torokati

Srpskohrvatski

Izgovor

• IPA: /torǒkati/
• Hifenacija: to‧ro‧ka‧ti

Glagol

toròkati (ćirilica торо̀кати) nesvrš.

Značenja:

1. (značenje izvedeno preko sinonima) slinaviti, nar. prdlati nar., budalisati, fam. laprdati fam., nagvaždati, trubecati, brabonjati nar., žarg. izvaljivati (se) žarg., tralalakati, govoriti bez veze, srati nar., ne znati se zaustaviti, trućati, lajati, kloparati, tlapiti, drndati fam., budaliti, ret. blablablakati ret., blebetati, landarati ret., jesti govna nar., izr. pričati tralalajke arh. izr., gnjaviti, lelemuditi nar., bubetati, reg. brslati reg., bljuzgati, proseravati se nar., frfljati, gakati, cvrkutati, prtljati, blejati ret., lapandati reg., brstiti, lopatati reg., leventati, kuretati fam., govoriti koješta, bubati, torokati, drobiti fam., žuboriti, burgijati, mlatiti, baliti, žvakati, baljezgati fam., tupiti, verglati, šupljirati, valatati reg., tandrkati fam., preklapati, brbljati fam., balaviti, pretresati, trkljati, naklapati, avetinjati reg., klepetati ret., brgljati reg., arh. praznosloviti arh., govnogrizati nar., luparati, zjaliti, benaviti reg., gluparati fam., govoriti gluposti, kreketati, alakati reg., buncati, prdeti nar., vesti, sliniti, bestijati reg., klaparati, ne zaklapati (usta), laminjati reg., provaljivati (se) žarg., trtljati, lupati gluposti, lupati, kokodakati, čantrati fam., bestinjati reg., govoriti sve i svašta, bavrljati, klapusati, beštijati reg., benetati ret., valjati, drombuljati, trkeljati, mlatiti praznu slamu izr., bulazniti fam., palamuditi nar., mlatiti gloginje izr., čapliskati reg., laparati, kenjati nar., mleti, trabunjati fam.
2. (značenje izvedeno preko sinonima) brbljati, domunđavati se, razgovarati, žuboriti, romoriti, drombuljati, brusiti jezik, bubati, pričkati, čavrljati, ćakulati reg, zbor zboriti, zveketati, zapredati, pričuckati, pričati, guditi, kvocati, naklapati, tralalakati, čegrtati, prežvakavati, žrvnjati, dipliti, tandrkati, drobiti, čangrizati, mrmoriti, buncati, benaviti, glabati, govorkati, tamburati, fig. vesti fig., parlati, žarg. četovati žarg., žlabrati, ćućoriti, torokati, divaniti

Sinonimi:

1. slinaviti, nar. prdlati nar., budalisati, fam. laprdati fam., nagvaždati, trubecati, brabonjati nar., žarg. izvaljivati (se) žarg., tralalakati, govoriti bez veze, srati nar., ne znati se zaustaviti, trućati, lajati, kloparati, tlapiti, drndati fam., budaliti, ret. blablablakati ret., blebetati, landarati ret., jesti govna nar., izr. pričati tralalajke arh. izr., gnjaviti, lelemuditi nar., bubetati, reg. brslati reg., bljuzgati, proseravati se nar., frfljati, gakati, cvrkutati, prtljati, blejati ret., lapandati reg., brstiti, lopatati reg., leventati, kuretati fam., govoriti koješta, bubati, torokati, drobiti fam., žuboriti, burgijati, mlatiti, baliti, žvakati, baljezgati fam., tupiti, verglati, šupljirati, valatati reg., tandrkati fam., preklapati, brbljati fam., balaviti, pretresati, trkljati, naklapati, avetinjati reg., klepetati ret., brgljati reg., arh. praznosloviti arh., govnogrizati nar., luparati, zjaliti, benaviti reg., gluparati fam., govoriti gluposti, kreketati, alakati reg., buncati, prdeti nar., vesti, sliniti, bestijati reg., klaparati, ne zaklapati (usta), laminjati reg., provaljivati (se) žarg., trtljati, lupati gluposti, lupati, kokodakati, čantrati fam., bestinjati reg., govoriti sve i svašta, bavrljati, klapusati, beštijati reg., benetati ret., valjati, drombuljati, trkeljati, mlatiti praznu slamu izr., bulazniti fam., palamuditi nar., mlatiti gloginje izr., čapliskati reg., laparati, kenjati nar., mleti, trabunjati fam.
2. brbljati, domunđavati se, razgovarati, žuboriti, romoriti, drombuljati, brusiti jezik, bubati, pričkati, čavrljati, ćakulati reg, zbor zboriti, zveketati, zapredati, pričuckati, pričati, guditi, kvocati, naklapati, tralalakati, čegrtati, prežvakavati, žrvnjati, dipliti, tandrkati, drobiti, čangrizati, mrmoriti, buncati, benaviti, glabati, govorkati, tamburati, fig. vesti fig., parlati, žarg. četovati žarg., žlabrati, ćućoriti, torokati, divaniti

Konjugacija

Konjugacija glagola torokati

Infinitiv: torokati		Glagolski prilog sadašnji: toròkajūći		Glagolski prilog prošli: -		Glagolska imenica: toròkānje
Broj		Jednina			Množina
Osoba		1.	2.	3.	1.	2.	3.
Glagolski oblici		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Prezent		toročem	toročeš	toroče	toročemo	toročete	toroču
Budućnost	Futur I.	torokat ću1 torokaću	torokat ćeš1 torokaćeš	torokat će1 torokaće	torokat ćemo1 torokaćemo	torokat ćete1 torokaćete	torokat će1 torokaće
	Futur II.	budem torokao2	budeš torokao2	bude torokao2	budemo torokali2	budete torokali2	budu torokali2
Prošlost	Perfekt	torokao2 sam	torokao2 si	torokao2 je	torokali2 smo	torokali2 ste	torokali2 su
	Pluskvamperfekt	bio sam torokao2	bio si torokao2	bio je torokao2	bili smo torokali2	bili ste torokali2	bili su torokali2
	Imperfekt	torokah	torokaše	torokaše	torokasmo	torokaste	torokahu
Kondicional I.		torokao2 bih	torokao2 bi	torokao2 bi	torokali2 bismo	torokali2 biste	torokali2 bi
Kondicional II.		bio bih torokao2	bio bi torokao2	bio bi torokao2	bili bismo torokali2	bili biste torokali2	bili bi torokali2
Imperativ		-	toroči	-	toročimo	toročite	-
Glagolski pridjev radni		torokao m. / torokala f. / torokalo n			torokali m. / torokale f. / torokala n
1   Standardni hrvatski zapis; ostali veži klitiku na infinitivnu osnovu. 2   Za muški rod; u slučaju vršitelja radnje ženskog ili srednjeg roda koristi se ženski odnosno srednji rod glagolskog pridjeva radnog i pomoćnog glagola.

Reference

• „torokati” u Hrvatskom jezičnom portalu