uzvikivati
Izgled
Srpskohrvatski
[uredi]Izgovor
[uredi]- IPA: /uzʋikǐːʋati/
- Hifenacija: u‧zvi‧ki‧va‧ti
Glagol
[uredi]uzvikívati (ćirilica узвики́вати) nesvrš.
Značenja:
- (značenje izvedeno preko sinonima) vikati, larmati, cičati, derati se, rikati, jaukati, dizati dževu, brujati, reg. brečati reg., nadvikivati se, pištati, jalakati reg., parati uši (nekom), bučati, ćakati reg., galamiti, dernjati se, izdirati se, ričati, halakati reg., kliktati, cijukati, graktati, skičati, baukati, alakati, bečati, arlaukati, kričati, drati se, grmeti, izvikivati, vriskati, fam. kreštati fam., ruljati reg., ekspr. čepiti žvale ekspr., revati reg., uzvikivati, drečati, grajati [1]
Sinonimi:
- vikati, larmati, cičati, derati se, rikati, jaukati, dizati dževu, brujati, reg. brečati reg., nadvikivati se, pištati, jalakati reg., parati uši (nekom), bučati, ćakati reg., galamiti, dernjati se, izdirati se, ričati, halakati reg., kliktati, cijukati, graktati, skičati, baukati, alakati, bečati, arlaukati, kričati, drati se, grmeti, izvikivati, vriskati, fam. kreštati fam., ruljati reg., ekspr. čepiti žvale ekspr., revati reg., uzvikivati, drečati, grajati [1]
Konjugacija
[uredi] Konjugacija glagola uzvikivati
Infinitiv: uzvikivati | Glagolski prilog sadašnji: uzvìkujūći | Glagolski prilog prošli: - | Glagolska imenica: uzvikívānje | ||||
Broj | Jednina | Množina | |||||
Osoba | 1. | 2. | 3. | 1. | 2. | 3. | |
Glagolski oblici | ja |
ti |
on / ona / ono |
mi |
vi |
oni / one / ona | |
Prezent |
uzvikujem | uzvikuješ | uzvikuje | uzvikujemo | uzvikujete | uzvikuju | |
Budućnost |
Futur I. |
uzvikivat ću1 uzvikivaću |
uzvikivat ćeš1 uzvikivaćeš |
uzvikivat će1 uzvikivaće |
uzvikivat ćemo1 uzvikivaćemo |
uzvikivat ćete1 uzvikivaćete |
uzvikivat će1 uzvikivaće |
Futur II. |
budem uzvikivao2 | budeš uzvikivao2 | bude uzvikivao2 | budemo uzvikivali2 | budete uzvikivali2 | budu uzvikivali2 | |
Prošlost |
Perfekt |
uzvikivao2 sam | uzvikivao2 si | uzvikivao2 je | uzvikivali2 smo | uzvikivali2 ste | uzvikivali2 su |
Pluskvamperfekt |
bio sam uzvikivao2 | bio si uzvikivao2 | bio je uzvikivao2 | bili smo uzvikivali2 | bili ste uzvikivali2 | bili su uzvikivali2 | |
Imperfekt |
uzvikivah | uzvikivaše | uzvikivaše | uzvikivasmo | uzvikivaste | uzvikivahu | |
Kondicional I. |
uzvikivao2 bih | uzvikivao2 bi | uzvikivao2 bi | uzvikivali2 bismo | uzvikivali2 biste | uzvikivali2 bi | |
Kondicional II. |
bio bih uzvikivao2 | bio bi uzvikivao2 | bio bi uzvikivao2 | bili bismo uzvikivali2 | bili biste uzvikivali2 | bili bi uzvikivali2 | |
Imperativ |
- | uzvikuj | - | uzvikujmo | uzvikujte | - | |
Glagolski pridjev radni |
uzvikivao m. / uzvikivala f. / uzvikivalo n | uzvikivali m. / uzvikivale f. / uzvikivala n | |||||
Glagolski pridjev trpni |
uzvikivan m. / uzvikivana f. / uzvikivano n | uzvikivani m. / uzvikivane f. / uzvikivana n | |||||
1 Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2 Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola. |
Reference
[uredi]- „uzvikivati” u Hrvatskom jezičnom portalu
- ↑ 1,0 1,1 Pavle Ćosić i saradnici, Rečnik sinonima, Beograd 2008, ISBN 978-86-86673-09-1