којих шест именују неафричке државе чланице, а шест именује АфДБ из редова регионалних извршних директора банке.

Извори АДФ-а углавном су прилози и периодичне замене неафричких држава чланица. Фонд се обично допуњује сваке три године, осим ако државе чланице не одлуче другачије. Укупне донације на крају 1996. године износиле су 12,58 милијарди долара. АДФ позајмљује без каматне стопе, са годишњом накнадом за услугу од 0,75%, накнадом за обавезе од 0,5% и 50-годишњим периодом отплате, укључујући 10-годишњи грејс период. Десета надопуна АДФ-а Уједињеног Краљевства одвила се 2006. године.[14]

Управљање и контрола

[уреди | уреди извор]

АфДБ контролише Одбор извршних директора, који чине представници земаља чланица. Моћ гласања у Одбору подељена је према величини удела сваког члана, тренутно 60% -40% између афричких (или „регионалних”) земаља и „нерегионалних” земаља чланица („донатора”). Највећи акционар Афричке развојне банке је Нигерија са скоро 9 одсто гласова. Све државе чланице АфДБ-а представљене су у Одбору извршних директора АфДБ-а.

Др Акинвуми Ајодеји Адесина је осми изабрани председник Групе Афричке банке за развој. Он је положио заклетву 1. септембра 2015, и председава одборима Афричке развојне банке и Афричког развојног фонда. Др Адесина је била министар пољопривреде и руралног развоја Нигерије од 2011. до 2015. године.[15][16][17]

Владе чланица у АфДБ-у званично представља њихов министар финансија, планирања или сарадње који седи у Одбору гувернера АфДБ-а. Гувернери АфДБ састају се једном годишње (на годишњим састанцима АфДБ сваког маја) како би донели главне одлуке о руководству институције, стратешким правцима и управним телима. Гувернери обично именују представника из своје земље који ће служити у канцеларијама одбора извршних директора АфДБ-а.

Текуће одлуке о томе које зајмове и грантове треба одобрити и које политике треба да воде рад АфДБ-а доноси Одбор извршних директора. Свака држава чланица је представљена у Одбору, али њихова гласачка моћ и утицај се разликују у зависности од монетарног износа који доприносе АфДБ-у.

У јуну 2020. године одбор АфДБ-а сагласио се изврши ревизија Адесиног управљања банком. Адесина је поново изабран у августу 2020.[18] Он је једногласно изабран за други петогодишњи мандат 27. августа 2020.[19]

Функције

[уреди | уреди извор]

Примарна функција АфДБ-а је давање зајмова и улагања капитала за друштвено-економски напредак регионалних земаља чланица. Друго, банка пружа техничку помоћ за развојне пројекте и програме. Треће, она промовише улагање јавног и приватног капитала за развој. Четврто, банка помаже у организовању развојних политика регионалних чланица. Од АфДБ се такође захтева да посвети посебну пажњу националним и мултинационалним пројектима који су потребни за промоцију регионалне интеграције.[20]

Статус

[уреди | уреди извор]

АфДБ промовише економски развој и социјални напредак својих регионалних чланица у Африци, и банка годишње инвестира у афричке земље приближно 3 милијарде долара. Њено релативно мало кредитирање и тенденција да следи стопе истакнутијих јавних институција попут Светске банке, има за последицу да је Афричка развојна банка привукла мало интересовања међу организацијама цивилног друштва, као и у академској заједници.

АфДБ наглашава улогу жена заједно са образовним реформама, и пружио је подршку кључним иницијативама попут смањења дуга за тешко задужене сиромашне земље и Новог партнерства за развој Африке (НЕПАД).[21]

Годишње конференције Афричке развојне банке

[уреди | уреди извор]

Четврта годишња конференција Афричке развојне банке (АфДБ) изван Африке одржана у Индији (Гандинагар, Гуџарат) 22. и 26. маја 2017. године. Овај догађај је свечано отворио индијски премијер Нарендра Моди.[22][23][24][25][26][27][28] Претходне конференције ван Африке биле су у Шпанији, Кини и Португалу.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кентон, Wилл. „Африцан Девелопмент Банк (АДБ)”. Инвестопедиа (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-23. 
  2. ^ „Африцан Девелопмент Банк (АфДБ)”. Греен Гроwтх Кноwледге Платформ (на језику: енглески). 2013-12-13. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 2020-03-23. 
  3. ^ Ретриевед он 2012, Новембер 15 фром Архивирано 21 јануар 2013 на сајту Wayback Machine
  4. ^ „African Development Bank (AfDB) | Devex”. www.devex.com. Приступљено 2020-03-23. 
  5. ^ Fund, Green Climate (2016-03-06). „African Development Bank (AfDB)”. Green Climate Fund (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-23. 
  6. ^ „Flag-raising ceremony marks AfDB's return to its official headquarters in Côte d'Ivoire”. AfDB. 8. 9. 2014. Приступљено 18. 3. 2015. 
  7. ^ „Ouattara Asks African Development Bank to Return HQ to Abidjan | Voice of America - English”. www.voanews.com (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-23. 
  8. ^ „African Development Bank on the move”. Devex. 2014-09-05. Приступљено 2020-03-23. 
  9. ^ United Nations Treaty Series, volume 510 (4. 8. 1963). „Final Act of the Conference of Finance Ministers on the Establishment of an African Development Bank” (PDF). United Nations' Treaty Collection. 
  10. ^ United Nations Treaty Collection
  11. ^ „History of the African Development Bank”. African Development Bank. 5. 11. 2018. 
  12. ^ Agence France-Presse (1. 11. 2019). „African Development Bank Announces Record Capital Increase To $208 Billion”. Daily Monitor. Paris, France. Приступљено 1. 11. 2019. 
  13. ^ „Unclassified wire to U.S.-Abidjan Embassy”. US Department of State. Приступљено 22. 4. 2013. 
  14. ^ "The African Development Bank: Tenth Replenishment of the African Development Fund, Order 2006" Statutory Instrument 2006 No. 2327, Government of the United Kingdom Архивирано мај 2, 2007 на сајту Wayback Machine ISBN 0-11-075060-8
  15. ^ „Interview: Akinwumi Adesina, Minister of Agriculture, Nigeria”. This is Africa. 30. 7. 2013. Архивирано из оригинала 2015-01-12. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  16. ^ „Transformation agenda, a surgical operation on Nigeria - Agric Minister”. LinkedIn. 19. 6. 2012. 
  17. ^ Bank, African Development (2019-04-04). „Biography”. African Development Bank - Building today, a better Africa tomorrow (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-28. 
  18. ^ „Eye of the storm: African Development Bank chief Akinwumi Adesina”. news.yahoo.com. Приступљено 6. 6. 2020. 
  19. ^ Nafissatou, Diouf (27. 8. 2020). „Dr. Akinwumi Adesina re-elected unanimously as President of the African Development Bank Group”. African Development Group. Приступљено 4. 10. 2020. 
  20. ^ Bank Information Centre, USA, (2005, July 27), African Development Bank Retrieved on 2005 from, July 27, from „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2006-05-01. г. Приступљено 2006-04-28. 
  21. ^ AfricaNews (5. 7. 2019). „African Union Commission calls for further financial input for the New Partnership for Africa's Development Infrastructure Project Preparation Facility (NEPAD-IPPF) Special Fund”. Africanews (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 2020-03-23. 
  22. ^ Srivats, K. R. „PM to inaugurate Annual Meetings of African Development Bank”. @businessline (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-23. 
  23. ^ „The Prime Minister Shri Narendra Modi will inaugurate the Annual Meetings of the African Development Bank (AfDB) on 23rd May, 2017; it is the first time in the history of AfDB Group that India would be hosting the Annual Meetings”. pib.gov.in. Приступљено 2020-03-23. 
  24. ^ „African Development Bank's meet: India-Africa relationship enters new phase”. Hindustan Times (на језику: енглески). 2017-05-23. Приступљено 2020-03-23. 
  25. ^ „Climate Finance Day: financing a just transition”. www.adfi-ci.org. Архивирано из оригинала 23. 03. 2020. г. Приступљено 2020-03-23. 
  26. ^ „Fact Box: 52nd Annual General Meeting of African Development Bank (AfDB)”. Current Affairs Today (на језику: енглески). 2017-05-22. Архивирано из оригинала 23. 10. 2019. г. Приступљено 2020-03-23. 
  27. ^ „The African Development Bank Annual Meeting in India sets new milestones for Africa-Asia relations”. SUN. 2017-06-06. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 2020-03-23. 
  28. ^ „52nd Annual Meeting of African Development Bank-2017, Gandhinagar (May 22-26, 2017)”. www.mea.gov.in. Приступљено 2020-03-23. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Афричка развојна банка на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Afrička_razvojna_banka&oldid=28295986”