Prijeđi na sadržaj

Viktor Starčić

Izvor: Wikipedija
Viktor Starčić
Biografske informacije
Rođenje11. maj 1901.
Raščuk
Smrt1. jun 1980.
Beograd

Viktor Starčić (Raščuk, Osmansko carstvo današnja Bugarska, 11. maj 1901. — Beograd, Jugoslavija, 1. jun 1980.) je bio srpski glumac (79. godina).

Biografija

[uredi | uredi kod]

Rođen je u porodici graditelja pruga iz Istre i majke Francuskinje. Otac mu je radio u Maloj Aziji, Grčkoj, Rumuniji, Srbiji, pa zbog svog nomadskog života nije završio školu. Bio je samouk.

U svojoj 18. godini igrao je kao amater u Gornjem Milanovcu. Svoju umetničku delatnost, počeo je u Sarajevskom pozorištu, gde dobija da igra i veće uloge. Od 1925-1930 bio je član pozorišta u Splitu, Zagrebu, Novom Sadu i Beogradskoj operi. Od 1929-1939 je u Narodnom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu je snimio i svoj prvi igrani film, ulogom varalice Lajoša u filmu Grešnica bez graha (1930) režisera Koste Novakovića.

Sa grupom umetnika 1938 godine, osniva u Beogradu Umetničko pozorište, u kome je glumio i režirao. Posle II svetskog rata igra u Novom Sadu i Rijeci, da bi se vratio u Beograd i postao stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta gde je ostao od njegovog osnivanja (1948)pa sve do kraja karijere - života.

Gostovao je u svim vaćim pozorišnim kućama Beograda i Jugoslavije. Od 1949 godine bio je 10 godina profesor na Pozorišnoj akademiji u Beogradu. Iako samouk, bio je jedan od najobrazovanijih glumca svoje generacije. Bio je umetnik s darom za suptilne portrete likova koje je igrao, sa dubokim emocionalnim i psihološkim zahtevima. Glas mu je bio topao i pomalo melodramski. Nije bio "fahista", igrao je šta je hteo i uvek je bio maestralan. U svojoj 60 godišnjoj glumačkoj karijeri odigrao je prema sopstvenoj proceni preko 500 uloga.

Značajne uloge su mu : Merkade (Onore de Balzak), Sadi (Dundo Maroje, Marin Držić), Hlestakov (Revizor, Nikolaj Gogolj), Aurel (Leda, Miroslav Krleža), Don Zane (Glorija, Ranko Marinković), Smrdić (Rodoljupci, Jovan Sterija Popović), Glumac (Na dnu, Maksim Gorki), Volpone (Ben Džonson) i mnoge druge. Sa maestralnom glumom uloge baruna Lembaha (U agoniji, Miroslav Krleža) obeležio je 45 godina umetničkog rada.

Za svoj umetnički rad dobio je niz nagrada i priznanja kao: 2 nagrade na Sterijinom pozorju u Novom sadu, Sedmojulsku nagradu SR Srbije za životno delo 1964. godine i dr.

Glumio je i na filmu i televiziji. Za ulogu u filmu "Dan četrnaesti" režisera Zdravka Velimiroivića, dobio je nagradu na Pulskom festivalu 1960. godine

Kritičar je napisao o njegovoj glumi "Buket najlepšeg, poljskog cveća, bacam u cilindar gospodina Starčića!"

Pozorište

[uredi | uredi kod]

Filmografija

[uredi | uredi kod]
Filmografija glumca Viktora Starčića
God. Naziv Uloga
1920.-te
1927. Grešnica bez greha
1940.-te
1949. Priča o fabrici Antikvar
1950.-te
1950. Jezero
1950. Crveni cvet potpredsednik
1951. Bakonja fra Brne Kušmelj
1953. Opštinsko dete Sima Nedeljković
1953. Nevjera Gospar Frano Dražić
1954. Anikina vremena
1955. Lažni car
1955. Dva zrna grožđa
1957. Potraži Vandu Kos profesor Marić
1957. Zenica
1958. Mis Ston doktor Haus
1958. Aleksa Dundić srpski general
1959. Novela od Stanca
1959. Tri Amorove strele
1959. Dundo Maroje Sadi Zuđel
1959. Pesnik i golubica
1959. Kartaši
1960.-te
1960. Veliki poduhvat
1960. Dan četrnaesti Žoržov otac
1960. Spletka i ljubav
1961. Siromašni mali ljudi
1961. Uoči odlaska večernjeg voza
1961. Prvi građanin male varoši konobar Emil
1961. Ne diraj u sreću
1962. Trojanskog rata neće biti
1962. Koštana
1962. Saša profesor matematike
1962. Mandragola
1962. Zločin Silvestra Bonara
1962. Priče iz hotela
1962. Srešćemo se večeras
1962. Medaljon sa tri srca profesor Sima
1963. Nasilje na trgu nemački komandant
1963. Il Fornaretto di Venezia
1964. Izgubljeni raj
1964. Pod isto nebo
1964. Nešto o čemu se može govoriti
1964. Ime i prezime
1964. Otrovna biljka
1964. Il Vendicatore mascherato
1965. Akcija epej
1965. Maestro
1965. Čiča-Tomina koliba
1966. Premijera
1966. Apolon od Belaka
1966. Poseta mlade dame deda
1966. Komesar X
1966. Sedmi kontinent
1966. San dirigent
1967. Svečanost na usputnoj stanici
1967. Vrlo stara priča
1967. Nikad se ne zna
1967. Sumnjivo lice Jerotije Pantić
1967. Kafanica na uglu
1967. Smeđe oko, zlo oko
1967. Jegor Buličov (TV)
1967. Jutro stari zarobljenik
1967. Dvadesetpeti sat Hurtig
1967. Dim
1968. Severno more
1968. Tišina
1968. Stubovi društva
1968. Izgubljeno pismo
1968. Kod Londona
1968. Maksim našeg doba
1969. Ne zovi me tatice
1969. Krčma na glavnom drumu
1969. Rađanje radnog naroda kapelnik Svetozar
1970.-te
1970. Ujka Vanja Ilija Iljič Teljegin
1970. Srbija na Istoku sudija
1970. Izgubljeni sin
1970. Put u raj
1970. Sedam pisara
1971. Sve će to narod pozlatiti
1971. Klopka za generala doktorov otac
1971. Sve od sebe
1971. Nirnberški epilog Herman Saht
1971. Ovčar
1971. Hronika palančkog groblja Bogić Soldatović
1972. Nesporazum starac
1972. Samoubica
1972. Zločin i kazna Semjon Zaharič Marmeladov
1973. Apotekar, bludnica i veliki doktor
1973. Ča smo na ovom svitu
1975. Svedoci optužbe
1975. Pavle Pavlović
1976. Poseta stare dame predsednik opstine
1976. Proces Đordanu Brunu
1976. Kuhinja Leo
1977. Beštije kapetan
1977. Miris poljskog cveća reditelj u pozorištu
1978. Ljubav i bijes
1978. Povratak otpisanih profesor Ružić
1979. Slom general Petar Pešić
1980.-te
1981. Sedam sekretara SKOJ-a

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]