Zeolit
Zeoliti predstavljaju grupu minerala složenih hidratisanih silikata natrijuma, kalijuma i kalcijuma. Minerali ove grupe imaju hidrotermalno poreklo i najčešće se pojavljuju uz mlade vulkanske stene zapunjavajući šupljine u njima. U grupi zeolita se nalazi oko 200 minerala, a najčešće se pojavljuju: šabazit, hojlandit, desmin, natrolit, filipsit, apofilit, analcim, tomsonit, klinoptilolit.
Zeoliti kristališu na više načina, a najčešće grade mimetske blizance, listatste, stubaste, igličaste i fibrozne agregate. U kristalnoj rešetki imaju slabo vezanu vodu koju na povišenoj tempereturi otpuštaju, ali je lako i vezuju iz atmosfere zasićene vodenom parom.
U Srbiji su pojave zeolita konstatovane u Timočkoj eruptivnoj oblasti, okolini Stalaća, Vranja, Jošaničke banje, Gnjilana i Brusa. Najbolje istraženim se smatraju pojave u Timočkoj eruptivnoj oblasti, a eksploatacija zeolita se vrši u lokalitetu Igroš kod Brusa.
Zeolit je u prirodi „neaktivan“. Njegove adsorpcione sposobnosti i kapacitet katjonske izmene se aktiviraju mehaničkom obradom. Aktivizirani zeolit se kao ekološki preparat koristi u poljoprivredi i stočarstvu.[1] On se primenjuje za razdvajanje gasova usled njegove mogućnosti adsorpcije, a samim tim i za sakupljanje neprijatnih mirisa.[2]
- ↑ Frederick A. Mumpton (1999). „La roca magica: Uses of natural zeolites in agriculture and industry”. PNAS 96 (7): 3463–3470. DOI:10.1073/pnas.96.7.3463. PMC 34179. PMID 10097058.
- ↑ „Gas Separation by Zeolites”. Arhivirano iz originala na datum 2013-02-28. Pristupljeno 2013-10-15.
