Prijeđi na sadržaj

dodola

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /dǒdola/
  • Hifenacija: do‧do‧la

Imenica

[uredi]

dòdola f (ćirilica до̀дола)


Kategorije:

pren.rib.


Značenja:

  1. Narodni običaj u vreme suše. Novo Miloševo Novi Kneževac Jasenovo[1]
  2. Nakićena osoba (obično devojka) u obredu dodola. [1]
  3. Neukusno obučena žena; žena slobodnog ponašanja. [1]
  4. Pijanica. Begeč Lovra[1]


Primeri:

  1. Ȍnda bílo je, bílo je i dȍdole, kad smo ìšle u dȍdole. Kula [1]
  2. Selom su išle „dodole” ogrnute zelenim lišćem zove, burjana, a domaćini ih polivali obilno vodom iz bunara, da bi pala kiša ( — Jm Čr D; Bg; K; SK Mo NM E A Il; Lo Ds Čn) [Ban I 80, 167; Ban II 534; LČ; ŠN 76; EGJ 98; PČ II 38]. [2] [1]# Ȕzō sam òvū mòju dȍdolu iz bògate kȕće. [3] [4] Martinci Kać Begeč Čenej [1]


Sinonimi:

  1. dodolajka [1]
  2. ladara [5] Kovilj [1]


Izrazi:

  1. Mokar ko ˜ Begeč Jasenovo [1]

Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • dodola” u Hrvatskom jezičnom portalu

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /dôdola/
  • Hifenacija: do‧do‧la

Imenica

[uredi]

dȍdola f (ćirilica до̏дола)


Kategorije:

pren.rib.


Značenja:

  1. Narodni običaj u vreme suše. Novo Miloševo Novi Kneževac Jasenovo[1]
  2. Nakićena osoba (obično devojka) u obredu dodola. [1]
  3. Neukusno obučena žena; žena slobodnog ponašanja. [1]
  4. Pijanica. Begeč Lovra[1]


Primeri:

  1. Ȍnda bílo je, bílo je i dȍdole, kad smo ìšle u dȍdole. Kula [1]
  2. Selom su išle „dodole” ogrnute zelenim lišćem zove, burjana, a domaćini ih polivali obilno vodom iz bunara, da bi pala kiša ( — Jm Čr D; Bg; K; SK Mo NM E A Il; Lo Ds Čn) [Ban I 80, 167; Ban II 534; LČ; ŠN 76; EGJ 98; PČ II 38]. [2] [1]# Ȕzō sam òvū mòju dȍdolu iz bògate kȕće. [3] [4] Martinci Kać Begeč Čenej [1]


Sinonimi:

  1. dodolajka [1]
  2. ladara [5] Kovilj [1]


Izrazi:

  1. Mokar ko ˜ Begeč Jasenovo [1]

Deklinacija

[uredi]

Ovoj r(ij)eči nedostaje fleksija.

Reference

[uredi]
  • dodola” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 172.
  3. 3,0 3,1 Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 402.
  4. 4,0 4,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  5. 5,0 5,1 Svetlana Malin-Đuragić, Ribarska terminologija Koviljskog rita (rukopis magistarskog rada).