Prijeđi na sadržaj

Valentni elektron

Izvor: Wikipedija
Prikaz atomske konfiguracije litijumovog atoma, gde se valentni elektron nalazi na poslednjem elektronskom omotaču.

Valentni elektroni su elektroni poslednjeg elektronskog omotača.[1] Valentni elektroni mogu (ali ne moraju) učestvovati u stvaranju hemijskih veza sa drugim atomima.[2][3] Maksimalna valenca atoma ne može biti veća od broja valentnih elektrona.

Kod elemenata glavnih grupa (1-2. i 13-18. grupa), broj valentnih elektrona odgovara broju elektrona u s i p-orbitalama sa najvišim glavnim kvantnim brojem. Tako, npr. kiseonik, koji ima elektronsku konfiguraciju 1s2 2s2 2p4 ima 6 valentnih elektrona. Broj valentnih elektrona je isti za sve elemente jedne grupe Periodnog sistema.[4]

Prelazni elementi

[uredi | uredi kod]

Kod prelaznih elemenata i d elektroni mogu učestvovati u građenju veza, tako da prividan broj valentnih elektrona može da varira. Stoga je korišćenje valentnih elektrona za predviđanje ponašanja prelaznih metala vrlo nepouzdano.[2][4]

Predstavljanje

[uredi | uredi kod]
Atom kiseonika sa prikazanim elektronskim ljuskama. Elektroni u najvišoj ljuski su valentni elektroni

Valentni elektroni mogu biti prikazani vrtanjem elektronskih ljuski (kao na slici desno). Često se prikazuju kao tačke ili krstići („ד) oko hemijskog simbola elementa ( - za kiseonik).

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. "The Covalent Bond".chemed.chem.purdue.edu Univerzitet u Pedru.
  2. 2,0 2,1 Departman za hemiju Državnog univerziteta Fortsburg
  3. Farleks enciklopedija[mrtav link]
  4. 4,0 4,1 „Klakamas koledž, Oregon”. Arhivirano iz originala na datum 2006-01-15. Pristupljeno 2014-03-21. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]