Пређи на садржај

5-ХТ рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
Серотонин

Серотонински рецептори, такође познати као 5-хидрокситриптамински рецептори или 5-ХТ рецептори, су група Г протеин-спрегнутих рецептора и лигандом-контролисаних јонских канала ( LGIC) нађених у централном и периферном нервном систему.[1][2] Они посредују побуђивачку и инхибиторну неуротрансмисију. Серотонински рецептори су активирани неуротрансмитерин серотонинон, који делује као њихови природни лиганд.

Серотонински рецептори посредују ослобађање многих неуротрансмитора, као што су глутамат, ГАБА, допамин, епинефрин / норепинефрин, и ацетилхолин, као и многих хормона, окситоцин, пролактин, вазопресин, кортизол, кортикотропин, и супстанца П, између осталих. Серотонински рецептори врше утицај на разне биолошке и неуролошке процесе као што је агресија, анксиозност, апетит, спознаја, учење, меморија, расположење, мучнина, спавање, и терморегулација. Серотонински рецептор су мета многобројних фармацеутских и забрањених медикамената, укључујући многе антидепресанте, антипсихотике, анорексике, антиеметике, гастропрокинетичке агенсе, антимигренске агенсе, халуциногене, и ентактогене.[3]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Са изузетком 5-HT3 рецептора, који је лигандом-контролисани јонски канал, сви други серотонински рецептори су Г протеин спрегнути рецептори који активирају интрацелуларну каскаду секундарних гласника чиме производе побуђивачки или инхибиторни респонс.

Фамилије

[уреди | уреди извор]
Фамилија Тип Механизам Потенцијал
5-HT1 Gi/Go-протеин спрегнути. Умањује ћелијске нивое цАМП. Инхибиторни
5-HT2 Gq/G11-протеин спрегнути. Повишава ћелијске нивое IP3 и DAG. Побуђивачки
5-HT3 Лигандом-контролисани Na и K катјонски канал. Деполаризује ћелијску мембрану. Побуђивачки
5-HT4 Gs-протеин спрегнути. Повишава ћелијске нивое цАМП. Побуђивачки
5-HT5 Gi/Go-протеин спрегнути.[4] Умањује ћелијске нивое цАМП. Инхибиторни
5-HT6 Gs-протеин спрегнути. Повишава ћелијске нивое цАМП. Побуђивачки
5-HT7 Gs-протеин спрегнути. Повишава ћелијске нивое цАМП. Побуђивачки

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Хоyер D, Цларке ДЕ, Фозард ЈР, Хартиг ПР, Мартин ГР, Мyлецхаране ЕЈ, Саxена ПР, Хумпхреy ПП (1994). „Интернатионал Унион оф Пхармацологy цлассифицатион оф рецепторс фор 5-хyдроxyтрyптамине (Серотонин)”. Пхармацол. Рев. 46 (2): 157—203. ПМИД 7938165. Архивирано из оригинала 10. 04. 2009. г. Приступљено 09. 02. 2011. 
  2. ^ Фразер А, Хенслер ЈГ (1999). „Цхаптер 13: Серотонин Рецепторс”. Ур.: Сиегел ГЈ, Агранофф БW, Алберс РW, Фисхер СК, Ухлер MD. Басиц Неуроцхемистрy: Молецулар, Целлулар, анд Медицал Аспецтс. Пхиладелпхиа: Липпинцотт-Равен. стр. 263—292. ИСБН 978-0-397-51820-3. Приступљено 11. 4. 2008. 
  3. ^ Ницхолс ДЕ, Ницхолс CD (2008). „Серотонин рецепторс”. Цхем. Рев. 108 (5): 1614—41. ПМИД 18476671. дои:10.1021/цр078224о. 
  4. ^ Францкен БЈ, Јурзак M, Ванхауwе ЈФ, Луyтен WХ, Леyсен ЈЕ (1998). „Тхе хуман 5-хт5А рецептор цоуплес то Ги/Го протеинс анд инхибитс аденyлате цyцласе ин ХЕК 293 целлс.”. Еур Ј Пхармацол. 361 (2-3): 299—309. ПМИД 9865521. дои:10.1016/С0014-2999(98)00744-4. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]