Prijeđi na sadržaj

Tiklopidin

Izvor: Wikipedija
Tiklopidin
(IUPAC) ime
5-(2-hlorobenzil)-4,5,6,7-tetrahidrotieno[3,2-c]piridin
Klinički podaci
Robne marke Tiklid
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a695036
Identifikatori
CAS broj 55142-85-3
ATC kod B01AC05
PubChem[1][2] 5472
DrugBank DB00208
ChemSpider[3] 5273
UNII OM90ZUW7M1 DaY
KEGG[4] D08863 DaY
ChEBI CHEBI:9588 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL833 DaY
Hemijski podaci
Formula C14H14ClNS 
Mol. masa 263,786 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost >80%
Vezivanje za proteine plazme 98%
Metabolizam Hepatički
Poluvreme eliminacije *12 sata (jedna doza)
Izlučivanje Renalno i fekalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća B1(AU) C(US)
Pravni status
Način primene Oralno

Tiklopidin (Tiklid) je antitrombotik iz tienopiridinske familije.[6] Za razliku od klopidogrela, on je inhibitor adenozin difosfatnog (ADP) receptora. On se koristi kod pacijenata kod kojih aspirin nije tolerisan, ili kod kojih je dualna antitrombocitna terapija poželjna. Zato što je utvđeno da povećava rizik od trombocitičke trombocitopenične purpure (TTP) i neutropenije, on je u znatnoj meri zamenjen novijim lekom, klopidogrelom.

Ovaj lek se obično dozira dvaput dnevno 250 mg oralnim putem.

Dejstvo

[uredi | uredi kod]
  • Inhibira agregaciju trombocita putem menjanja funkcije trombocitne membrana blokadom ADP receptora. Time se sprečava konformaciona promena glikoproteina IIb/IIIa koji omogućava vezivanje trombocita za fibrinogen.
  • Produžava trajanje krvarenja.
  • Umanjuje učestalost moždanih udara kod pacijenata sa visokim stepenom rizika.

Kontraindikacije

[uredi | uredi kod]

Mere predostrožnosti

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948863.  edit
  6. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. 

Literatura

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]