Уставни референдум у Хрватској 2013.

Уставни референдум о дефиницији брака у Хрватској је одржан 1. децембра 2013. Грађани су се изјашњавали да ли су за то да се у Устав Републике Хрватске унесе одредба по којој је брак животна заједница мушкарца и жене. Био је то трећи референдум у историји Хрватске, након референдума о независности и референдума о приступању Европској унији.

Референдум је расписан након што је организација У име обитељи прикупила више од 740.000 потписа грађана који подржавају уношење ове одредбе у Устав Републике Хрватске.^[1]

Истраживања јавног мњења

Истраживач	Датум објављивања	Узорак	За	Против	Неопредељени/не желе да се изјасне
CRO Demoskop за ХРТ^[2]	2. новембар 2013	1.300	54,3%	33,6%	12,1%
CRO Demoskop за ХРТ^[2]	2. новембар 2013	ВГ*	68%	26,7%	?
CRO Demoskop за ХРТ^[3]	6. јун 2013	1.300	55,3%	31,1%	?
CRO Demoskop за ХРТ^[3]	6. јун 2013	ВГ*	68,7%	25%	?
*ВГ= Вјероватни гласачи, односно испитаници који су одговорили да ће сигурно или вјероватно изаћи на референдум.

Кампања

Резултати

Резултати по жупанијама

Највећа излазност на референдуму била је у Граду Загребу где је изашло 49,17% од укупног броја уписаних бирача, док је још у две жупаније забележена излазност преко 40 одсто. Најмања излазност била је у Личко-сењској жупанији, свега 25,20%.

У 18 жупанија и Граду Загребу гласачи су подржали уставно дефинисање брака као заједнице мушкарца и жене. Највише гласова ЗА било је у Вуковарско-сремској жупанији, и то 80,79%, док је у још 6 жупанија било преко 75% гласова ЗА. Гласачи у две жупаније су гласали против предложене уставне дефиниције брака, и то у Истарској жупанији где је било 58,23% гласова ПРОТИВ, и у Приморско-горанској жупанији где је било 53,30% гласова ПРОТИВ. Интересантно је и то да је у већем броју општина које су претежно насељене српским становништвом победила опција ПРОТИВ.^[4]

На општинском нивоу, изван општина у Истарској, Приморско-горанској, Вараждинској и Међимурској жупанији, референдумска иницијатива је наишла на одбијање искључиво унутар одређених општина где су Срби у Хрватској чинили већину. Те општине укључивале су Негославце, Борово, Трпињу, Маркушицу, Јагодњак, Врховине, Ервеник и Цивљане.^[5]^[6]^[7] Упркос ниском одазиву у тим подручјима, на исход у тим срединама значајно је утицала такозвана иницијатива за референдум о употреби ћирилице, која је имала за циљ ограничити службену употребу мањинских језика у Хрватској.^[8]^[9] Та иницијатива касније је проглашена неуставном.^[10]

Жупанија	Бирача	Укупно гласало	%	За	%	Против	%	Неважећи	%
Бјеловарско-билогорска	101.963	32.099	31,48%	22.539	70,21%	9.377	29,21%	183	0,57%
Бродско-посавска	141.318	46.866	33,16%	37.409	79,80%	9.183	19,59%	274	0,58%
Дубровачко-неретванска	108.560	44.455	40,95%	34.286	77,11%	9.860	22,18%	309	0,70%
Истарска	188.845	59.463	31,49%	24.427	41,07%	34.634	58,23%	402	0,68%
Карловачка	117.383	41.652	35,48%	28.633	68,73%	12.733	30,57%	286	0,69%
Копривничко-крижевачка	95.272	30.944	32,48%	21.232	68,61%	9.552	30,87%	160	0,52%
Крапинско-загорска	109.529	33.126	30,24%	23.754	71,70%	9.147	27,61%	225	0.68%
Личко-сењска	47.645	12.005	25,20%	9.544	79,50%	2.379	19,82%	82	0,68%
Међимурска	95.996	29.651	30,89%	16.138	54,42%	13.329	44,94%	184	0,62%
Осјечко-барањска	263.073	89.955	34,19%	64.078	71,20%	25.437	28,27%	440	0,49%
Пожешко-славонска	68.364	23.879	34,93%	18.828	78,85%	4.886	20,46%	165	0,69%
Приморско-горанска	268.981	95.708	35,58%	44.178	46,15%	51.028	53,30%	502	0,52%
Сисачко-мославачка	155.929	46.741	29,98%	32.046	68,55%	14.413	30,83%	282	0,60%
Сплитско-далматинска	405.274	176.639	43,59%	137.281	77,69%	38.343	21,70%	1.015	0.57%
Шибенско-книнска	106.405	35.350	33,22%	26.216	74,14%	8.915	25,21%	219	0,62%
Вараждинска	146.011	50.207	34,39%	30.885	61,49%	18.985	37,80%	337	0.67%
Вировитичко-подравска	73.296	23.334	31,84%	17.380	74,47%	5.806	24,88%	148	0,63%
Вуковарско-сремска	160.278	49.655	30,98%	40.128	80,79%	9.226	18,57%	301	0.61%
Задарска	165.572	55.919	33,77%	42.342	75,72%	13.169	23,55%	408	0,73%
Загребачка	271.178	107.765	39,74%	75.274	69,82%	31.927	29,61%	564	0,52%
Град Загреб	686.646	337.277	49,12%	188.757	55,90%	146.859	43,50%	1.661	0,49%
Хрватска дијаспора	-	13.473	-	11.078	82,17%	2.346	17,40%	49	0,36%
УКУПНО	3.791.000	1.436.163	37,90%	946.433	65,87%	481.534	33,51%	8.196	0,57%
Извор: Државна изборна комисија (ДИП)

Види још

Положај ЛГБТ особа у Хрватској
Жељка Маркић, представница иницијативе

Референце

^ „Сабор расписао уставотворни референдум о браку”. Нови лист. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013.
^ „Већина за проглашење Вуковара мјестом посебног пијетета”. Хрватска радиотелевизија. 2. 11. 2013. Приступљено 12. 11. 2013. ^{[мртва веза]}
^ „Већина би на референдуму гласала да је брак заједница жене и мушкарца”. Јутарњи лист. 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013.
^ Ovo su ekstremni rezultati referenduma | tportal.hr
^ Branimir Bradarić (3. decembar 2013). „Samo 4 općine glasale protiv”. Večernji list. Приступљено 11. januar 2024.
^ Borna Sor (15. septembar 2016). „Negoslavci, čudo od sela”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024.
^ n.a. (2. decembar 2013). „Za ustavno određenje braka 66 posto birača”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024.
^ n.a. (1. decembar 2013). „'Referendum o braku je topovska priprema za referendum o ćirilici'”. Danas.hr. Приступљено 11. januar 2024. ^{[мртва веза]}
^ n.a. (3. novembar 2013). „Ministar uprave Bauk za Večernji list: Obiteljski zakon definira brak kao zajednicu muškarca i žene i to bilo kakav ishod vezan uz referendum neće promijeniti.”. Ministarstvo uprave & Večernji list. Приступљено 11. januar 2024.
^ n.a. (12. avgust 2014). „Neustavno referendumsko pitanje o ćirilici”. Dnevni avaz. Приступљено 11. januar 2024.

Спољашње везе

У име обитељи, званична страница присталица иницијативе
У име сваке обитељи, Фејсбук страница противника иницијативе

[1] „Сабор расписао уставотворни референдум о браку”. Нови лист. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013.

[2] „Већина за проглашење Вуковара мјестом посебног пијетета”. Хрватска радиотелевизија. 2. 11. 2013. Приступљено 12. 11. 2013. ^{[мртва веза]}

[3] „Већина би на референдуму гласала да је брак заједница жене и мушкарца”. Јутарњи лист. 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013.

[4] Ovo su ekstremni rezultati referenduma | tportal.hr

[4_općine_VSŽ-5] Branimir Bradarić (3. decembar 2013). „Samo 4 općine glasale protiv”. Večernji list. Приступљено 11. januar 2024.

[Negoslavci,_čudo_od_sela-6] Borna Sor (15. septembar 2016). „Negoslavci, čudo od sela”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024.

[AJB-66_posto-7] .a. (2. decembar 2013). „Za ustavno određenje braka 66 posto birača”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024.

[Danas.hr-8] .a. (1. decembar 2013). „'Referendum o braku je topovska priprema za referendum o ćirilici'”. Danas.hr. Приступљено 11. januar 2024. ^{[мртва веза]}

[Bauk_za_Večernji_list-9] .a. (3. novembar 2013). „Ministar uprave Bauk za Večernji list: Obiteljski zakon definira brak kao zajednicu muškarca i žene i to bilo kakav ishod vezan uz referendum neće promijeniti.”. Ministarstvo uprave & Večernji list. Приступљено 11. januar 2024.

[Avaz-10] .a. (12. avgust 2014). „Neustavno referendumsko pitanje o ćirilici”. Dnevni avaz. Приступљено 11. januar 2024.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

п р у Избори и референдуми у Хрватској
Председнички избори	1992. 1997. 2000. 2005. 2009/10. 2014/15. 2019/20.
Парламентарни избори	1946. 1990. 1992. 1995. 2000. 2003. 2007. 2011. 2015. 2016. 2020. 2024.
Извори за Европски парламент	2013. 2014. 2019.
Локални избори	1990. 1993. 1997. 2001. 2005. 2009. 2013.
Референдуми	1991. (о независности) 2012. (о приступању Европској унији) 2013. (о дефиницији брака)
Такође погледајте: Избори у Аустроугарској Избори у Југославији Избори у Републици Српској Крајини